Предсједник РС

Цвијановић: БиХ није ни посматрач на трибинама – код нас други играју утакмице

ВИСОКЕ ПРЕДСТАВНИКЕ ИМЕНУЈУ ПРОТИВНО ДЕЈТОНСКОЈ ПРОЦЕДУРИ
  • „Инцко и сви прије њега правили су проблем од противника централизације БиХ… Бошњачка агенда значи централизацију у којој ће неко бити доминантан, а то је бошњачки народ: „Они ће ту централизацију искористити да доминација, која би била етничка изгледа као грађанска“
  • За Радио РС рекла да је у БиХ била још једна фабрикација, она са пописом становништва из 2013. године до којег је требало дуго да се дође, а још дуже да се стигне до резултата: „Измишљен је један број становника БиХ, близу 200.000 људи који нису требали да буду пописани и они су превагнули да неко може да прича како је неки народ доминантан у односу на друге“
  • Цвијановићева види шансу у приједлогу Русије и Кине у Савјету безбједности УН да буду укинута бонска овлаштења високог представника у БиХ, те наглашава да би то могло бити спасавање бар неког кредибилитета страног фактора у БиХ
  • Појединци попут министра иностраних послова Бисере Турковић иду по свијету и раде шта хоће, а у посљедње вријеме, осим изградње хидроелектране Бук Бијела, желе да проблематизују и градњу аеродрома у Требињу, гдје је инвеститор Србија…
  • БиХ није способна ништа да уради, а хоће само нешто да зауставља потцјењујући друге, иако је лошија

ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да начин на који се именују високи представници није прописан дејтонском процедуром, што је Српска и оспорила, те нагласила да је прошло вријеме наметања рјешења у БиХ.

„Ако је нешто прописано, зашто ви очекујете од нас да се придржавамо, а ви то не чините само због тога што дјелујете на међународној сцени. Имате море фабрикација, нетачних извјештаја које је пласирао и досадашњи високи представник и они прије њега јер су хтјели смишљено да сакрију праве проблеме, а да као проблеме истичу свакога ко не мисли да држава треба да буде централизована“, рекла је Цвијановићева.

Она је нагласила да се ту крије бошњачка агенда која значи централизацију у којој ће неко бити доминантан, а то је бошњачки народ.

„Они ће ту централизацију искористити да та доминација, која би била етничка, постане као грађанска“, навела је Цвијановићева.

Предсједник Републике је нагласила да је у БиХ била још једна фабрикација, она у вези са пописом становништва из 2013. године до којег је требало дуго да се дође, а још дуже да се стигне до резултата.

„Управо због тих подметања и лажирања измишљен је један број становника БиХ, близу 200.000 људи који нису требали да буду пописани и они су превагнули да неко може да прича како је неки народ доминантан у односу на друге“, рекла је Цвијановићева за Радио Републике Српске.

Она је нагласила да је све то лаж и да Република Српска не жели да живи у томе, већ у уставном реалитету, да се договарају и мијењају ствари и да постоји сагласност.

Према њеним ријечима, нови високи представник долази у веома неповољном политичком моменту и за међународно представљање и за неко интерно функционисање у БиХ.

„Док год немате дијалог немате ни суштинско опредјељење и политичку вољу да рјешавате ствари и онда вам још дође високи представник. Његова улога је да нешто наметне, али су прошла времена када се то могло“, рекла је Цвијановићева.

Цвијановићева је оцијенила да види шансу у приједлогу Русије и Кине у Савјету безбједности УН да буду укинута бонска овлаштења високог представника у БиХ, те наглашава да би то могло бити спасавање бар неког кредибилитета страног фактора у БиХ.

Уколико би била усвојена руско-кинеска резолуција у Савјету безбједности УН, истакла је Цвијановићева, то би значило да се ствари враћају у неко очекивано добро стање.

„Начин на који долази овај високи представник је погрешан. С друге стране, свјесни смо да је он дејтонска категорија и ту нема дилеме, али Дејтон није рекао да они могу мијењати Устав, наметати уставна рјешења, санкционисати људе и оставити их без основних права. Одузме им се радни ангажман, документа и они су непостојећи и послије свега нису имали право да се обрате иједном суду“, истакла је Цвијановићева.

Она сматра да нови високи представник може само да се врати у свој мандат и да ради што му он прописује, а не да намеће рјешења.

Према њеним ријечима, бошњачке политичке партије „навијају“ за новог високог представника Кристијана Шмита што њему представља огроман проблем јер га пропагира само једна страна у БиХ.

Кристијан Шмит

Према њеним ријечима, суштина демократије је да можете бити позвани на одговорност, да вас неко бира и ускрати повјерење ако нешто нисте добро урадили.

Она сматра де је политички веома погрешно што лидер СДА Бакир Изетбеговић и та странка имају отпор према разговору.

Цвијановићева је додала да је политички погрешно и оно што ради опозиција, која добија позиве на одређене догађаје, да искажу своје мишљење, али се они „искључе“ умјесто да у институцијама кажу шта нуде.

