- На највећем светском острву углавном живе Инуити – народ чији су се преци почетком XII века доселили из Северне Америке – стигли су са Аљаске кроз Северну Канаду. Јесу пре њих на 14 чамаца дошли Викинзи под вођством Ерика Црвеног, подигли три насеља, трајали четири века и онда – нестали. Куга или су Инуити извршили етничко чишћење, не зна се
- Једино што Данска може да очекује „добро“ је одбијање Руса и Кинеза у Савету безбедности УН да се то може тако грубо отимати. Али Данска и њени савезници су од Повеље УН направили избушену крпу која више никоме не може послужити ни за шта. Па кад се на њу позивају oни изгледају као Кју Кукс Клан који се наглас сети права црнаца пошто је улетео у четврат где се таласа црно море оних који под јаким набојем узвикују Black Lives Matter
- А наши, Срби, политичка елита, могли би да се узму у памет – да неће постојити, никад, „америчка подршка“ за Београд или Бањалуку а зато што они планирају нешто за Србе што досад нису радили. Викинзи су им, ипак, мало ближи, зар не! Направили су Хогара Страшног, а не можете ни замислити да би могли породити (сем може бити на социјалним мрежама око Чикага) некаквог Милоша Кобилића
- Остаје нам да се надамо да Александар Дугин није у праву: “2026. је највероватније година Трећег светског рата. Вероватније него икад. Почиње ужасно и ружно. Оно што ће уследити биће много горе.” Јер, „сада је Кина изазвана. Русија је увучена у украјински рат. Али ако Кина дозволи да Венецуела и Иран падну, сама Кина ће бити следећа. И нико неће доћи да помогне”
Пише: Слободан РЕЉИЋ
ГРЕНЛАНД је аутономна територија (ми би рекли АП – аутономна покрајина) и Американци, а да немају ни једно искуство сем одржављење Косова, што су ЕУ и Данска баш подржали – не виде шта би им стајало на путу да ту територију приведу сврси која се јасно зове „амерички национални интерес“.
Трамп је ту типичан амерички председник. И томе се није приступило раније, јер није им било у фокусу. Имали су друга посла, а Гренланд је већа аутономнија него што је АП Косово и Метохија икад била. Плус, Америка је маћеха те аутономије.
На највећем светском острву углавном живе Инуити – народ чији су се преци почетком XII века доселили из Северне Америке – стигли су са Аљаске кроз Северну Канаду. Јесу пре њих на 14 чамаца дошли Викинзи под вођством Ерика Црвеног, подигли три насеља, трајали четири века и онда – нестали. Куга или су Инуити извршили етничко чишћење, не зна се.
Американци су, као што знате, себи и свету створили омиљеног Викинга 1973. Хогара Страшног! Који сигурно не би узимао озбиљно ону разуздану разведеницу из Копенхагена Мете Фредериксен која саветује жене да не кувају, не чувају мале Викинге, а и верује да би Хогару најбоље било да се ожени неким момком који путује с њим далеким морима и остави бесмртну Хелгу.
Ако наставимо да пратимо „право“ Американаца да АП узимају као своје право на заштиту „националног интереса“ – могло би се рећи да је Гренланд готово идеалан пример за МАГА.
Узмимо сад географију – острво је географски део Северне Америке са границама у Атлантском океану (југ), Гренландском мору (исток), Северни ледени океан (север) и Бафинов залив (запад). Најближе државе су Исланд и Канада.
У новом веку око острва су се гурали Норвешка и Данска, али без велике драме. Између два рата прво су Норвежани заузели острво, а онда га је Међународни суд правде 1933. дао Данском краљевству.
Ускоро долази Адолф Хитлер (9. априла 1940.) и – окупира делове које је стигао и прогласио Гренланд самосталном државом. Није остало забележено да се слободарска земља Данска бунила. А онда 8. априла 1941. Сједињене Америчке Државе, које су рат водиле далеко од правих фронтова, преотимају Гренланд. И наравно: окупирају га. Почеле су да копају криолит (важан матријал за алуминијумску индустрију) и успостављају две авио-базе и тако.
Гувернера преселе у Америку, а на терену „ратује“ патрола „Сиријус“ која чува североисточне обале на псећим саоницама и – велики ратни успех беше 1942. – кад су открили неке немачке метеоролошке станице па одмах алармирали америчке трупе „које су уништиле објекте“.
