- Црвено-плаво-бело су боје ресрбизације Црне Горе. Њеног поноса, пркоса и освајања позиција. Све то предобро знају и Владимир Божовић и Мило Ђукановић. Утолико је кравата новог амбасадора Србије – гест, чин са политичком тежином. Ништа слично званични Београд није приредио Ђукановићу након 2006-те
НЕКАДА наоко мале и чисто протоколарне ствари нису ни мале ни сасвим протоколарне.
То је схватио и Мило Ђукановић док је примао акредитивна писма новог амбасадора Србије у Подгорици Владимира Божовића.
Први дипломата Србије у Црној Гори стигао је у Ђукановићеву церемонијалну резиденцију на Цетињу са краватом коју главни монтенегрин-дукљанин сигурно није очекивао.
Била је у бојама српске националне и државне заставе – црвено-плаво-беле тробојке.
Заставе коју му српска омладина `слика` по зидовима од севера Црне Горе до Херцег Новог и Улциња.
Заставе која се и као идентична тробојка Краљевине Црне Горе краља Николе вијори на литијама.
Црвено-плаво-бело су боје ресрбизације Црне Горе. Њеног поноса, пркоса и освајања позиција.
Све то предобро знају и Божовић и Ђукановић. Утолико је кравата новог амбасадора Србије – гест, чин са политичком тежином.
Ништа слично званични Београд није приредио Ђукановићу након 2006-те.
Он је сигурно живео у уверењу и да неће. Да се ни један званичник Србије неће ни на толико одважити.
Само, прерачунао се. Као и са литијама које мењају све.
Уосталом, погледајте са каквим изразом лица монтенегрински капо ди капи гледа Божовићеву кравату.
Заслужио је, у сваком случају, да види такве „духове“…
Додај коментар