Алкалај и Херцл
- Рабин Алкалај, вјенчао је Херцлове родитеље и то 70 година прије првог ционистичког конгреса у Базелу и 90 година прије Балфорове декларације. У свом дијелу „Чујте о Израелу“ објављеном 1834. године у Београду Алкалај пружа радикалну интерпретацију добро познатих јеврејских молитви у којима позива на окупљање све „дјеце Израела“
ИЗРАЕЛСКИ лист „Џерузалем пост“ објавио је причу у којој пласира тезу да коријени политичког ционизма и јеврејске државе нису почели еманципацијом Јевреја у Паризу или Бечу, ни Пољској, већ да је могуће да трагови воде ка Земуну и сефардском рабину који је живио у том граду – Јуди Бен Шломо Хај Алкалају.
Лист пише да је на Алкалаја, који је живио у Земуну и који се сматра духовним оцем ционистичког покрета, пресудан утицај имало не само његово добро познавање Кабале, већ и национални покрет на Балкану против Отоманског царства, посебно Срба који су вјероватно утицали на идеје младог рабина.
„Џерузалем пост“ на почетку текста подсјећа да је у јулу ове године у Земуну једна улица добила име по зачетнику ционизма Теодору Херцлу, а да је свечаној церемонији присуствовао и израелески предсједник Реувен Ривлин.
Међутим, „Џерузалем пост“ указује да би одговор зашто је српска влада дала име улице по њему изненадио већину Јевреја па чак и најватреније ционисте.
Како наводе, рабин Алкалај, вјенчао је Херцлове родитеље и то 70 година прије првог ционистичког конгреса у Базелу и 90 година прије Балфорове декларације.
У свом дјелу „Чујте о Израелу“ објављеном 1834. године у Београду Алкалај пружа радикалну интерпретацију добро познатих јеврејских молитви у којима позива на окупљање све „дјеце Израела“.
У том дјелу он наводи да повратак јеврејског народа у земљу Израела захтијева реинкарнацију Санхедрина у Јерусалиму или избор политичког лидера, познатог из рабинске литературе као Јосиповог сина Месије.
На ту његову идеју о јединству можда је утицало добро познавање Кабале, али је тешко занемарити утицај српских устаника против Отоманског Царства који је захватио подручје око Земуна почетком 19. вијека.
Српски устанак је био први успјешни народни устанак против Отоманског царства, који је контролисао Израел и предводио еманципацију Јевреја од стране Хабзбурга, пише „Џерузалем пост“ и додаје да је можда Алкалај покушао да примјени национални успјех својих сусједа у Србији.
Иако је Алкалајев план заснован на вриједностима јудаизма и Кабале, у суштини је веома практичан, сматра српски истраживач јеврејске историје Оливер Клајн који каже да је Алкалај предвидио куповину земље и стварање насеља у којима су главни били Јевреји из Отоманског царства.
Према Клајну, Алкалај је чак основао у Земуну друштво посвећено повратку јеврејског народа „Земљу Израела“, које је било активно међу неколико јеврејских заједница у највећим градовима Србије.
(Танјуг)
Додај коментар