Цвијановић: Ако је будућност договор – онда је има, ако је малтретирање РС – онда је нема

• „Ми желимо да уредимо систем који ће бити добар за све, али ако је Бошњацима потребна држава која ће бити по мјери једино Бошњацима онда се још мање разумијемо. Проблем ове државе и јесте у томе што представници три народа никада нису чак ни сјели и отворено разговарали о томе шта су чије потребе, а камоли да су нешто рјешавали“
• „Бошњаке су странци размазили и лакше им је отрчати у неку амбасаду и искукати се него сјести са партнертима и разговарати, јер онда се мора нешто и урадити, а ако се плаче, онда ће неко други одрадити посао“
• „Бошњачким партијама наравно одговара да стране судије доносе одлуке које одговарају њиховим политичким амбицијама и прекрајају уставни систем умјесто да штите уставност“
• „Изетбеговић се хвата за Кантон Сарајево, а не говори о доспјелим обавезама од преко милијарду КМ по основу неплаћених пореза и доприноса радника из пропалих привредних субјеката, што код нас није случај јер су обавезе редовно сервисиране из буџета. Кад би у Републици Српској онолико хиљада страних дипломата и међународног особља по амбасадама и међународним организацијама јело и пило по нашим ресторанима, точило гориво по нашим пумпама, плаћало разне друге услуге личне, породичне и пословне природе, била би то друга прича“

ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је у интервјуу Срни да проблем БиХ и јесте у томе што представници три конститутивна народа никада нису чак ни сјели и отворено разговарали о томе шта су чије потребе, а камоли да су нешто рјешавали.

На молбу да прокоментарише изјаву предсједника СДА Бакира Изетбеговића да „неће прихватити условљавање које долази из Републике Српске у погледу одласка страних судија из Уставног суда БиХ“, Цвијановићева каже да ако је тако рекао, онда једино може да одговори „жао ми је, опет се нисмо разумјели“.

„Ми желимо да уредимо систем који ће бити добар за све, али ако је Бошњацима потребна држава која ће бити по мјери једино Бошњацима онда смо се још мање разумјели. Проблем ове државе и јесте у томе што представници три народа никада нису чак ни сјели и отворено разговарали о томе шта су чије потребе, а камоли да су нешто рјешавали“, нагласила је Цвијановићева.

Она је навела да има своја објашњења зашто је то тако, а прво је да су њих странци размазили и лакше им је отрчати у неку амбасаду и искукати се него сјести са партнертима и разговарати, јер онда се мора нешто и урадити, а ако се плаче, онда ће неко други одрадити посао.

„Друго објашњење јесте да је уплитање страног фактора често било контрапродуктивно. Некада ми дјелује да је њима драже да буду посредници и преносе поруке међу нама него да охрабре унутрашњи дијалог. То је једна лоша стара навика. Не може таква држава успјети. Замислите, четврт вијека неко посредује међу представницима народа јер они нису кадри сами сјести и разговарати“, истакла је предсједник Републике.

Она је у интервјуу Срни констатовала да је то поражавајуће за свакога ко жели озбиљно да се бави политичким и другим послом.

„Што се тиче бошњачких партија, њима наравно одговара да стране судије доносе одлуке које одговарају њиховим политичким амбицијама и прекрајају уставни систем умјесто да штите уставност“, нагласила је Цвијановићева.

На питање да ли су бошњачки политичари охрабрени или чак у спрези са Уставним судом БиХ с обзиром на чињеницу да су у најави и неке нове апелације с намјером да се оборе одређена законска рјешења у Републици Српској, Цвијановићева је одговорила да је већ коментарисала да се тај суд перципира као инструмент бошњачке политике.

„Нажалост, слијед различитих одлука уперених против Српске је довео до таквог поимања. Ако би нове одлуке значиле узурпацију уставних овлаштења Републике Српске, то значи да институције Српске морају имати адекватан одговор и вјерујем да ће се тиме руководити и Народна скупштина Републике Српске“, рекла је Цвијановићева.

Она је истакла да је њена обавеза као предсједника Републике била да види како на посљедњу одлуку Уставног суда БиХ у вези са статусом пољопривредног земљишта у Српској гледају представници институција и свих политичких партија и тај одговор је био јасан и једногласан, а било је и објашњење министра пољопривреде, као и правних и уставних стручњака.