Кад се приповеда о нацистима, остала је и легенда да се Алберт Шпер, Хитлеров архитекта и министар ратне индустрије, на крају рата присетио Гренланда као доброг места за бекство, али се предомислио – боље да Американцима служи у топлој соби него да се смуца са Инутима и чека да га пријаве као оне метеоролошке станице.
Американци су, уз све што се дешавало, 1946. стигли да понуде Данској откуп од 100 милиона долара. Храбра Данска се мало гицала – као није она за то. Али Американци су имали важнија посла – ту је Русија раширена на СССР, те је ваљало чинити важније ствари од договора са окупираним сателитима.
Тако ће се 1951. дати Данској да 20 година надгледа острво и главну америчку војно-поморску базу на Гренланду и „заснивају се заједничка (са САД) одбрамбена подручја (пре свега радио и метеоролошке инсталације)“. У ствари, то бејаше формалност плус – јер је већ 1949. формиран НАТО-пакт где су се утврдили односи између Америке и тзв. савезника.
Свака чланица НАТО се обавезала да не пита шта и како америчкој војсци где треба. Тако да је у августу 2019. Доналд Трамп, председник САД, куцао на отворена врата. И – платиће. Одштампаће дигиталних долара колико треба – и послаће Данској најбржом поштом.
Данска је Гренланд убацила у свој устав 1953. као АП – или како се то звало. Из Копенхагена су себи дали да контролишу спољну политику, безбедност и природне ресурсе. Каква широка аутономија – па Косово је о томе могло само да сања.
Године 2009. се аутономија проширила – Данској је остала спољна политика и питања одбране (која су, иначе, под већом контролом Вашингтона и Брисела него Копенхагена).
Американци су у базу Туле инсталирали „дом глобалне мреже сензора 21. свемирског крила свемирских снага Сједињених Америчких Држава“. Шта год да је то – Копенхаген томе има приступ као у кантину у касарни. Кад их припусте.
Кад су се Американци, ваљда мало поднапили 1995, испричали су им – да пошто је „влада дала прећутну дозволу да се нуклеарно оружје постави на Гренланду, што је у супротности са данском политиком зоне без нуклеарног оружја из 1957. године“, Сједињене Америчке Државе су изградиле тајну базу на нуклеарни погон, Camp Century. Онда се 21. јануара 1968. године приликом слетања у ваздушну базу Туле срушио боинг Б-52 са 4 нуклеарне бомбе. Видео се велики пожар, после се могло измерити велико радиоактивно загађење.
Једна хидрогенска бомба је изгубљена.
Али то се десило у Зеленој земљи – са 1.755.637 km² под сталним ледом, па се није правила бука око једне хидрогенке. Американци нису хтели, Данци нису смели. И наравно, више су дански земљорадници речи потрошили на опасност од Чернобилског инцидента 1986, због проклетих Руса, него кад су сазнали да су им Американци изгубили хидрогенску бомбу у дворишту.
Е, сад 2026. ће премијерка из Копенхагена да каже да би америчко правно формализовање Гренланда као америчке 51. државе или пак као неког од острва изгубљених у океану значило – „крај НАТО и безедоносног поретка успостављеног после Другог светског рата“. О њеним аргументима ће се неко у Белој кући забавити колико о одама о косовоско-америчком пријатељству Вјосе Османи.
Шпанија, Румунија, Словачка, Грчка и Кипар се нису расипале признавањем КиМ, АП државе Србије као суверене државе, управо да не би у неком тренутку биле изложене освети кршења међународног права. Имају морални, бар морални, основ за одбијање. А Данска није веровала да је „амерички национални интерес“ Американцима изнад било ког данског интереса. Не верује ни сад. И Американци немају разлога ни да много размишљају
И, питате се, ко ће сад стати пред Американце из НАТО или ЕУ и рећи: Не дирајте Гренланд!
Каја Калас је тиха, тиша. Фон дер Лајен ће се уподобити пред Трампом као сеоска млада. А, Марк Руте? То је и као питање смешно.
Како то лепо рече председник Савета ЕУ Антонио Кошта: „Европска унија подржаће Гренланд и Данску када то буде потребно и неће прихватити кршење међународног права без обзира на то где се догоди.“
Ако се питате шта овај човек рече, губите време. Сачекајте Трампово тумачење.
