Одабрано Свијет

Сноуден: Држим дистанцу према руском друштву, али у Москви идем у ресторане, возим се и метроом

У ИНТЕРВЈУУ ЛИСТУ DER SPIEGEL ОТКРИО ДА БИ ПРИХВАТИО УТОЧИШТЕ У НЕМАЧКОЈ
  • „Живим у англојезичном окружењу. Са пријатељима се налазим у граду. Договарамо се где ћемо да ручамо. Међутим, не правим селфи испред Кремља јер би америчка влада то искористила за дискредитовање мог рада“
  • Едвард Сноуден у интервјуу немачком листу рекао да његов повратак у САД „постаје све вероватнији“, па додао: „Лопта је сада на страни владе САД. Мој тим адвоката поставио је услов да имам правичан процес, то јест – такав да могу да се отворено  оправдавам. Али, засад су само обећали да ме неће мучити“
  • За Трампа рекао да „није проблем већ продукт проблема“ и упозорио: „Морамо зауставити масовно прикупљање података. Ово се не односи само на специјалне службе него и на корпорације попут Facebook и Google. Ако је сваки човек у сваком тренутку под присмотром само зато што би некада могао бити опасан – онда то мења карактер друштва“

ЕДВАРД Сноуден први је амерички дисидент који је уточиште нашао у Русији, а немачком листу Der Spiegel је открио како живи у Москви.

Испричао је намерно држи „дистанцу према руском друштву“, али и нагласио да у главном граду Русије води нормалан живот. Да се дружи са пријатељима, да са супругом шета по парковим, да се вози и метроом и таксијем.

Бивши сарадник ЦИА и америчке Агенције за националну безбедност још је прецизирао:

„Живим у англојезичном окружењу. Са пријатељима се налазим у граду. Договарамо се где ћемо да ручамо. Међутим, не правим селфи испред Кремља јер би америчка влада то искористила за дискредитовање мог рада“.

Сноуден има критички однос према стању у Русији и према неким аспектима њеног деловања:

„Русија заслужује осуду за нека своја дејства у свету. Али, не чине ли исто по свету и САД? Није ли Русија манипулисала изборима? Уверен сам да јесте. Само, не манипулишу ли и САД изборима? Наравно, САД то чине деценијама. Свака земља већа од Исланда покушава да се умеша у изборе које сматра важним, а све то увек поричу“.

Сноуден је у истом интервјуу немачком листу рекао да његов повратак у САД „постаје све вероватнији“ и да се нада да ће се „једном вратити у своју земљу“.

Признао је да се не срећу често оптужбе са каквима се он 2013-те суочио из САД:

„Лопта је сада на страни владе САД. Мој тим адвоката поставио је услов да имам правичан процес, то јест – такав да могу да се отворено  оправдавам. Али, засад су само обећали да ме неће мучити“.

Сноуден, иначе, сматра да су политичари по целом свету схватили да нове технологије могу користити да са новог нивоа утичу на процесе. У том контексту је нагласио:

„Доналд Трамп није проблем. Он је продукт проблема“.

У наставку је указао: „Морамо зауставити масовно прикупљање података. Ово се не односи само на специјалне службе него и на корпорације попут Facebook и Google. Ако је сваки човек у сваком тренутку под присмотром само зато што би некада могао бити опасан – онда то мења карактер друштва. То води новом виду ауторитаризма“.

У интервјуу другом немачком листу – Die Welt – Сноуден је открио да не би одбио уточиште у Немачкој:

„Верујем да свако ко бар донекле објективно оцењује историју схвата да се на моје уточиште у Немачкој – да је до њега дошло – не би гледало као на непријатељски акт према САД“.

У новембру ће у Русији из штампе изаћи Сноуденови мемоари. Под насловом „Лична ствар“.

Сноуден је 2013-те открио свету размере америчке електронске шпијунаже и како Вашингтон прислушкује светске лидере. Чак и земаља које су му формално савезничке.

Азил је потом тражио од 20 земаља, а добио га је у Русији која се једина одазвала.

У САД може бити осуђен по два члана кривичног закона о шпијунажи, а по сваком може добити 10 година затвора.

За званични Вашингтон он је и даље, поред свега осталог, „издајник“…

http://fakti.org/gloria-mundi/snouden-drzim-distancu-prema-ruskom-drustvu-ali-u-moskvi-idem-u-restorane-vozim-se-i-metroom%D0%BE%D0%BE%D0%BC

1 коментар

  • „Верујем да свако ко бар донекле објективно оцењује историју схвата да се на моје уточиште у Немачкој – да је до њега дошло – не би гледало као на непријатељски акт према САД“, вели врли Сноуден, све из безбједне, удобне и топле московске фотеље, једине у васколиком дуњалуку што му бјеше понуђена, али на коју, колико му амерички образ допушта, понекад пљуцне, ич не бојећи се гузици. Возика се по „стаљици“ метроом и таксијем, шета с дјевојком и америчким пријатељима, излази у ресторане, држи конференције, уживо и путем видео-линкова, нико му не упада у стан у пола ноћи, али, ето, ђаво му шапће да би било најбоље кад би му мути Енџи послала карту у једном смјеру, па да у Берлину, кроз, овог пута, мало већи „отклон од руског друштва“, пилатовски опере руке, прије него се врати мајци Есади у загрљај, све носећи поздраве из вјечно пријатељске Њемачке, још од времена кад су Форд & Co. финансирали Хитлера, па до дана данашњих кад, као „објективни оцјењивачи историје“, на прославе побједе над фашизмом зову сваког осим Руса и Срба, укључујући и омнипрезентну фолкерку Чоколинду с хитом „Мој ме Хашим као бубањ дере“.
    Ах, како би историја постала најчитанија успаванка за лаку ноћ, само да није тог проклетог праћења људи, за које ћемо, не сумњам, у догледно вријеме установити да је заправо смишљено и да се њиме управља из неког од московских ресторана, може бити, случајно, баш оног у коме најчешће вечера наш Едвард, све трошећи лову коју поштено, азилантски зарађује код злог Влада, а да су сироти мали гугли само наивне жртве још једног монструозног плана из неке од цртаоница у кремаљским подрумима.

Кликни овде да поставиш коментар