- Турски председник Реџеп Тајип Ердоган у Цариграду изјавио да Москва наводно нема ништа против да Турска контролише град Кобани док не успостави зону безбедности на северу Сирије. Још је позвао НАТО се се определи: да ли је са својом чланицом Турском или са „курдским терористима“
- Директор московског Центра за изучавање Блиског истока и Централне Азије Семјон БАГДАСАРОВ: „Ако турска армија настави напредовање унутар Сирије – њен судар са снагама владе у Дамаску постаје сасвим могућ. Турцима неће бити нимало лако да се боре истовремено и против Курда и против сиријске регуларне армије. Не тако давно, за време своје војне операције `Маслинова грана` – Турци су за три недеље успели да напредују 18 километара и то су платили губитком знатног дела свог командног кадра. А имали су апсолутну надмоћ и у броју војника и у ватреној моћи“
СИРИЈСКА регуларна армија ушла је – по договору са Курдима – градове Манбиџ и Табка и у градић Тел Тамр који се налази у близини границе са Турском.
Њихови становници поздравили су долазак сиријских снага.
Ово је важна промена у војно-геополитичкој конфигурацији у Сирији и око ње. Јер, може бити увод у рат који би се водио између снага владе у Дамаску и Курда, с једне стране, и Турске и њених савезника побуњеника и терориста које је Анкара прогласила за „Слободну сиријску армију“, с друге.
Очекује се да сиријска регуларна армија уђе и у много веће и важније градове на северу земље – Манбиџ и Кобани. Међутим, турски председник Реџеп Тајип Ердоган је данас у Цариграду изјавио да Москва наводно нема ништа против да Турска контролише Кобани док не успостави зону безбедности на северу Сирије. Још је додао да је имао договор са Американцима да у року од три месеца турске трупе уђу у Манбиџ и „очисте га од терориста“ (Курда).
Нагодба Курда са државним врхом у Дамаску постала је могућа након што су се Американци – да би Турску задржали у НАТО и у својој орбити – оставили Курде на цедилу.
Ердоган је, иначе, позвао НАТО да се определи са киме је: са својом чланицом Турском или са курдским терористима.
Позвао се притом на члан 5. статута западне војне алијансе који – у случају напада на било коју чланицу – обавезује остале да јој помогну. А турски лидер је нагласио да се његова земља суочила са „претњом терориста са територије Сирије“.
Није се освртао на чињеницу да су ти „терористи“ до пре пет дана били амерички савезници и под контролом Пентагона и ЦИА.
Шта ће се догађати наредних дана и месеци?
Директор московског Центра за изучавање Блиског истока и Централне Азије Семјон Багдасаров процењује:
„Ако турска армија настави напредовање унутар Сирије – њен судар са снагама владе у Дамаску постаје сасвим могућ. Турцима неће бити нимало лако да се боре истовремено и против Курда и против сиријске регуларне армије. Не тако давно, за време своје војне операције `Маслинова грана` – Турци су за три недеље успели да напредују 18 километара а то су платили губитком, поред осталог, знатног дела свог командног кадра. А имали су апсолутну надмоћ и у броју војника и у ватреној моћи. Кудри не само да нису имали и немају авијацију, него немају ни чиме да обарају модерне авионе“.
Багдасаров сматра да ће се турска армија – уочена истовремено и са курдским и са снагама сиријске владе – наћи у сложеној и нимало лакој ситуацији:
„То ће вероватно зауставити или бар значајно успорити њихово напредовање. Војни врх у Дамаску биће у прилици и да размишља о ослобађању територија које Турци тренутно контролишу.“
Ердоганов саветник Јасин Актај изјавио је да је да се у Анкари не искључује судар са сиријском армијом.
Дамаск жели да поврати контролу над границом са Турском. То при садашњем стању ствари одговара и сиријским Курдима.
Американци нису успели да са собом поведу 30 важних припадника Исламске државе
Водећи дневни лист америчких глобалиста и либерала The New York Times објавио је да САД нису успели да из затвора на територији коју конттролишу Курди „евакуишу око 30 важних припадника Исламске државе“.
Исти лист наводи и да је неколико стотина других џихадиста успело да побегне.
Наравно, пре ће бити да су их Американци – пустили јер су у том „затворима“ били под њиховом заштитом.
У „затворима“ се налазило до почетка турске офанзиве око 11.000 припадника ИД и њој савезничких групација. Од тога броја, 2.000 су странци из око 50 земаља.
Додај коментар