„Ми бисмо се радије бавили финансијском консолидацијом, инфраструктурним пројектима, унапређењем сарадње ентитетских влада, координацијом са институцијама на нивоу БиХ на европском путу и прављењем бољег привредног амбијента, него да се стално бранимо од нападача и бавимо оваквим темама, али нисмо их ми бирали“, нагласила је предсједник Српске.

Она је истакла да Бакир Изетбеговић и овај пут говори о томе како је успјешнији Кантон Сарајево него Република Српска, те да то увијек понавља кад се атмосфера усија због одређених политичких тема, а не говори да су му неки други кантони у тоталном колапсу.

„Не говори ни о доспјелим обавезама од преко милијарду КМ по основу неплаћених пореза и доприноса радника из пропалих привредних субјеката, што код нас није случај јер су обавезе редовно сервисиране из буџета. Те су његове приче бесмислене. Кад би у Републици Српској онолико хиљада страних дипломата и међународног особља по амбасадама и међународним организацијама јело и пило по нашим ресторанима, точило гориво по нашим пумпама, плаћало разне друге услуге личне, породичне и пословне природе, била би то друга прича“, нагласила је Цвијановићева.

Она је навела да разумије да је њему драже да прича о томе него о страхоти званој „двије школе под једним кровом“, вишегодишњој немогућности одржавања избора у Мостару, параџематима, повратницима са страних ратишта, давању докумената БиХ свим оним људима који су касније имали везе за терористичким нападима по свијету, нехуманом избацивању из свог пензионог система првобитно скоро 40 хиљада српских пензионера који су пензију зарадили у Федерацији, а који су избјегли из тог ентитета током рата.

„По том основу, дуговали су Републици Српској још за вријеме мог премијерског мандата више од милијарду КМ. Не знам чиме се он у ствари хвали у Федерацији, а шта би да у Републици Српској критикује. А, кад причају о обавези спровођења одлука тог истог Уставног суда БиХ онда треба да кажу и то да су десетине таквих одлука остале неизвршене управо у Федерацији БиХ. Лицемјерни су, своје одлуке не спроводе, а праве драму када је ријеч о Републици Српској“, констатовала је предсједник Српске.

Упитана како онда да се прича о будућности ако 25 година у БиХ није могуће да се бар сједне и разговара, Цвијановићева је одговорила да је очито тешко.

„Ако је будућност договор, онда је има, ако је малтретирање једних од других или од међународног фактора, онда је нема. Што се мене тиче, разговор је увијек прва и најбоља опција, али не можете причати сами са собом. Чекали смо на спровођење изборних резултата кад је ријеч о нивоу БиХ више од годину дана и тај процес још није окончан, а кад је ријеч о нивоу Федерације БиХ, ту још није ништа урађено“, навела је Цвијановићева.

Она је нагласила да је једино Република Српска све урадила одмах након избора, а сада кад се требало кренути са неким координисаним активностима, долази до ове одлуке Уставног суда БиХ која изазива нову кризу.

„Пошто су најављене и друге апелације, а видјели смо како тај суд поступа, значи криза ће трајати. У каквом то онда амбијенту треба да се бавимо на примјер европским или економско-социјалним темама?„, упитала је Цвијановићева.

На питање да ли уопште има европских тема, предсједник Републике је рекла да има, али да од оваквих криза не могу доћи до изражаја.

„Због блокаде у формирању власти на нивоу БиХ и ФБиХ изгубљено је више од годину дана. Бошњачким партијама важније је да се обрачунавају са Републиком Српском, него да праве амбијент за европске реформе. Они мисле како ће све добити сервирано на тацни само зато што су на то навикли кад су у питању странци, али са Европском унијом то тако не иде. Да иде, неко би нам већ поклонио барем кандидатски статус“, оцијенила је Цвијановићева.

На молбу да прокоментарише тврдње да увијек брани ЕУ чак и кад гријеши, Цвијановићева је одговорила да то није тачно, већ да она брани европски пут БиХ, јер зна да је он добар за БиХ и да треба да се проведу одређене реформе.

„А што се тиче ЕУ, велика грешка је била што је обустављен структурални дијалог о реформи правосуђа, јер су тако жељеле бошњачке политичке партије, плашећи тобоже странце како ће се таквом реформом подривати наметнути систем у правосуђу, као и цијела БиХ. Имам, наравно, много замјерки, али знам да је наше партнерство са ЕУ добро за све нас и зато је важно да се што боље разумијемо, а да ЕУ има избалансиран приступ према свима у БиХ“, закључила је Цвијановићева у интервјуу Срни.