- Метју ПАЛМЕР у интервјуу РТВ изговорио и ово: „Сасвим је могуће да Београд и Приштина сједну за преговарачки сто и разговарају о изазовима који им предстоје у том односу и да раде на рјешењу које је прихватљиво за обје стране, које се тиче проблема Београда и Косова и које би могло да не буде до краја међусобно признање, што није идеално, али је боље него ово што сада имамо“
- Професор Правног фалуклтета у Београду Бојан Милисављевић сматра да је модел „двије Њемачке“ непримењив на рјешавање косовског проблема: „Тај модел се односио на случај где су две творевине, Источна и Западна Немачка, желеле једну државу, а у нашем случају то жели само Србија. Поред тога, оне су једна другу признале, а Србија никада неће признати независност Косова и Метохије“
У ОДСУСТВУ било каквих назнака у ком правцу би могао кренути дијалог Београда и Приштине, кад буде настављен, једна полуреченица Метјуа Палмера дала је назнаке.
Палмер је у интервјуу за јавни сервис Војводине, поново „у игру“ вратио модел двије Њемачке као потенцијално рјешење за статус Косова и Метохије.
Палмер је, наиме, у том интервјуу до краја растјерао маглу по питању става САД и прецизирао да за њих независност Косова нити је упитна, нити је предмет дијалога Београда и Приштине:
„Што се тиче САД, наш поглед је да је заједничко признање идеално рјешење. Међутим, можда постоје одређене ствари, које су можда једноставније странама да се договоре у овом тренутку и то ће побољшати тренутну ситуацију, али то није на мени да одлучим. Морају они сами да одлуче и да договоре међусобно“.
А затим је рекао и сљедеће:
„Да поновим. Став САД је да видимо обострано признање као идеалну основу за нормализацију. То не значи да је то једино могуће рјешење за ове разговоре. Сасвим је могуће да Београд и Приштина сједну за преговарачки сто и разговарају о изазовима који им предстоје у том односу и да раде на рјешењу које је прихватљиво за обје стране, које се тиче проблема Београда и Косова и које би могло да не буде до краја међусобно признање, што није идеално, али је боље него ово што сада имамо“.
Једино „не до краја међусобно признање“ које, међутим, подразумијева државност обје стране јесте – модел двије Њемачке, иначе, по оцјени аналитичара, омиљени план Запада.
Модел „двије Њемачке“ позива се на политички споразум Западне и Источне Њемачке, држава насталих након Другог свјетског рата, у вријеме блоковске пођеле свијета, које се нису међусобно признавале, али су биле чланице Уједињених нација и на том путу се нису међусобно блокирале.
Овај модел појавио се у јавности још 2007, када га је изнио представник ЕУ у посредничкој тројци у преговорима о Косову Волфганг Ишингер, а сада се све чешће чује од западних политичара и стручњака за Западни Балкан.
Посљедње у низу позивања на тај модел, углавном у медијима, било је уочи састанка у Берлину, који су иницирале Њемачка и Француска, крајем априла.
Овај модел, међутим, није никада наишао на претјерано одушевљење Београда.
Предсједник Србије је и синоћ, у интервјуу за РТС, рекао да, иако би модел двије Њемачке прихватили разни „стручњаци“, није сигуран да је то најповољније рјешење – зато што, како каже, неко мора да се бави будућношћу на одговоран начин.
„Неко мора да разуме шта је најбоље, али ово би било много лакше да се испоручи, него неке друге ствари“, приметио је Вучић.
Професор Правног фалуклтета у Београду Бојан Милисављевић сматра да је модел „двије Њемачке“ непримењив на рјешавање косовског проблема, јер је то, како каже, био случај суи генерис (једиснтвен) у вријеме Хладног рата.
„Тај модел се односио на случај где су две творевине, Источна и Западна Немачка, желеле једну државу, а у нашем случају то жели само Србија. Поред тога, оне су једна другу признале, а Србија никада неће признати независност Косова и Метохије“, прецизирао је професор у изјави за Танјуг.
Он, иначе, сматра да се ситуација у вези са косовским проблемом постепено мијења у корист Србије, јер значајан број држава повлачи признање.
Због тога је, како каже, и дошло до укључивања САД у процес преговора, да би се покушало убрзање стицања независности.
„Докле год је КИМ изван УН, нема заокружене државе. У слуцају две Немачке постојао је заједнички пријем у УН. Све то је неприменљиво на наш случај“, нагласио је Милисављевић.
Западна Њемачка, која никада није признала Источну Њемачку, и Источна Њемачка договориле су се 1972. године, након више од двије деценије од завршетка рата, да обје, као самосталне државе, постану равноправне чланице УН.
Међутим, Западна Њемачка је врло брзо била веома незадовољна када су разне земље почеле да признају Источну Њемачку.
У случају двије њемачке државе ријеч је, такође, о потпуно историјски и геополитички различитим случајевима.
Споразум о двије Њемачке је одисао привременошћу, док се исти народ не уједини и обнови јединствену Њемачку, што се и догодило 3. октобра 1990. године.
(Танјуг)
Додај коментар