- Породица Карађорђевић потражује комплекс Белог и Краљевског двора, пет кућа у Београду, ливаде код Сокобање, умjетничка дjела, сребрнину и „остале вредности“
УПРАВНИ суд поништио је рјешење Министарства финансија Србије којим је одбијен захтјев династије Карађорђевић за повраћај Белог двора на Дедињу, у Београду, или обештећење, и донијеће одлуку о финансијској надокнади за некретнине које потражује та породица, што по закону може да достигне максимално 500.000 евра.
Адвокат Зоран Живановић је за издање листа „Вечерње новости“ од четвртка потврдио да је Суд поступио по жалби правног заступника Карађорђевића, и да ће Агенција за реституцију поново одлучивати о њиховом предмету и донијети одлуку о висини накнаде.
„То значи да држава дефинитивно остаје власник Белог двора, а да ће Карађорђевићи добити накнаду када се донесу одлуке о обештећењу и за другу имовину на које имају законско право. Будућа намјена Белог двора биће одређена посебним законом“, казала је директорка Подручне јединице Агенције за реституцију за Београд Ивана Живковић.
Закон дозвољава само једно обештећење, па ће Карађорђевићи морати да сачекају да Агенција одлучи о осталим некретнинама чије су враћање тражили у јануару 2014. године.
Та породице потражује комплекс Белог и Краљевског двора, пет кућа у Београду, ливаде код Сокобање, умјетничка дела, сребрнину и „остале вредности“.
Од некретнина, мало се може вратити у натури, наводе „Вечерње новости“, а једина која је до сада враћена члановима некадшње српске и југословенске династије је вила „Црногорка“.
„То значи да држава дефинитивно остаје власник Белог двора, а да ће Карађорђевићи добити накнаду када се донесу одлуке о обештећењу и за другу имовину на које имају законско право“.
Овом реченицом до кости је огољена сва лаж на којој се темељи власт коју упражњава компрадорска камарила, од ујахивања у БГ на бијелом коњу неке ’44 до убједљиво највећег лажљивца који је отворио уста у 21. вијеку, Александра Вучића. Ефендија „изБугојна“ и његове кадије дакле стављају до знања да некретнина законски припада неком другом али им, као би рекао ефендија лично, „не пада на памет“ да имовину врате том законском власнику. Оно што поручују је: „Жао нам је, али то би било скрнаљење тековина АВНОЈ-а и дивних успомена на мјесто у којем је Броз провео толике године, док је лајао на звијезде, гледао филмове у приватном биоскопу, доводио холивудске курве и к’о канаринце у дворишту покопавао мртве му конкубине. А није да се и нама не допада“. Њихов идол је можда под неким каменом, али је и данас живљи него је икад био. Слиједе га у свему – тиранији, партијском владању и запошљавању, крађи пензија, додворавању усташама, црногорчинама, шиптарима и бошњацима,.. а понајвише у отимању Косова. Некад су Срби патили под Леком, Крцуном и разним другим Кочама, а данас су на сцени њихова дјеца. Да ли духовна или из јаја, свеједно је. Страдија наша нија умрла и не назире јој се смрт.