Лукић: Неприхватљиво је што Бошњаци чине више од половине запослених у Уставном суду БиХ

• Уставни суд БиХ има укупно 91 запосленог, од којих 15 спада у категорију руководства и шефова организационих јединица. Од тих 15 – њих осам или 53,33 одсто су Бошњаци, четири или 26,66 су Срби, двоје или 13,33 одсто су Хрвати
• Бошњаци се надају да су они кичма, мишићи, крвни судови, мозак, нерви и тетиве националног унитаризма и државног централизма и да ће се према њима у будућности преобликовати и Срби и Хрвати, једноставније – да ће се они утопити у њих
• Веома је важно да у стручним службама и на руководећим мјестима буде исти број службеника и руководилаца из конститутивних народа као и одговараући број такозвани „осталих оних који не припадају ниједном од конститутивних народа

ПРОФЕСОР уставног права на Универзитету у Источном Сарајеву Радомир Лукић оцијенио је да га, због агресивног понашања Бошњака у области запошљавања у институцијама БиХ, не изненађује чињеница да они чине више од половине запослених у Уставном суду БиХ, али да такво стање није исправно, нити одрживо.

– У општем контексту догађаја у БиХ то ме и не изненађује превише. Но, уједно и не значи да је то исправно из цијелог низа битних разлога – изјавио је Лукић.

Он је појаснио да је друштво у БиХ расцијепљено по националним шавовима и да политичке и историјске преференције држављана БиХ највише зависе од националне припадности.

Према његовим ријечима, док Срби и Хрвати желе што већу политичку аутономију у различитим државноправним и државноорганизационим облицима, као јемство свог идентитета који је подлога њиховој историјској егзистенцији, Бошњаци теже политичком и националном унитаризму и државном централизму.

Лукић је за Срну рекао да се Бошњаци надају да су управо они, са својим културним особинама кичма, мишићи, крвни судови, мозак, нерви и тетиве таквог националног унитаризма и државног централизма и да ће се према њима у будућности преобликовати и Срби и Хрвати, једноставније да ће се они утопити у њих.

– Дубоко сам увјерен да је такав случај и са запосленим Бошњацима у стручним службама Уставног суда БиХ и да они подлијежу истој тој матрици – рекао је Лукић.

Он је нагласио да важећи, позитивни Устав БиХ почива на другачијим начелима и институцијама које у средиште стављају конституционалну демократију, као негацију сваког националног и политичкиог унитаризма и државног централизма.

– Због тога је веома важно да у стручним службама и на руководећим мјестима буде исти број службеника и руководилаца из конститутивних народа као и одговараући број `такозваних` осталих, љепше речено оних који не припадају ниједном од конститутивних народа – појаснио је Лукић.

Он је навео да би се на тај начин унаприједио рад Уставног суда БиХ, барем у том погледу. „Овакво стање са националном структуром запослених у стручним службама Уставног суда БиХ није исправно, а ни одрживо“, закључио је Лукић.

Уставни суд БиХ има укупно 91 запосленог, од којих 15 спада у категорију руководства и шефова организационих јединица, подаци су који су из Секретаријата овог суда достављени у одговору на посланичко питање Шемсудина Мехмедовића /СДА/.

Када је ријеч о руководству и шефовима унутрашњих организационих јединица, од 15 запослених њих осам или 53,33 одсто су Бошњаци, четири или 26,66 су Срби, двоје или 13,33 одсто су Хрвати и један или 6,66 одсто су из реда осталих.

Према националној структури, у укупном броју запослених, њих 46 или 50,55 одсто су Бошњаци, 22 или 24,17 одсто су Срби, 16 или 17,58 одсто су Хрвати, пет или 5,49 одсто су остали, док се двоје или 2,19 одсто национално не изјашњавају.