Говорећи о резолуцијама о Сребреници које су усвојили парламенти у Подгорици и Приштини, те игнорисању српских жртава и стереотипима који владају о Србима, она је истакла да процес помирења у БиХ кочи третман страдалника и неједнак однос према жртвама у претходном рату од међународне заједнице и наметнуте агенде која су дошле од бошњачке политике.

Цвијановићева истиче да су проблем и међународни и домаћи судови пред којима се многи ослобађају кривице, док Срби добијају огромне казне.

Негирање Додикове апелације у Уставном суду примјер неједнаког третмана

Цвијановић оцијенила је да је негирање апелације, коју је српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик поднио Уставном суду БиХ у вези са измјенама Закона о застави БиХ, један од бројних примјера неједнаког третмана.

Цвијановићева је рекла да је ништа не изненађује у оквиру БиХ и да не воли што тако размишља, појаснивши да је Република Српска имала толико лоших примјера из искуства да би имала нека очекивања која може имати само ако се сједне и разговара.

„Они себи задају категорије које су наводно заштићене да се тиме штити БиХ и у складу са тим доносе одлуке. Када донесу одлуку која је брутално неприхватљива, онда се од нас очекује да прихватимо, ваљда очекујући да ће народу досадити да се успротиви оном што је неправда. Па неће нам досадити“, рекла је Цвијановићева.

Она је истакла да је у БиХ битан дијалог, којег нема, додајући да ништа није реализовано што је до сада договорено.

Цвијановићева је као примјер навела да се дуго разговара о Изборном закону као о нечему што је Устав задао као обавезу да се обезбиједи равноправност, те да се о томе прича само као да је то идеја, а не нешто што је прописано.

Она је рекла за Радио Републике Српске да се залагала за сарадњу са другим ентитетом и да је као премијер Српске доста разговарала са федералним премијером Фадилом Новалићем, који се у томе показао кооперативан.

Цвијановићева је додала да је много разговарано о заједничким пројектима, те да се заједнички наступало према Међународном монетарном фонду (ММФ) и Свјетској банци, као и да се радило на усаглашавању неопходних прописа.

Она је истакла да у посљедње вријеме не види такву сарадњу, образложивши да је у ситуацији када су затровани односи тешко очекивати да предсједници влада имају неку одличну комуникацију.

Цвијановићева сматра да је дијалог прави пут за проналажење рјешења проблема у БиХ, те да је бесмислено да се у земљи која је оптерећена бројним проблемима и неразумијевањима било ко искључује из тога.

Она је истакла да је обавеза свих да учине напоре да се успостави дијалог, како би се ствари довеле у ред и обезбиједила боља будућност грађанима.

„Бошњачке политичке партије слијепо бране БиХ као државу и заклињу се у њу, мада сви знамо да је она и климава и нефункционална, те да је недобронамјерна према својим грађанима. Не желе да разговарају, очекујући вјероватно да ће ту увијек бити странци који ће омогућити опстајање такве државе и да ће бити тутори којима ћемо се обраћати, а они нам говорити шта да радимо“, рекла је Цвијановићева.

Она је нагласила да је став Републике Српске сасвим другачији, те да странци треба да буду ту да помогну у превазилажењу одређених проблема, а не као неко ко креира или намеће рјешења.

„Замислите само реакције страног фактора и бошњачких политичара – не можемо ми са њима да причамо о мирном разлазу. Кад се прича, онда се може причати о свему, а ниједан скупштински закључак није рекао да се прича о мирном разлазу, него о будућности“, рекла је Цвијановићева.

Она је навела да су будућност путеви, ауто-путеви, енергетска постројења, пољопривреда, школовање будућих генерација, те дигитализација која је доминантна тема у свакој новој земљи, додајући да не зна зашто то у Сарајеву није будућност, када у Српској јесте.

Цвијановићева сматра да је право вријеме за успостављање дијалога, као механизма да сви покажу зрелост за проналажење рјешења и договора за многобројне проблеме који оптерећују БиХ.

„Мислим да је пут дијалога увијек прави пут, те да не треба да се устручавамо тога, јер наша спремност да разговарамо постоји“, поручила је Цвијановићева.

Она је напоменула да је то показано кроз Иницијативу о успостављању међуентитетског дијалога о будућности БиХ, те да је формиран и преговарачки тим за успостављање тог дијалога.

„Тим је формиран, али он није коначан и ту се могу додавати и друга имена. Позив је био упућен свим нашим парламентарним партијама да именују своје представнике, за које сматрају да је важно да су дио тог тима“, навела је Цвијановићева.

Она је рекла да су се владајуће странке одазвале том позиву и именовале своје представнике, док су од опозиције долазили различити одговори – да они нису подржали ни закључке, те да не мисле да треба ићи тим путем.

