- Није појачан само руски, већ руско-турски утицај је појачан. Дешава се синхронизовано. Послије отопљавања односа између тих земаља и послије давања јасног сигнала да Турска нема шта тражити у ЕУ, сада је на дјелу појачан утицај тих земаља на Балкану. На тој линији ће се водити притисак да земље Балкана оставе изван НАТО-а
- Додик је након продаје рафинерије у Броду пао под потпуни утицај Русије. Он то у РС проводи безрезервно. Позиција Србије ће опредјељивати у будућности улазак земаља у регији у НАТО. Србија води неутралну политику, која ће се морати ријешити с питањем статуса Косова. То је сада главна ствар која ће опредјељивати и понашање РС у том смислу
- Додик је купљен од руског лобија, а ко на челу стоји то не знам. Он ни у ком случају не смије промјенити политику која значи тренутно апсолутну послушност према директивама. Тај утицај у овом моменту може промјенити само званични Београд. Додиково понашање ће бити усаглашено с одговором који ће се дефинисати на линији Москва-Београд
- Вјерујем да ће Србија сугерисати Додику да је непримјерено да буде члан Предсједништва БиХ, државе коју не признаје. Мислим да је то сценарио који ће се десити. У том случају, Додик ће послушати то што долази из Београда, јер ће утицај Београда на октобарске изборе у РС бити пресудан
ПОТПРЕДСЈЕДНИК НДП-а и њен посланик у Народној скупштини РС Здравко Крсмановић у отвореном разговору за Вијести.ба говори о руском и турском утицају у БиХ, лобијима који су купили предсједника РС, НАТО интеграцијама, али и кандидатурама за инокосне функције на предстојећим изборима, за које тврди да нису коначне и дефинитиве.
* За 20. март заказана је сједница НСРС. На дневном реду ће бити двије интерпелације опозиције. О чему се ради?
КРСМАНОВИЋ: Једна је о стању у здравству, а друга о стању у јавним предузећима. Након неприхватања да се расправља о повјерењу Влади РС, гдје је скупштинска већина насилно спријечила да то буде на дневном реду, ми смо приступили интерпелацијама, гдје је обавеза Владе да одговори на наше захтјеве и да се те тачке обавезно нађу на дневном реду. Ово је та прича о жељи да се разговара о повјерењу Влади РС. Не директно, као тачка дневног реда, већ кроз тачку интерпелације.
* Шта очекујете од сједнице, хоће ли опозиција имати потребну већину? Предсјдник РС Милорад Додик рекао је да се не плаши гласања и да опозиција не може достићи ни 25 гласова у Скупштини РС, да је Влада стабилна и да јој треба одати признање јер је у тешким условима обезбједила функционисање РС…
КРСМАНОВИЋ: Додик је овај пут у праву. Нећемо имати већину да смијенимо Владу овај пут, јер је он купио већину посланика, који су промјенили политичку причу и на гласовима које су добили критикујући рад Владе, сада су постали ватрени заговорници већине.
Политичка корупција у РС је на тај начин озакоњена и представља морално посрнуће и показује да је морал у друштву на најнижим гранама када корупција уђе у политику. То даје Додику, као шефу режима у РС, за право да тако говори. Када се погледају чињенице, које су у свим сферама много горе него што је у Федерацији и по корупцији и незапослености најгоре у Европи, то онда говори да се не бирају средства за останак на власти и да власт не брину стварни проблеми грађана, већ је жеља останак на власти по сваку цијену.
* Прије два дана заповједник НАТО-а у Европи упозорио је на јачање руског утицаја у Европи, посебно у нашој регији. Упозорио је да Русија користи односе са званичницима РС за подривање институција БиХ. Додик, с друге стране, каже да заповједник не говори истину. Како објашњавате данашњи однос Додика према НАТО интеграцијама, наспрам ранијег односа када је заговаран НАТО пут?