Али, неки би се можда могли осећати обавезним. На пример, Хрвати којима је данска јединица из УНПРОФОР-а, у славној Олуји августа 1995, немешањем – помогла да ликвидирају десет Срба психијатарских болесника из болнице у Петрињи а који су у општем хаосу повлачења стигли до Двора на Уни. (Сећате се данског документарца „15 минута – масакр у Двору“. )
Можда би могли и Албанци којима су Данци без устезања и услова у лету признали државу отцепљену од Србије а коју су стварили ЦИА, Холбрук, Хил итд.
Можда Црногорци због којих је Трамп исмејавао члан 5. НАТО уговора.
Можда Македонија која се морала преименовати у Северна М, а да их у пола главног града Албанци не пуштају ни на пијацу, што је ваљда доказ да је Вашингтон одлучио да брани хришћане по свету.
Можда ће у Сарајеву да се подигну масе и данскују – дан и ноћ, годину дана. Или ће Словенци, којима је држава направљена у подржаном антидржавном насиљу, да јодлују до зоре – да се Меланија баци на мужа а за данске пријатеље. А он ће, шири се карикатура на социјалним мрежама, дати понуду „која не може да се одбије“: Melania, si želiš Slovenijo?
Смешно! Смешно, рећи ће свако.
Једино што Данска може да очекује „добро“ је одбијање Руса и Кинеза у Савету безбедности УН да се то може тако грубо отимати. Али Данска и њени савезници су од Повеље УН направили избушену крпу која више никоме не може послужити ни за шта. Па кад се на њу позивају oни изгледају као Кју Кукс Клан који се наглас сети права црнаца пошто је улетео у четврт где се таласа црно море оних који под јаким набојем узвикују Black Lives Matter.
А наши, Срби, политичка елита, то се ваљда тако каже, могли би да се узму у памет – да неће постојити, никад, „америчка подршка“ за Београд или Бањалуку а зато што они планирају нешто за Србе што досад нису радили. Викинзи су им, ипак, мало ближи, зар не! Направили су Хогара Страшног, а не можете ни замислити да би могли породити (сем може бити на социјалним мрежама око Чикага) некаквог Милоша Кобилића.
Шта су нам радили знате. Шта ће нам радити не сумњајте.
P.S.
За разумевање Трампових одлука данас се већ мора узимати и нови елемент – јеврејски глас. О томе се много и све више говори у Америци а ми ћемо узети Пола Крејга Робертса, човека из америчке администрације (био помоћник секретара трезора САД за економску политику под председником Роналдом Реганом), професора и медијског радника, који се огласи поводом иступа Кејти Милер, супруге Трамповог блиског сарадника: „Стивен Милер, јеврејски заменик шефа кабинета председника Трампа и архитекта Трампове агенде, глас је администрације у америчкој спољној политици.
“Јеврејски глас који говори у име Америке објавио је да је ‘формални став’ владе Сједињених Држава да Гренланд припада САД и да ниједна земља не може спречити Вашингтон да анектира данску територију. Милерова јеврејска супруга објавила је на интернету мапу Гренланда умотану у америчку заставу. Трамп се сложио рекавши да је Вашингтону ‘апсолутно потребан’ Гренланд. Упитан да потврди намере Вашингтона, Милер је рекао да је формални став од почетка Трампове администрације да ‘очигледно Гренланд треба да буде део Сједињених Држава’… Милер је довео у питање данске претензије на Гренланд и рекао да ‘нико неће да се бори са америчком војском око будућности Гренланда’. Другим речима, баш као што Израел може да анектира Палестину, Вашингтон може да анектира Гренланд, Венецуелу, Мексико, Кубу, Иран и било коју другу земљу коју жели.“
Остаје нам да се надамо да Александар Дугин није у праву: “2026. је највероватније година Трећег светског рата. Вероватније него икад. Почиње ужасно и ружно. Оно што ће уследити биће много горе.” Јер, „сада је Кина изазвана. Русија је увучена у украјински рат. Али ако Кина дозволи да Венецуела и Иран падну, сама Кина ће бити следећа. И нико неће доћи да помогне.”
Додај коментар