Хајнрих Браус
- Хајнрих БРАУС (бивши заменик генералног секретара НАТО и Јоахим КРАУЗЕ сматрају да кључну улогу у будућем конфликту са Русијом мора играти Немачка. У име ове своје фиксације позвали су Ангелу Меркел да „Бундесвер за максимално могуће кратко време доведе у стање бојеве готовости“
- SIPRI: Сједињене Државе у прошлој години своје војне расходе повећале за 4,6 одсто, Кина за 5 одсто, Саудијска Арабија за 6,5 одфсто, Турска – за 24 одсто, Украјина – 21 одсто. Чак и неке од којих се то није очекивало: Јерменија (за 33 одсто), Летонија (24), Литванија (18), Чешка (18), Казахстан (16)…
- Русија се по војним расходима спустила на шесто место, али је последњих година постала светски лидер на плану радиоелектронске борбе, поморским крстарећим ракетама „Калибар“ обесмислила је ограничења у сфери ракета средњег домета и измакла далеко испред САД по хиперсоничном наоружању. Још, у тренуцима када нико нема ништа слично С-400, започиње производњу ракетних система С-500 домета 600 километара које ће истовремено гађати до десет „циљева“ који лете брзином 6.500 километара на сат
НЕМАЧКИ лист Die Welt објавио је да се Русија наоружава „забрањеним ракетама“ зато што се спрема за „регионалне ратове на територији Европске уније“.
Исти лист се позвао на извештај генерал-потпуковника у резерви Хајнриха Брауса, бившег заменика генералног секретара НАТО, и директора Института за политику безбедности из Кила Јоахима Краузеа. А овај двојац је још написао да Русија користи прилику Јоахима Краузеа док је Европа забављена глобалним отопљавањем и мигрантима“.
Браус је додатно изјавио да Русија специјално тражи конфликт са Западом и покушава да уништи светски поредак и подрије јединство НАТО.
Браус је уверен да Москва схвата да није у стању да победи НАТО, али да се може одлучити за „неочекивани удар поткрепљен претњом примене нуклеарног оружја“.
По његовој процени, Европа би у том случају морала да бира „између правог великог рата и потчињавања Москви“.
Браус даље конструише да би Русија могла да удари на Прибалтичке земље, Пољску, Украјину или неку од земаља око Црног мора.
Браус и Краузе наглашавају да кључну улогу у будућем конфликту са Русијом мора играти Немачка. У име ове своје фиксације позвали су Ангелу Меркел да „Бундесвер за максимално могуће кратко време доведе у стање бојеве готовости“.
И овај немачки двојац, иначе, тврди да руска ракета 9М729 крши споразум о ракетама средњег и малог домета (Москва то одбацује и оптужује САД да тај споразум нарушавају својим ударним дроновима и лансерима Мк-41).
Извештај који преноси Die Welt појавио се у исти време када и традиционални годишњи извештај Стокхолмског института за истраживање проблема мира (SIPRI) о војним издацима појединих држава, који је показао да су ти издаци сумарно у 2018-ој достигли 1,8 трилиона долара.
Показао је такође да су се у актуелну трку у наоружању практично укључиле све земље са каквим-таквим геополитичким амбицијама.
Сједињене Државе су у прошлој години своје војне расходе повећале за 4,6 одсто, Кина за 5 одсто, Саудијска Арабија за 6,5 одфсто, Турска – за 24 одсто, Украјина – 21 одсто. Чак и неке од којих се то није очекивало: Јерменија (за 33 одсто), Летонија (24), Литванија (18), Чешка (18), Казахстан (16)…
Швеђани су потврдили да Русија већ неколико година смањује војне расходе и да више није међу пет водећих држава по том показатељу.
Француска је заузела пето место, а Русија је шеста (са 61,4 милијарди долара у 2018-ој).
То је сасвим скромно у поређењу са америчких 649 милијарди и кинеских 250 милијарди долара.
Москва смањује војне расходе примарно зато што је решила кључни проблем модернизовања и наоружавања својих Оружаних снага.
Извештај SIPRI показао је још нешто веома битно: да Русија са мањим улагањима у војску и војну индустрију има много веће ефекте од свих главних конкурената.
Руске оружане снаге постале су последњих година савремена и високомобилна војна машина која се потврдила у Сирији.
Русија је последњих година постала светски лидер на плану радиоелектронске борбе, поморским крстарећим ракетама „Калибар“ обесмислила је ограничења у сфери ракета средњег домета и измакла далеко испред САД по хиперсоничном наоружању. Још започиње – у тренуцима када нико нема ништа слично С-400 – производњу ракетних система С-500 домета 600 километара које ће истовремено гађати до десет „циљева“ који лете брзином 6.500 километара на сат
Повремене тврдње из Москве да Русија неће дозволити Западу да је увуче у нову трку у наоружању фактички значе: да је она трку у наоружању у овој фази добила.
И да је САД и НАТО надиграла и стратешки.
Додај коментар