КРСМАНОВИЋ: Двије бих ствари нагласио. Није појачан само руски, већ руско-турски утицај је појачан. Дешава се синхронизовано. Послије отопљавања односа између тих земаља и послије давања јасног сигнала да Турска нема шта тражити у ЕУ, сада је на дјелу појачан утицај тих земаља на Балкану. На тој линији ће се водити притисак да земље Балкана оставе изван НАТО-а.
Додик је након продаје рафинерије у Броду пао под потпуни утицај Русије. Он то у РС проводи безрезервно. Позиција Србије ће опредјељивати у будућности улазак земаља у регији у НАТО. Србија води неутралну политику, која ће се морати ријешити с питањем статуса Косова. То је сада главна ствар која ће опредјељивати и понашање РС у том смислу. Јак је у овом моменту утицај званичног Београда, који је на прекретници да, ако жели у ЕУ, потпише правно обавезујући документ у вези с Косовом. Очекујем да ће се то десити до краја године.
То је кључна ствар која ће опредјељивати понашање и РС и Србије, али и будућност регије. САД, Велика Британија и Њемачка сигурно неће дозволити да руско- турски утицај на Балкану додатно јача.
* Шта је с Додковим личним ставовима, може ли их поново промјенити у односу на оно што данас чујемо? Можда како би издејствовао уклањање имена с америчке „црне листе“?
КРСМАНОВИЋ: То је, мислим, нереално у овом моменту, јер је под огромним руским утицајем, иза кога је вјероватно и огроман лични новац. Он ту линију не смије прећи. Познато је како се Руси обрачунавају с онима који изађу из онога за што они сматрају да имају право. То се могло видјети код многих који су, на било који начин, покушали бити дисиденти од политике коју су прихватили. Тај утицај Русије и руских обавјештајних служби је много јак и не вјерујем да то Додик може у овом тренутку, након многих приватизација и таквих односа са Руском Федерацијом. Иза тога стоји огроман новац и интереси, да би он смио правити нови салто мортрале.
Он је купљен од руског лобија, а ко на челу стоји то не знам. Он ни у ком случају не смије промјенити политику која значи тренутно апсолутну послушност према директивама. Тај утицај у овом моменту може промјенити само званични Београд. Додиково понашање ће бити усаглашено с одговором који ће се дефинисати на линији Москва – Београд.
* Младен Иванић и Милорад Додик су противкандидати за српског члана Предсједништва БиХ. Како ће изгледати тај дуел?
КРСМАНОВИЋ: Био сам присталица да Иванић буде кандидат за предсједника РС, а Мирко Шаровић за члана Предсједништва БиХ, јер цијеним да су то два најјача кандидата које је Савез за промјене могао да понуди. Сматрам да је Вукота Говедарица у овом моменту још млади предсједник политичке партије и да у Бањалуци не може побиједити неко ко није из овог града. То су све квалитетни кадрови, али познајем менталитет и мислим да је за предсједника РС требало кандидовати човјека из Бањалуке, јер је тамо већина бирачког тијела.
Мислим да ће се многе ствари дешавати до предаје листе за појединачне кандидате и нисам сигуран да је извјесно да ће се у октобру десити дуел између Иванића и Додика, јер ми потпуно нереално дјелује да се неко кандидује за предсједника државе коју негира. Мислим да на томе сигурно неће остати. Кандидатуре које су у овом моменту избачене, избачене су рано и мислим да ће доћи до промјене људи који ће бити кандидати на појединачним функцијама.
У вези са БиХ дешаваће се много занимљивих ствари у периоду април-мај. БиХ превасходно, а преко ње и комплетан Западни Балкан, улази у фазу појачаног међународног интересовања, у првом реду САД и Велике Британије. Сматрам да не треба журити са проглашавањем октобарског дуела Младен Иванић – Милорад Додик или Жељка Цвијановић – Вукота Говедарица, јер мислим да ће бити још политичких догађања која ће промијенити појединачне кандидате до избора.
* Можете ли бити прецизнији и детаљнији – шта би се могло десити, ко би могао одустати од кандидатуре?
