Odabrano Svijet

Snouden: Držim distancu prema ruskom društvu, ali u Moskvi idem u restorane, vozim se i metroom

U INTERVJUU LISTU DER SPIEGEL OTKRIO DA BI PRIHVATIO UTOČIŠTE U NEMAČKOJ
  • „Živim u anglojezičnom okruženju. Sa prijateljima se nalazim u gradu. Dogovaramo se gde ćemo da ručamo. Međutim, ne pravim selfi ispred Kremlja jer bi američka vlada to iskoristila za diskreditovanje mog rada“
  • Edvard Snouden u intervjuu nemačkom listu rekao da njegov povratak u SAD „postaje sve verovatniji“, pa dodao: „Lopta je sada na strani vlade SAD. Moj tim advokata postavio je uslov da imam pravičan proces, to jest – takav da mogu da se otvoreno  opravdavam. Ali, zasad su samo obećali da me neće mučiti“
  • Za Trampa rekao da „nije problem već produkt problema“ i upozorio: „Moramo zaustaviti masovno prikupljanje podataka. Ovo se ne odnosi samo na specijalne službe nego i na korporacije poput Facebook i Google. Ako je svaki čovek u svakom trenutku pod prismotrom samo zato što bi nekada mogao biti opasan – onda to menja karakter društva“

EDVARD Snouden prvi je američki disident koji je utočište našao u Rusiji, a nemačkom listu Der Spiegel je otkrio kako živi u Moskvi.

Ispričao je namerno drži „distancu prema ruskom društvu“, ali i naglasio da u glavnom gradu Rusije vodi normalan život. Da se druži sa prijateljima, da sa suprugom šeta po parkovim, da se vozi i metroom i taksijem.

Bivši saradnik CIA i američke Agencije za nacionalnu bezbednost još je precizirao:

„Živim u anglojezičnom okruženju. Sa prijateljima se nalazim u gradu. Dogovaramo se gde ćemo da ručamo. Međutim, ne pravim selfi ispred Kremlja jer bi američka vlada to iskoristila za diskreditovanje mog rada“.

Snouden ima kritički odnos prema stanju u Rusiji i prema nekim aspektima njenog delovanja:

„Rusija zaslužuje osudu za neka svoja dejstva u svetu. Ali, ne čine li isto po svetu i SAD? Nije li Rusija manipulisala izborima? Uveren sam da jeste. Samo, ne manipulišu li i SAD izborima? Naravno, SAD to čine decenijama. Svaka zemlja veća od Islanda pokušava da se umeša u izbore koje smatra važnim, a sve to uvek poriču“.

Snouden je u istom intervjuu nemačkom listu rekao da njegov povratak u SAD „postaje sve verovatniji“ i da se nada da će se „jednom vratiti u svoju zemlju“.

Priznao je da se ne sreću često optužbe sa kakvima se on 2013-te suočio iz SAD:

„Lopta je sada na strani vlade SAD. Moj tim advokata postavio je uslov da imam pravičan proces, to jest – takav da mogu da se otvoreno  opravdavam. Ali, zasad su samo obećali da me neće mučiti“.

Snouden, inače, smatra da su političari po celom svetu shvatili da nove tehnologije mogu koristiti da sa novog nivoa utiču na procese. U tom kontekstu je naglasio:

„Donald Tramp nije problem. On je produkt problema“.

U nastavku je ukazao: „Moramo zaustaviti masovno prikupljanje podataka. Ovo se ne odnosi samo na specijalne službe nego i na korporacije poput Facebook i Google. Ako je svaki čovek u svakom trenutku pod prismotrom samo zato što bi nekada mogao biti opasan – onda to menja karakter društva. To vodi novom vidu autoritarizma“.

U intervjuu drugom nemačkom listu – Die Welt – Snouden je otkrio da ne bi odbio utočište u Nemačkoj:

„Verujem da svako ko bar donekle objektivno ocenjuje istoriju shvata da se na moje utočište u Nemačkoj – da je do njega došlo – ne bi gledalo kao na neprijateljski akt prema SAD“.

U novembru će u Rusiji iz štampe izaći Snoudenovi memoari. Pod naslovom „Lična stvar“.

Snouden je 2013-te otkrio svetu razmere američke elektronske špijunaže i kako Vašington prisluškuje svetske lidere. Čak i zemalja koje su mu formalno savezničke.

Azil je potom tražio od 20 zemalja, a dobio ga je u Rusiji koja se jedina odazvala.

U SAD može biti osuđen po dva člana krivičnog zakona o špijunaži, a po svakom može dobiti 10 godina zatvora.

Za zvanični Vašington on je i dalje, pored svega ostalog, „izdajnik“…

http://fakti.org/gloria-mundi/snouden-drzim-distancu-prema-ruskom-drustvu-ali-u-moskvi-idem-u-restorane-vozim-se-i-metroom%D0%BE%D0%BE%D0%BC

1 komentar

  • „Verujem da svako ko bar donekle objektivno ocenjuje istoriju shvata da se na moje utočište u Nemačkoj – da je do njega došlo – ne bi gledalo kao na neprijateljski akt prema SAD“, veli vrli Snouden, sve iz bezbjedne, udobne i tople moskovske fotelje, jedine u vaskolikom dunjaluku što mu bješe ponuđena, ali na koju, koliko mu američki obraz dopušta, ponekad pljucne, ič ne bojeći se guzici. Vozika se po „staljici“ metroom i taksijem, šeta s djevojkom i američkim prijateljima, izlazi u restorane, drži konferencije, uživo i putem video-linkova, niko mu ne upada u stan u pola noći, ali, eto, đavo mu šapće da bi bilo najbolje kad bi mu muti Endži poslala kartu u jednom smjeru, pa da u Berlinu, kroz, ovog puta, malo veći „otklon od ruskog društva“, pilatovski opere ruke, prije nego se vrati majci Esadi u zagrljaj, sve noseći pozdrave iz vječno prijateljske Njemačke, još od vremena kad su Ford & Co. finansirali Hitlera, pa do dana današnjih kad, kao „objektivni ocjenjivači istorije“, na proslave pobjede nad fašizmom zovu svakog osim Rusa i Srba, uključujući i omniprezentnu folkerku Čokolindu s hitom „Moj me Hašim kao bubanj dere“.
    Ah, kako bi istorija postala najčitanija uspavanka za laku noć, samo da nije tog prokletog praćenja ljudi, za koje ćemo, ne sumnjam, u dogledno vrijeme ustanoviti da je zapravo smišljeno i da se njime upravlja iz nekog od moskovskih restorana, može biti, slučajno, baš onog u kome najčešće večera naš Edvard, sve trošeći lovu koju pošteno, azilantski zarađuje kod zlog Vlada, a da su siroti mali gugli samo naivne žrtve još jednog monstruoznog plana iz neke od crtaonica u kremaljskim podrumima.

Klikni ovde da postaviš komentar