- „Политико“: „Заборавите идеју Емануела Макрона као ‘јупитеријанског’ предсједника, он је постао Ахил, херој освајач са потенцијално фаталном, скривеном слабошћу“
СТРАТЕЗИ Емануела Макрона би требало да буду забринути након прошлонедјељних избора за Европски парламент, пише Политико.
Портал оцјењује да је Макрон играо опасну игру претворивши прошлонедјељне изборе у двобој са крајњом десницом, а своју странку у једину алтернативу популистима, оцјењује портал.
„Заборавите идеју Емануела Макрона као ‘јупитеријанског’ предсједника, он је постао Ахил, херој освајач са потенцијално фаталном, скривеном слабошћу“, пише „Политико“.
Ова стратегија, која дозвољава Макрону да апсорбује гласове из лијевог центра и десног центра, довела је до тога да бројни стручњаци већ сада предвиђају његову побједу 2022. године, када се Француска буде вратила на биралишта да би изабрала новог предсједника.
Али, ако се погледа како и гдје су људи гласали на прошлонедјељним изборима, видјеће се зашто би Макронови стратези требало да буду забринути, наводи Политико.
Очигледан одговор на питање ко је „освојио“ европске изборе прошле седмице је – Марин ле Пен.
Крајње десничарско Национално окупљање Марин ле Пен освојило је 23,3 одсто гласова, док је Макронова Република у покрету освојила 22,4 одсто одсто гласова.
Забиљежен је неочекиван и значајан замах Зелених, који су освојили 13,4 одсто.
Резултат је био непријатан за Макрона, али права пријетња његовом предсједништву лежи на другом мјесту.
Као и Ахил, рањив је на неочекиван начин, оцјењује Политико.
Иако је Макорнова база 2019. године (22,4 одсто) скоро иста као и његова база из 2017. године (24,1 одсто), разлика је у томе што његова странка више није „нови центар“ Француске, већ је прерасла у базу десног центра.
Од општине до општине, Макрон је добио добре резултате у буржоаским областима које су донедавно биле упоришта бивших предсједника Жака Ширака и Николе Саркозија.
Макрон је 2017. године био кандидат младе, оптимистичке Француске, да би излазне анкете од прошле недјеље показале помјерање Макронових бирачких база из центра у десно, ка богатима и старијим бирачима.
Истраживање Ипсос-Сопра Стерије о гласачима, показало је да се 27 одсто људи који су гласали десно од центра у првом кругу предсједничких избора 2017. одлучило да гласају за Макрона на европским изборима прошле седмице.
Истовремено, 14 одсто Макронових гласача из првог круга гласало је за Зелене, а 11 одсто за странке лијево од центра.
Опасност која му пријети је да његова нова база више не одговара опису макронизма, који би попут њега требало да буде млад и енергичан.
Оно што га чини изузетно рањивим јесте то што је његова база у опасности да буде истиснута уколико се републиканци „старо десно средиште“ врате у живот прије предсједничких избора, наводи Политико.
Додај коментар