- Бен ВОЛАС у чланку написаном за The Telegraph: Русија је мајстор у понижавању себе, али морамо разумети да за Путина корен свих њених невоља нису чак ни Сједињене Државе, већ Британија. У Путиновом изопаченом погледу на свет, ми смо започели Кримски рат, који се завршио поразом руских царева, ми смо били ти који смо оркестрирали успон Хитлера, ми смо подржавали контрареволуцију и наша шпијунажа је уништила Совјетски Савез. Зато држи Британију на нишану“
- Кримски рат је заиста пример директне британске агресије на Русију, али ту је и убиство Павла I – да би се спречио његов савез са Наполеоном против Британије. И убиство Григорија Распућина – да би се Русија одвратила од сепаратног мира са Немачком, али је то убиство отворило пут ка катастрофи из фебруара 1917. године. Комбинација коју је Лондон одиграо довела је до сукоба Немачке и Русије у Првом светском рату
- Да ли Путин ово разуме? Свакако. А хоће ли се осветити Британији? Не. Јер, сада је центар одлучивања распршен по западном свету, са обе стране Атлантика, са нагласком на западној. Русија ће приредити одмазду читавој англосаксонској елити – за почетак, тиме што ће одбити све њене нападе. Што ће издржати и обновити своје јединство. А онда ће удвостручити напоре да се изгради нови светски поредак
Извор: Факти
Аутор: Петар АКОПОВ, РИА Новости
„НЕ ЗАНОСИТЕ се: Путин намерава да се са нама обрачуна. Морамо бити спремни за неизбежно“, овако се завршава чланак бившег британског министра одбране и пропалог генералног секретара НАТО Бена Воласа.
Зашто „за неизбежно“?
„Путин ће ускоро покренути своју ратну машину против Британије“ – наслов је чланка пензионисаног министра у The Telegraph.
По наслову и последњем пасусу, помислило би се да имамо пред собом класични пример русофобске пропаганде и распаљивања хистерије: Руси неће стати у Украјини, напашће и балтичке државе, Пољску и Румунију, а онда ће кренути и на Берлин.
Све ово чујемо из уста и атлантиста (укључујући и веома високо рангиране) и кијевских лидера – сада и Британија мора да се припреми за руску претњу, све је јасно.
Међутим, патос Бена Воласа је потпуно другачији. Он је сигуран да ће се Русија осветити Британији не за испоруку пројектила Украјини, већ за Кримски рат (из половине 19. века): „Људи на челу Русије преписују историју, исправљају понижење доживљено на крају Хладног рата и желе свођење вековних рачуна. Русија је мајстор у понижавању себе, али морамо разумети да за Путина корен свих њених невоља нису чак ни Сједињене Државе, већ Британија”.
Такође: „У Путиновом изопаченом погледу на свет, ми смо започели Кримски рат, који се завршио поразом руских царева, ми смо били ти који смо оркестрирали успон Хитлера, ми смо подржавали контрареволуцију и наша шпијунажа је уништила Совјетски Савез. Зато држи Британију на нишану“.
Капетану Шкотске гарде (Волас је пензионисан у овом чину) није први пут да се присећа Кримског рата: дан пре почетка специјалне војне операције у Украјини, рекао је да је Шкотска гарда „ударила у задњицу цара Николаја и може то поновити“.
Кримски рат је заиста једини пример директне британске агресије на Русију, али наш приказ магловитог острва није ограничен само њиме исцрпљен, а ни оним што је Волас навео.
Ту је и убиство Павла I – да би се спречио његов савез са Наполеоном против Британије. И убиство Григорија Распућина – да би се Русија одвратила од сепаратног мира са Немачком, али је то убиство отворило пут ка катастрофи из фебруара 1917. године.
Комбинација коју је Лондон одиграо довела је до сукоба Немачке и Русије у Првом светском рату.
Број наших замерки Британцима је велики – а ми имамо добро памћење. Али, ово није тек испостављање рачуна Британији, прошлој или садашњој.
Ово је рачун англосаксонској елити и финансијској олигархији, оним силама које су Лондон учиниле светском финансијском престоницом, а Уједињено Краљевство првим моделом и прототипом глобалне војне финансијске и трговачке империје.
За те снаге, Русија је увек била смртоносни противник и претња – не зато што смо себи постављали задатак да их уништимо (нисмо га имали ни у најсовјетскијим годинама), већ зато што заузимамо кључно место у Евроазији – територију без контроле над којом је немогуће изградити глобалну империју.
Руски козаци нису намеравали да иду на Индију, али су теоретски могли то да ураде. Британцима је и то било довољно да учествују у убиству нашег цара.
Русија није претила британским колонијама, није претендовала на ширење свог утицаја, али је теоретски могла да се повуче из рата са Немачком, који је Енглеској био потребан да обузда немачке амбиције – а то је Лондону било довољно да подржи заверу против цара у фебруару 1917. године.
Британија је одувек сматрала да има право да се меша у наше унутрашње ствари и никада се притом ничега није либила. Ни подстицања сепаратизма горштака током Кавкаског рата 19. века, нити подржавања Украјине током актуелног сукоба.
Британска елита — и њен продужетак у облику америчке елите — Русију је увек сматрала објектом, а не субјектом међусобних односа.
У постсовјетским годинама, увереност да је то исправно постала је апсолутна – а атлантисти су циљали на геополитичко одвајање Украјине од Русије, односно – на распарчавање руске цивилизације.
Да ли Путин ово разуме?
Свакако. А хоће ли се осветити Британији? Не. Јер, сада је центар одлучивања распршен по западном свету, са обе стране Атлантика, са нагласком на западној. Русија ће приредити одмазду читавој англосаксонској елити – за почетак, тиме што ће одбити све њене нападе. Што ће издржати и обновити своје јединство.
А онда ће удвостручити напоре да се изгради нови светски поредак, то јест – да се демонтира цео англосаксонски глобалистички пројекат, чије ће уништење сахранити не само Британију, већ и САД.
Дакле, капетан Бен Волас може колико год жели да упозорава своје сународнике колико да их Путин држи на нишану – тиме неће осујетити руски удар. Јер, он неће доћи из ваздуха или са мора, већ из нагомилане енергије незадовољства Англосаксонцима широм света.
Наш допринос том удару освете биће велики, али свакако не већи од онога што је рађено против нас у претходним вековима.
Додај коментар