Цвијановић: Дошло је вријеме да обновимо разговоре о доношењу новог Устава Српске

• „Постојала је иницијатива, дефинисани су амандамни, али је Клуб Бошњака то зауставио. Постоји и сада иницијатива да се Устав прилагоди. Овдје проблем треба посматрати на другачији начин, јер су постојале интервенције ОХР-а. Устав је мијењан кроз наметнуте амандмане, засноване на једној одлуци Уставног суда БиХ“
• „Ако један министар безбједности из једне доминантно бошњачке партије говори онакве ствари на рачун функционера из друге партије или оптужује СДА да малтене спонозорише одређене ствари, онда је логично да поставимо питање – каква је ово држава и с ким ми живимо? На странце се у тој причи уопште не ослањам. Странци намјерно игноришу проблем миграната“

ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да је дошло вријеме да се отвори прича о доношењу новог Устава Српске.

„Дошло је вријеме да се отвори та прича из много практичнијих разлога. Постојала је иницијатива, дефинисани су амандамни, али је Клуб Бошњака то зауставио. Постоји и сада иницијатива да се Устав прилагоди. Овдје проблем треба посматрати на другачији начин, јер су постојале интервенције ОХР-а. Устав је мијењан кроз наметнуте амандмане, засноване на једној одлуци Уставног суда БиХ“, истакла је Цвијановићева.

Она је навела да Вијеће народа у Републици Српској није никад уведено да буде други дом, него као институција која треба да штити витални интерес свих народа и осталих.

„Међутим, то је изгубило смисао, догађа се покретање иницијатива за све и свашта и то постаје дегутантно. То је намјерно направљено као потенцијални проблем“, изјавила је Цвијановићева за „Глас Српске“.

На питање зашто се у Српској далеко од политичког јединства, предсједник Републике је рекла да јој је жао кад се дође на терен крупних стратешких питања, да се то сведе на дневнополитичку причу.

„Немам илузије да треба да постоји потпуни склад између супротстављених блокова, али оно на чему треба да порадимо сви јесте да, када је ријеч о великим питањима, нађемо заједнички језик. Неки људи у опозицији нису у стању због неких других обавеза да искораче на тај терен, а видим их и у СДС-у и у ПДП-у“, истакла је Цвијановићева.

Она је упитала зашто су морали да мијењају пословник у парламенту БиХ који штити капацитет Републике Српске у паралменту.

„Шта им то доноси, осим ако им неко није нешто обећао, као што је тада Шаровићу обећано да ће доћи на чело Савјета министара? То је неприродно. Мислим да они имају ограничења због којих заиста немају слободу. Одговорнији су неком другом него грађанима“, оцијенила је Цвијановићева.

На питање да ли је реално да 25 година од потписивања Дејтонског споразума буде искориштено као повод за нове разговоре у уређењу БиХ, Цвијановићева је рекла да данас нема инцијатива за такве приче, али сигурна је да ће домаће кухиње креирати разне документе, резолуције, декларације тим поводом.

„Задњих 20 година Дејтон је био на некој врсти мучилишта, мијењан је, модификован, ОХР је доносио одлуке. Друга ствар, то је било неко достигнуће и сигурно се тако посматра, не само у америчкој администрацији, али с друге стране, у глобалним односима један догађај замјењује други и такве ствари постају само историјска чињеница“, навела је Цвијановићева.

Говорећи о изјави руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова да Русија неће дозволити ревизију историје на Балкану, Цвијановићева је нагласила да су Руси, логично, заштитници историје и наравно да разумије љутњу због неких других интерпретација, посебно кад се умањује улога те земље и свега онога што су урадили.

„Ми очекујемо да Русија помогне да се било какве друге историјске неправде не дешавају јер таквих неправди има“, рекла је Цвијановићева, нагласивши да Лавров одлично познаје прилике, те да је Република Српска захвална Русији која је привржена Дејтонском споразуму.

Говорећи о мигрантској кризи, предсједник Републике је истакла да многи у БиХ нису били или нису хтјели да буду свјесни размјера мигрантске кризе, нагласивши да је проблем у Сарајеву, прецизније у СДА, али и да међународна заједница намјерно игнорише ту ситуацију.

„Ако један министар безбједности из једне доминантно бошњачке партије говори онакве ствари на рачун функционера из друге партије или оптужује СДА да малтене спонозорише одређене ствари, онда је логично да поставимо питање – каква је ово држава и с ким ми живимо? На странце се у тој причи уопште не ослањам. Странци намјерно игноришу проблем миграната“, истакла је Цвијановићева.

Предсједник Републике је навела да је ЕУ затворила границе, а објашњавају да треба бити солидаран, упитавши што они нису солидарни.

„Они имају право да затворе властите границе, али немају право да нам нуде неке аргументе који једноставно не стоје. А чињеница је да постоји огроман безбједносни проблем.То одавно није хуманитарна прича, у питању су људи у најбољим годинама, углавном мушкарци који долазе у БиХ“, рекла је Цвијановићева.