Одабрано Свијет

Западне тајне службе покушавају да покваре односе Турске и Русије

ИНТЕРНЕТ ГЛАСИЛО ТУРСКЕ ЕМИГРАЦИЈЕ У ШВЕДСКОЈ: ЕРДОГАН ОДОБРИО ОБАРАЊЕ РУСКОГ СУ-24
  • Турска не одустаје од С-400, а још је и блокирала стратешки план НАТО за источну Европу срачунат на „одвраћање руске претње“, па се из Вашингтона и Брисела појачава притисак и на турско-руске односе
  • У Шведској јаке корене – још од владавине Улофа Палмеа – имају и турска и курдска дијаспора. Турска, поред осталог, има у Стокхолму организацију Nordic Research and Monitoring Network која издаје интернет-лист Nordic Monitor. Све то воде три човека: двојица познатих турских новинара – Абдула Бозкурт и Левент Кенез и бивши експерте ОЕБС Мурат Џетинера, који је раније сарађивао са турском полицијом
  • Nordic Monitor је објавио извештај „бившег генералштабног мајора Еркана Агина“ који је наводно био припремљен за неку комисију НАТО поводом обарања руског Су-24, а у њему се оптужује Ердоган. Мајор Агин је због учешћа у покушају војног удара 2016-те осуђен на доживотну робију. Међутим, његов „извештај“ не може између Русије и Турске пореметити ништа, само показује какви методи се са Запада користе против обе земље

ПРЕДСЕДНИК Турске Ердоган лично  је дозволио напад на руски бомбардер Су-24 2015-те у Сирији – тврди једно од маргиналних европских издања.

Али, може ли се веровати таквим шпекулацијама и како су оне повезане са конфронтацијом изеђу Анкаре, с једне, и Европске уније и НАТО, с друге стране?

Конфликт у том трогулу већ је прешао у фазу отвореног пропагандистичког рата у којем се користе и најпрљавији методи.

Турска је блокирала стратешки план НАТО за источну Европу срачунат на „одвраћање руске претње“, а из Вашингтона и Брисела се појачава притисак и на турско-руске односе.  

И преко погибије руског пилота потпуковника Олега Пешкова, чији је Су-24 оборио турски ловац.

Све се додатно заоштрило зато што се показало да систем достизања опште сагласности у ЕУ и НАТО, којим се на Западу поносе иако се често не разликује много од уцењивања, престаје да функционише кад се побуне земље попут Мађарске (раније) и Турске (сада).

Турска је и посебан случај и посебна категорија.

Сада је у ратном стању, а њени главни интереси, заједно са неоосманистичким амбицијама, Анкари диктирају тврд курс и неконвенционалне потезе.

Западни део НАТО и раније је био склон да Ердоганов режим представља као веома корумпиран и спреман на уцене и игре са џихадистима. Са доласком С-400 у Турску – све се додатно заоштрило.

У Шведској јаке корене – још од владавине Улофа Палмеа – имају и турска и курдска дијаспора.

Турска, поред осталог, има у Стокхолму организацију Nordic Research and Monitoring Network која издаје интернет-лист Nordic Monitor.

Све то воде три човека: двојица познатих турских новинара –Абдула Бозкурт и Левент Кенез и бивши експерте ОЕБС Мурат Џетинера, који је раније сарађивао са турском полицијом.

Ничим осим антиердогановском пропагандом њихов Nordic Monitor се не бави.

Тешко је проценити кредибилност њихових извора, али редовно објављују копије докумената који би требало да су тајни.

Nordic Monitor управо је објавио извештај „бившег генералштабног мајора Еркана Агина“ који је наводно био припремљен за неку комисију НАТО  поводом обарања руског Су-24.

У том „документу“ се тврди да је Ердоган лично одобрио обарање авиона Олега Пешкова. Заправо, не тврди се да је турски лидер издао такву наребу, али тврди су до обарања довеле његове претходне инструкције типа „Све што дође са стране Сирије, а представља реалну опасност, мора бити сматрано војном претњом и третирано као војни циљ“.

Ердоган је имао у виду пре свега Курде, али „Агин“ његове речи тумачи као дозволу за обарање и руских авиона.

Мајор Агин је због учешћа у покушају војног удара 2016-те осуђен на доживотну робију.

Званична Анкара се посебно труди да више никакве случајности не поремете њене односе са Москвом.

„Агинов извештај“ се појавио на годишњицу обарања Су-24 и зато је – смишљена провокација.

С обзиром на пропагандистички рат против Ердогана због С-400 – ова провокација изгледа још сумњивије. Чак је вероватно да иза ње стоје неке европске тајне службе.

„Агинов извештај“ не може између Русије и Турске пореметити ништа, али показује какви методи се са Запада користе против обе земље.

http://fakti.org/quo-vadis-orbi/zapadne-sluzbe-sve-cine-da-pokvare-odnose-turske-i-rusije

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар