- Човјек који није наклоњен Арапима, али је упућен у ситуацију: „Сматрам да су они дошли на ово подручје само како би оправдали неке своје сумњиве радње у родној земљи. Направили су куће, насеља, све легализирали, у пуно случајева остали дужни па те ствари тек сада излазе, али они ће напустити ово подручје. Онако како су дошли тако ће и отићи, не мислим на овај сезонски долазак и одлазак, него трајно“
- Арапи почели да схватају да им нису потребна насеља у европским земљама јер могу правити своју Европу. На четири километра од обале Дубаија расте нова Европа. Њен назив је „Срце Европе”, а ријеч је о пројекту вриједном пет милијарди долара који ће на другом крају свијета представити Венецију, Ст. Петербург, дијелове Шведске, Њемачке, Швицарске…
ОЗБИЉНИЈИ вал доласка у БиХ гостију с Блиског Истока, првенствено Арапа, почео је 2015. године.
Само тада ову земљу посјетило је 40 хиљада њих, а 2017. чак 90 хиљада. Почела су и улагања, изградња приватних градова, отварани су ресторани, барови, ницале су некретнине за нове житеље… Све је ишло у смјеру да би таквим темпом у годинама које предстоје могли постати највећи народ у БиХ.
Стога, завладао је и страх код људи.
– Људи страхују да ће се ресурси ове државе једноставно поклонити неком другом – говорио је Асим Мујкић, професор социологије на Свеучилишту у Сарајеву. Особит проблем била је чињеница што су поједини дужносници из СДА благонаклоно гледали на такво насељавање БиХ. Није без разлога Илиџа прозвана Кувајт Ситијем, а начелник Сенаид Мемић прозван је покровитељем арапског дјеловања због бројних допуштења Арапима. Међутим, колико год је испочетка дјеловало забрињавајуће, изгледа да се и арапизација БиХ лагано смирује. Велики пројекти Бурој Озоне, Дрозгометва и други практички се више и не спомињу.
– Сматрам да су они дошли на ово подручје само како би оправдали неке своје сумњиве радње у родној земљи. Направили су куће, насеља, све легализирали, у пуно случајева остали дужни па те ствари тек сада излазе, али они ће напустити ово подручје. Онако како су дошли тако ће и отићи, не мислим на овај сезонски долазак и одлазак, него трајно. Остат ће празни објекти, уништена културна добра, ријеке и језера…, све оно што се прилагођавало њима и што су неки локални дужносници били дужни направити све како арапски инвеститори зажеле. Да резимирамо, ни Бошњаци, ни Хрвати, ни Срби никад нису благонаклоно гледали на то да им неко „осваја” земљу и да, примјерице, путевима којима су досад путовали, више не могу јер је неко то приватизирао. Ми се између себе можемо подносити или не подносити, али право на земљу не дамо никоме. Ово с арапским инвестицијама било је добро тек оним локалним дужносницима који су уградили себе у пројекте – говори човјек који је упознат с инвестицијама у овој земљи и прилично сумњичав према Арапима. Истиче да би исто мислио и да су неки други народи у питању.
– Да 40 хиљада Нијемаца дође градити свој комплекс, своје насеље, не би ми било драго, иако су Нијемци радно етични и конкретним би нам примјером могли помоћи. Кажем опет, ово народима није ништа добро донијело. Колико је неплаћених послова остало – пита се саговорник.
Међутим, занимљиво је да празни туристички комплекси, као и најава продаје или продаја истих нису забиљежени само у БиХ. Тако се у планинама западне Турске налази низ двораца величине просјечне трокатнице.
– Луксузно насеље изграђено је да би се удовољило потребама богатих Арапа, но покушај није успио. У умјетном градићу направљен је објект за шопинг центар, хотел, џамију, турске топлице… Сарот група која је све градила запала је у финанцијске тешкоће јер, како каже челник, инвеститори из Катара, Кувајта, УАЕ-а и Саудијске Арабије своје уплате никад нису реализирали.
И на крају су, умјесто уплате новца, одустали од пројекта, а луксузно насеље изгледа као уклети градић. А да им можда нису потребна насеља у европским земљама јер могу правити своју Европу, схватили су ових дана. Тако на четири километра од обале Дубаија расте нова Европа, а назив је „Срце Европе”, велики грађевински потхват којем је циљ представити оно најљепше што Европа може понудити.
Ријеч је о пројекту вриједном пет милијарди долара који ће на другом крају свијета представити Венецију, Ст. Петербург, дијелове Шведске, Њемачке, Швицарске и још неке дијелове.
Vecernji.ba
Додај коментар