КРСМАНОВИЋ: Мислим да ће Милорад Додик одустати од своје кандидатуре за члана Предсједништва БиХ.
* Хоће ли то урадити својевољно или ће евентуално бити условљен или приморан на такав потез?
КРСМАНОВИЋ: Мислим да ће бити условљен превасходно од званичног Београда и да ће се ту показивати искрена жеља Србије да поштује БиХ као државу, да хоће да буде пуноправни члан ЕУ и да хоће да иде ка рјешавању косовског питања према ономе што је потписала Бриселским договором. Дакле, вјерујем да ће Србија сугерисати Додику да је непримјерено да буде члан Предсједништва БиХ, државе коју не признаје. Мислим да је то сценарио који ће се десити. У том случају, Додик ће послушати то што долази из Београда, јер ће утицај Београда на октобарске изборе у РС бити пресудан.
* СДС је представио страначког предсједника Говедарицу као предсједничког кандидата у РС. С друге стране, СНСД још нема званичног кандидата, мада се актуелна премијерка Жељка Цвијановић често помиње у том контексту. Поменули сте је и Ви у ранијем одговору. Вјерујете ли да ће доћи до промјере и у контексту кандидата за предсједника РС?
КРСМАНОВИЋ: Након одлука које ће се дефинисати у вези са Додиком, дефинисаће се и име кандидата владајуће структуре за предсједника РС. Не треба заборавити став ДНС-а, који жели имати једну од појединачних функција. Сигурно ће тај став морати бити уважен, јер је ДНС битан фактор у владајућој структури што се тиче бирачког тијела, јер гласови бирача ове странке могу бити опредјељујући.
СДС је донио одлуку да Говедарица буде кандидат за предсједника РС. Разговори ће тећи између осталих чланица Савеза за промјене, у првом реду мислим на НДП. Дакле, разговараћемо о томе, јер процјена НДП-а јесте да је потребно водити рачуна о томе да је функција предсједника РС кључна за октобарске изборе, уколико се желе радикалне промјене, које су неопходне да би се ово стање мијењало.
Савез за промјене је сада на власти на нивоу БиХ, па нисмо успјели остварити политичке циљеве које смо обећали грађанима. Очито је да су ентитетски утицаји и моћ врло битни. Уколико желимо да направимо промјене у друштву, очигледно је да ћемо морати изаћи са кандидатом који је у овом моменту најјачи за предсједника РС. Као што ДНС још чекам, ми ћемо кренути у разговоре са СДС-ом око појединачних функција. Његова жеља је његова жеља, али уколико жели подршку других политичких партија, онда мора уважавати и њихове политичке ставове.
* Како оцјењујете недавни трилатерални састанак на предсједничком нивоу између БиХ, Србије и Хрватске у Мостару? О многим темама је разговарано, фокус је био на рјешавању граничних спорова, но, конкретног помака и резултата није било.
КРСМАНОВИЋ: Овај сусрет подсјетио ме је на неки продужени састанак након Дејтона. Потписнице Дејтонског споразума су БиХ, Србија и Хрватска, па ме је састанак у Мостару асоцирао на то. Драго ми је да се разговара, међутим, у овом моменту много је неискрености сусједа према БиХ, како из Загреба у вези са Изборним законом, тако и Београда због везивања РС за рјешавање питања Косова.
Разговори морају бити много искренији. Једноставно, БиХ не смије бити монета за поткусуривање сусједних држава. Према мом мишљењу, ту су недостајали људи који су гаранти Дејтонског споразума, велике силе. Такви разговори треба да се наставе, али у оквиру Вијећа за имплементацију мира и да се покуша тражити рјешење, те да се сусједни према БиХ односе као према сувереној држави. То је једини начин да стабилност на Балкану дуже траје. У разговорима у Мостару нисам видио искрене жеље ни Загреба ни Београда да у потпуности уважавају суверенитет и политичку реалност у БиХ.
Додај коментар