„Позив је упућен и релевантним странкама у Федерацији и добили смо позитиван одговор од предсједника тог ентитета Маринка Чаваре, као и представници хрватског народа, који су спремни за разговор. Јер, многе од тих тема су и они делегирали у протеклом периоду, као што је уређење изборног законодавства, економски приоритети, те да нађемо начин да се сви у БиХ осјећају комотно и да могу да дијеле заједничку будућност“, рекла је Цвијановићева.

Она је додала да је кроз медије и разне дописе добила информације да су бошњачки представници изразили неспремност да учествују у таквом дијалогу, те оцијенила да је та матрица је већ позната.

„То нас неће осујетити у плановима да разговарамо са онима који то желе. Вријеме је љетних одмора, али ћемо у међувремену направити оперативни план за разговоре са онима који то желе“, рекла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, својство бошњачких представника је да су склони проблематизовању односа са окружењем, те оспоравању значајних пројеката са сусједним земљама, као што су Србија и Хрватска.

„Са друге стране, ми желимо добре односе са окружењем, да нас уважавају и да се и овдје ради, а не само да причамо политичку причу“, рекла је Цвијановићева.

Говорећи о изјавама предсједника Хрватске Зорана Милановића, Цвијановићева је навела да је очекивано да он истакне проблеме које уочи и да брани права Хрвата, односно поставку Устава који треба да буде поштован.

Зоран Милановић (Фото: Милан Сабић/PIXSELL)

„Добро је и да неко ко је чланица ЕУ има свој глас и може да каже, јер је одавно завладао метод ћутања као начин функционисања и у томе видим корист“, рекла је Цвијановићева.

Корисно обједињавање функција предсједника РС и српског члана Предсједништва

Цвијановић сматра да би било добро да измјенама изборног законодавства буде обједињена функција предсједника Српске и члана Предсједништва БиХ из Српске, јер је ријеч о сјајном концепту директног институционалног представљања Српске на нивоу БиХ.

– Односно, то радимо преко људи директно изабраних од овдашњих грађана. Дакле, овдје говоримо да институција постаје аутоматски и институција на нивоу БиХ – рекла је Цвијановић за Радио Републике Српске.

Она је оцијенила да тиме не би дошло ни до каквог разводњавања на унутрашњем политичком плану, како тврди опозиција.

Предсједница је навела да би то значило да Српска на поменутом нивоу има некога ко учествује у свим важним процесима када је ријеч о међународном представљању, спољној, одбрамбеној политици и слично, чиме се додатно позиционира глас Републике Српске.

– Не мислим да би се ту ишта разводнило и да бисмо изгубили. Проблематично што видим на том плану јесте апсолутна једнакост у ставовима опозиције у Српској и бошњачке политике која то не би прихватила јер зна да говоримо о директном учешћу Српске преко свог изабраног предсједника, не члана Предсједништва. Дакле, не разумијем опозицију у Српској која то проблематизује не разумијевајући ситуацију – каже Цвијановић.

Она је рекла да је рад Савјета министара и његовог првог човјека Зорана Тегелтије комплексан, али да то помоћно тијело Предсједништва БиХ ради у складу са уставним овлашћењима, иако су му интервенцијама са стране придодате разне функције.

Предсједница Цвијановић је истакла да тамо има неозбиљности јер појединци, попут министра иностраних послова Бисере Турковић, иду по свијету и раде шта хоће, а у посљедње вријеме, осим изградње хидроелектране Бук Бијела, желе да проблематизују и градњу аеродрома у Требињу, гдје је инвеститор Србија.

Бисера Турковић

Она је навела да на том плану постоје болесна образложења да Србија тиме жели да успостави доминацију у региону, што показује да људе попут Турковићеве не занима добробит грађана.

– Зашто онда БиХ није направила неки пројекат у региону? Она је неспособна да код куће прими инвестиције, а камоли да се наметне као играч у регији. Није ни посматрач на трибинама, јер овдје код нас други играју утакмицу. Дакле, не знају да посматрају меч, а камоли да га одиграју. БиХ није способна ништа да уради, а хоће само нешто да зауставља потцјењујући друге, иако је лошија – рекла је Цвијановић.

Према њеним ријечима, такви и слични потези су болесни и ограничавајући за БиХ.

– А наше је да радимо. Тегелтија ради свој посао знајући ко га је тамо изабрао и поступа према Уставу, не играјући никакве игре и не улазећи у експерименте који су се показали као неуспјешни. Све мање је повјерења, договора, координације и заједничког наступа у БиХ, иако би тај ниво власти требао да буде бити сервис осталим органима и ентитетима – рекла је предсједница Цвијановић.

Она је навела да је симптоматично што већ наредне године слиједе нови општи избори, а да се нико не позабави тиме што и даље постоји „стара“ Влада Федерације БиХ, за разлику од Српске која је на вријеме формирала своје органе власти.

Предсједница Српске је рекла да је задовољна радом Владе Српске у тешким временима и изазовима које је донијела пандемија вируса корона, али да очекује видљивији и израженији јаснији став у јавности појединих министара који воде врло важне ресоре.

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар