- „Текућа званична реторика о Косову и Метохији обавијена је велом тајне. Ми само знамо да треба да признамо ту лажну творевину („Косово“) као државу и да за то „нешто“ добијемо „нешто”. То је срж званичне најаве, али и само толико довољно је за узбуну, јер реч је о лажном ставу“
- „Основни проблем је у томе што се на лажном ставу заснива домаћа политика. Она се свакодневно допуњује обиљем речи које нико не може да доведе у логичну везу. Те речи служе за прикривање, а не откривање онога што се спрема. Њих може да надјача једино реч наше Цркве. Онa треба да буде кратка и одлучна, јасна и упозоравајућа. Њен смисао мора бити у поруци да „нико не сме ништа да потпише“, а народ ће схватити њено право значење“
„ВАША Светости, Ваша Високoпреосвештенства, Ваша Преосвештенства,
Прошло је пола године од Поруке Светог архијерејског сабора о Косову и Метохији, која је јасним ставом о нашој Светој земљи свима ставила на знање да се она не сме отуђити. У народу је ова Порука пробудила наду да се у решавању овог питања више неће ићи погрешним путем попуштања незаситим захтевима косметских Албанаца и империјалним тежњама западних сила.
Од тада до данас стање се нажалост погоршало. Званична политика Србије наставила је да одступа од своје уставне обавезе да штити део државне територије, а у посебним приликама окупације Косова и Метохије – да штити народ, имовину и верско наслеђе.
Највиши државни функционери у јавност су убацили зломисао о „разграничењу“ Срба и Албанаца у покрајини, што би, по свој прилици, омогућило најпре формално признање лажне државе Косово од стране Србије, а потом и прикључење тог дела српске територије великој Албанији.
Томе је претходила жестока пропаганда да Србија на Косову тобоже „нема ништа”, те да би и мали „добитак”, путем размене по принципу српско за српско, наводно значио много. Ова „идеја“ се некако временски подударила са отвореношћу западне политике према могућој „корекцији граница“, тако да смо данас сведоци озбиљних припрема за, како се то дипломатски каже, последњу рунду преговора.
Ванредни Сабор наше Цркве одржава се управо у ово време. Поштовани оци, не бисмо вам се овом приликом обраћали да нисмо убеђени да је последњи час да управо Сабор верном народу и целокупној јавности укаже на реалну опасност од нечега што је горе од текуће окупације, а то је предаја Косова и Метохије.
Околности у Србији су се тако склопиле да још једино наша света Црква располаже убедљивом речју. Та реч се по природи ствари не троши за јавна световна питања, али догоди се да се без ње не може изаћи из сенке злехудих историјских околности. Да бисмо остали у борби за очување Косова и Метохије, народу је потребна таква реч истинитог сведочења о опасности коју увећава и наша званична политика.
Текућа званична реторика о Косову и Метохији обавијена је велом тајне. Ми само знамо да треба да признамо ту лажну творевину као државу и да за то „нешто“ добијемо „нешто”. То је срж званичне најаве, али и само толико довољно је за узбуну, јер реч је о лажном ставу.
Основни проблем је у томе што се на лажном ставу заснива домаћа политика. Она се свакодневно допуњује обиљем речи које нико не може да доведе у логичну везу. Те речи служе за прикривање, а не откривање онога што се спрема. Њих може да надјача једино реч наше Цркве. Онa треба да буде кратка и одлучна, јасна и упозоравајућа. Њен смисао мора бити у поруци да „нико не сме ништа да потпише“, а народ ће схватити њено право значење.
Часни Оци,
Страхујемо да је ово последња прилика да се нешто уради. Ако се испусти овај тренутак сви ћемо сносити одговорност, али у празном простору непоправљивог и можда највећег историјског пораза.“
У Београду, 2. новембра 2018.
Потписници:
архимандрит Андреј, старешина манастира Светог Стефана у Сланцима
проф. др Слободан Антонић
јеромонах Атанасије, манастир Липовац
Данило Баста, редовни члан САНУ
Матија Бећковић, редовни члан САНУ
проф. др Владимир Божовић
Ксенија Божовић, потпредседник Грађанске иницијативе СДП „Оливер Ивановић“
игуман Варнава, старешина манастира Светог Саве у Кувеждину
проф. др Мирјана Васовић
архимандрит Венијамин, духовник манастира Преображење
Алек Вукадиновић, песник
Зорка Вукадиновић, професор
Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар и уредник НСПМ
проф. др Слободан Владушић
Маринко Вучинић, публициста
архимандрит Гаврило, духовник манастира Свете Петке Беркасово
генерал Божидар Делић
архимандрит Дионисије, старешина манастира Липовац
проф. др Јован Душанић
проф. др Александар Ђикић
Никола Н. Живковић, публициста и преводилац
др Никола Жутић, научни саветник
др Марко Јакшић
др Слободан Јанковић, научни сарадник
протосинђел Јован, духовник манастира Лешје
проф. др Александар Јовановић
проф. др Душко Ковачевић
проф. др Милош Ковић
проф. др Часлав Копривица
Ружица Левушкина, научни сарадник
проф. др Мило Ломпар
протосинђел Макарије, настојатељ манастира Фенек
јеромонах Макарије, старешина манастира Привина глава
проф. др Александар Милановић
Никола Милованчев, правник и историчар
проф. др Софија Милорадовић
Звонко Михајловић, бивши председник општине Штрпце
проф. др Радивоје Младеновић
Часлав Оцић, редовни члан САНУ
Предраг Пипер, редовни члан САНУ
проф. др Валентина Питулић
протођакон др Љубомир Ранковић
др Драгана Ратковић, виши научни сарадник, уредник Речника САНУ
Проф. др Митра Рељић
Доц. др Слободан Рељић
Проф. др Слободан Реметић
др Предраг Пеђа Ристић, архитекта, протонеимар
Славиша Ристић, народни посланик са Косова и Метохије
проф. др Слободан Самарџић
проф. др Миломир Степић
јеромонах Симеон, старешина манастира Рукумија
архимандрит Стефан, старешина манастира Велика Ремета
јеромонах Стефан, манастир Светог Стефана у Сланцима
Милун Стијовић, истраживач-сарадник Историјског института
др Рада Стијовић, научни саветник
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
проф. др Александар Ћорац
јеромонах Хризостом, настојатељ манастира Црна Река
доц. др Марица Шљукић
проф. др Срђан Шљукић
Коста Чавошки, редовни члан САНУ
Додај коментар