- Сарајево је град без иједног озбиљног спортског колектива на регионалном, камоли европском нивоу. Сарајево је град без иједне озбиљне фирме која игра неку важнију улогу на регионалном, камоли европском нивоу. Сарајево је град без музичке продукције, град који већ годинама не производи озбиљне пјевачице и пјеваче, бендове, звијезде…
- Сарајево је град у којем се било какав вид интернационалне културе системски уништавао, са посљедњим примјером одбијања финансирања Jazz festa. Умјесто тога, настојала се форсирати некаква бошњачка ратна култура сјећања, но чак и на том плану није створено ништа вриједно пажње, а камоли некаквог великог умјетничког домета
- Сарајево је град чији су данашњи „симболи напретка“ арапски тржни центри изграђени сумњивим парама. Сарајево је данас град који нема више апсолутно нити једну карактеристику метрополе. Град који ни у чему није шампион
ИАКО је Сарајево увијек било склоно неутемељеном идеализирању и давању самом себи већег значаја него што га заиста има, оно што је Сарајево преживјело посљедњих година јесте уништавање и посљедњих натруха космополитизма и дефинитивно свођење себе на једну изоловану блискоисточну касабу по мјери његових властодржаца.
Трудили су се појединци у Сарајеву, посљедњи остаци неке успјешније генерације из Југославије, очајнички одржавати привид неке метрополе и свјетског духа. То је до неке 2010. давало посљедње знаке живота, од тада се само стрмоглавило и урушило.
Сарајево је град без иједног озбиљног спортског колектива на регионалном, камоли европском нивоу.
Сарајево је град без иједне озбиљне фирме која игра неку важнију улогу на регионалном, камоли европском нивоу.
Сарајево је град без музичке продукције, град који већ годинама не производи озбиљне пјевачице и пјеваче, бендове, звијезде.
Сарајево је град који на очиглед његових становника себи присвоји једна породица и као своју бабовину третира све ресурсе које затекне у њему, од здравства до грађевинских парцела.
Сарајево је град без концерата.
Сарајево је град без филмске продукције. Неколицина свјетских режисера који ту живе сваке преступне успију снимити филм прошењем новца по међународним фондовима.
Сарајево филм фестивал постао је догађај који најмање има везе с филмом, још мање доприноси бх. филму, а претворен је у некакав кичасти естрадно-туристички покушај спектакла.
Сарајево је град наслијеђених фирми, спортских хала, позоришта, концертних простора и стадиона, који му пропадају и с којима не зна шта би.
Сарајево је град у којем се било какав вид интернационалне културе системски уништавао, са посљедњим примјером одбијања финансирања Jazz festa. Умјесто тога, настојала се форсирати некаква бошњачка ратна култура сјећања, но чак и на том плану није створено ништа вриједно пажње, а камоли некаквог великог умјетничког домета.
Сарајево је град који данас на својих пола милиона становника нема ниједна клуб (осим можда Слоге).
Сарајево је град у којем се друштвени живот младих генерација данас своди на дудлање цријева у задимљеним наргилханама.
Сарајево је град чији су данашњи „симболи напретка“ арапски тржни центри изграђени сумњивим парама.
Сарајево је данас град који нема више апсолутно нити једну карактеристику метрополе. Град који ни у чему није шампион.
И што је најгоре, Сарајево је у град чији су данашњи становници савршено помирени с таквим стањем, ушушкани у своје мале животе и свакодневне глупости, без икакве амбиције да сами постигну нешто веће и значајније те превазиђу задате оквире, баш као што то и доликује менталном склопу становника провинције.
Сарајево је данас једна касаба, али бојим се да ће оно то још дуго, можда и трајно остати.
Ово данашње Сарајево направљено је по мјери СДА, али ни с друге стране, назовимо је како год хоћемо, не постоји ни визија, ни способност, а на крају крајева ни критична маса људи да се по овом питању ишта битније заокрене.
Сарајево је трајно изгубљен град.
Златко Диздаревић, аутор.
Тужно ал’ истинито, нажалост.
(Са Фејсбук-профила Златка Диздаревића: „Dragi čitatelji i pratitelji, primili smo nekoliko upita vezano uz tekst „Sarajevo, kasabilizirani grad“, koji masovno kruži po internetu pod potpisom g. Zlatka Dizdarevića. Ovim putem napominjemo da je netko, ili greškom ili namjerno, proširio tekst pod krivim potpisom, te da g. Dizdarević nije njegov autor“)
Додај коментар