Светко Ковач
- Генерал Светко КОВАЧ завршио и сценарио за документарно-играну серију „Тајне службе Србије“ која ће се (20 епизода) емитовати на РТС-у
- Обухвата вријеме од Карађорђа Петровића и Милоша Обреновића до краја осамдесетих година прошлог вијека. Говори и о периоду када нису постојали специјализовани органи који су се бавили безбједносном проблематиком, али је та врста послова била врло развијена и у вријеме Карађорђа и Милоша
- „Тек после убиства Ђинђића анализирано је како је функционисала физичка, техничка и контраобавештајна заштита. Да је то урађено пре убиства, можда би оно било спречено“ – наглашава Ковач истичући значај контраобавештајне заштите
ГЕНЕРАЛ Светко Ковач, бивши директор Војнобезбједносне агенције (ВБА), недавно је објавио књигу „Официр с пет досијеа“, истиниту причу о официру Димитрију Цветковићу чији је професионални пут, док је обављао посао у веома турбулентном времену, пратило пет служби безбједности.
Генерал је прије неколико дана завршио и сценарио за документарно-играну серију „Тајне службе Србије“ која ће ускоро почети да се емитује на РТС-у.
У интервјуу за „Политику“, Светко Ковач говорио је о својој књизи и серији, али и о актуелним шпијунским аферама, раду обавјештајних служби, атентатима на краља Александра Обреновића, краља Александра Карађорђевића, премијера Зорана Ђинђића.
„Када сам писао текст о досијеима служби безбедности наишао сам на један досије који ми је привукао пажњу јер су се у њему налазила разна документа неколико служби, међу којима четничког и партизанског покрета, Гестапоа, Абвера и КОС-а. Било ми је интересантно да откријем ко је био човек који је имао пет досијеа“, објашњава Ковач.
Настављајући да истражује архивску грађу у Војном архиву, Историјском архиву Београда, Британском националном архиву у Лондону, у приватним и породичним збиркама, дошао је до многих занимљивих података, не само о Димитрију Цветковићу, него и о другим официрима који су имали судбину сличну његовој.
„Међу тим подацима су се крили детаљи који су верно описивали једно историјски веома битно време преломљено кроз судбину малог човека“, истиче генерал.
Зоран Цветковић, син главног јунака Димитрија, испричао је на промоцији детаљ за који, како каже, није прије тога знао, а односи се на његов разговор с наставником предвојничке обуке који је био пензионисани официр и познаник његовог оца.
„Питао га је шта му је отац био у рату, а Зоран је одговорио да је био командант Другог ваљевског партизанског одреда. Наставник се само осмехнуо без речи. Тек када је у припреми писања ове књиге сазнао да му је отац у ствари био командант Другог ваљевског четничког одреда, схватио је због чега се наставник осмехнуо. Због тога је прво с нестрпљењем прочитао део „Четнички досије““, каже Ковач.
Књига „Официр с пет досијеа“ говори и о унутрашњим сукобима и подјелама, моралним и другим животним дилемама не само у току Другог свјетског рата, него и послије, сукобљеним идеологијама, политичким сумњичењима – која су знатно утицала на живот људи.
„Ако постоји порука ове књиге, онда је то бесмисао подела и сукобљавања, нарочито због тога што се данас, после толико година, делимо и мрзимо јер су наши преци били у четницима или партизанима, или због идеолошке искључивости и заслепљености, које су биле последица ратних сукоба и победе једне идеологије над другом“, објашњава генерал.
Серијал „Тајне службе Србије“ који ће се ускоро емитовати на РТС-у има 20 епизода у којима се говори како су настале, како су се развијале и какву су улогу службе безбједности Србије имале у неким преломним историјским тренуцима.
Обухватају време од Карађорђа Петровића и Милоша Обреновића до краја осамдесетих година прошлог вијека.
„Говоримо и о периоду када нису постојали специјализовани органи који су се бавили безбедносном проблематиком, али је та врста послова била врло развијена и у време Карађорђа и Милоша“, отркива Ковач.
Убиство краља Александра Обреновића је, према његовим ријечима, посебно трагично имајући у виду да је он имао најаву да се спрема атентат на њега, али га није спријечио.
„Када је крајем 1901. године добио податке о завери, краљ Александар је наредио истрагу која није дала никакве резултате. Управник града Београда Божидар Маршићанин је крајем 1902. и почетком 1903. године упозорио краља да се у војсци кује завера против њега и да се спрема атентат. Три дана пре Мајског преврата руска тајна полиција је врло озбиљно упозорила краља о завери против њега“, говори генерал.
Упркос откривеним сазнањима, у ноћи између 28. и 29. маја 1903. године, атентат није спречен и група завјереника је звјерски убила краља Александра и краљицу Драгу.
Тада је створена, како истиче Ковач, једна типска слика о Србији и Србима као краљеубицама, а „Европа нам то никада није заборавила.“
„Службе безбедности Краљевине Југославије дошле су до прецизних података о припремама за атентат на југословенског краља. Пратиле су кретање атентатора и о свему упознале француску полицију и француске службе безбедности“, каже и додаје да је искусни југословенски обавјештајац Владета Милићевић имао своје изворе у врху усташког покрета и захваљујући томе открио је план за извршење атентата на краља Александра у Загребу 17. децембра 1933, који је захваљујући томе избјегнут.
Иако се такође све знало, атентат у Марсељу, трвди, није спријечен првенствено због „грубих пропуста француских служби безбедности и полиције, због чега вероватно тај досије још није отворен.“
„Стручњаци тврде да су из оригиналног видео-снимка убиства краља у Марсељу исечени неки делови филма и тек када се отвори та архивска грађа моћи ће да се донесе закључак о пропустима француске стране, али и непосредној умешаности мађарске и посебно италијанске службе безбедности.“
Свему овоме је према мишљењу Ковача, знатно допринијела парализа обавјештајно-безбједносног система Србије који је формално постојао, али у пракси није функционисао.
„Тек после убиства Ђинђића анализирано је како је функционисала физичка, техничка и контраобавештајна заштита. Да је то урађено пре убиства, можда би оно било спречено“, закључује Ковач истичући значај контраобавештајне заштите за коју су одговорне службе безбедности које прве морају да открију индикаторе такве претње и „да посебно постоје конкретне припреме за извршење атентата или неког другог терористичког акта“.
(Танјуг)
Додај коментар