- Српска жели амбијент у којем се у оквиру реформе правосуђа не може замислити постојање страних судија у Уставном суду, нити ситуацију да судови доносе антиуставне одлуке
- Амбасадори у БиХ стално нас опомињу због одласка младих из земље, а млади одлазе и због проблема у правосуђу. Међународна заједница и високи представник кажу да имовина у Брчком има један статус, у Републици Српској неки други, а у Федерацији БиХ сада и неки трећи!
- Дефинисање међуентитетске линије разграничења је обавеза из Анекса два Дејтонског мировног споразума, а премијер ФБиХ Фадил Новалић говори да то никада неће заживјети. Када у Републици Српској било шта кажете и не изађете са таквим ставом /као Новалићев/ одмах добијате санкције, расправе на ПИК-у, долазе амбасадори. Крајње је вријеме да се међународни фактор који је овдје присутан почне понашати непристрасно и објективно“
- „Федерални премијер каже да никад неће испоштовати Анекс два Дејтонског споразума. У каквој држави живимо? Слушам ставове и саопштења страних амбасадора који кажу да је императив потпуна имлементација Дејтонског мировног споразума. Шта ћете са тим људима који неће то да имплементирају?“
ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је вечерас у Сарајеву да је неопходно изаћи из стереотипа какав је и посљедња заједничка изјава амбасадора чланова Управног одбора Савјета за спровођење мира /ПИК/ и почети тражити конструктивна рјешења, превасходно у домену правосуђа.
„То првенствено значи да се мора ући у велику широку, праведну и смислену реформу правосуђа и то на онај начин како су те реформе спроведене у државама чланицама ЕУ“, рекла је Цвијановићева новинарима.
Предсједник Републике Српске истакла је да власти Српске желе амбијент у којем се у оквиру реформе правосуђа не може замислити постојање страних судија у Уставном суду, нити ситуацију да судови доносе антиуставне одлуке.
„Не можете замислити ситуацију да би они требало да доприносе нереду у држави, умјесто да служе праведном рјешавању неких ствари у којима се одлучује на основу права, а не политике. Видјели смо огромну штету која је узрокована свим грађанима Српске и Федерације БиХ, а то је због тога што је правосуђе такво“, додала је Цвијановићева.
Она је навела да, кад је ријеч о стању у правосуђу, првенствено мисли на стране судије у Уставном суду БиХ, праксе које се морају поправити, али и судове и тужилаштва.
„Свједоци смо да су у овој држави кориштени различити закони када се о истим стварима пресуђивало особама различите националности. То је недопустиво и требало је много година да једну такву логичну ствар поправимо. Ми нисмо никакви рушиоци, желимо бољи амбијент да наша дјеца у будућности могу да живе у бољим условима“, рекла је Цвијановићева.
Подсјећајући да амбасадори у БиХ стално опомињу због одласка младих из земље, она је рекла да млади управо одлазе и због проблема у правосуђу, наводећи као примјер да је Уставни суд БиХ о истим стварима доносио различите одлуке.
„Једном по апелацији Алије Изетбеговића, други пут Сулејмана Тихића, сасвим је различите ствари одредио. Какав је однос међународне заједнице и високог представника који за Брчко каже да имовина има један статус, а у Републици Српској неки други, а ево у Федерацији БиХ сада и неки трећи“, упитала је Цвијановићева.
Она истакла да све те ствари производе правну несигурност, а да представници Републике Српске желе да ствари буду доведене у ред и да се почне са правом реформом правосуђа.
„Оно што смо раније радили ничему не служи. Они су, нажалост, свели причу о реформи правосуђа на то да се треба реформисати само Високи судски и тужилачки савјет /ВСТС/ који су управо они инаугурисали и тражили да функционише на овај начин“, рекла је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, у закључцима Народне скупштине Републике Српске пружена је рука партнерима за договор за остварење правне сигурности који треба да служу за добробит сваког грађанина.
„Позивам ЕУ да поново покрене широку расправу и изражавам жаљење што је под политичким притисцима застао структурални дијалог о реформи правосуђа“, рекла је предсједник Српске, указујући да се то догодило под притиском политичког Сарајева и ОХР-а који нису жељели да било ко поставља питања о наметнутим законима и постојању институција које нису уставне.
Кад је ријеч дефинисању међуентитетске линије разграничења, Цвијановићева је подсјетила да је ријеч о обавези која произилази из Анекса два Дејтонског мировног споразума, као и да је премијер ФБиХ Фадил Новалић рекао да то никада неће заживјети.
„Када у Републици Српској било шта кажете и не изађете са таквим ставом /као Новалићев/ одмах добијате санкције, расправе на ПИК-у, долазе амбасадори. Крајње вријеме је да се међународни фактор који је овдје присутан почне понашати непристрасно и објективно“, рекла је Цвијановић.
Предсједник Српске је нагласила да је недопустива пристрасност међународног фактора који онемогућава да се у Републици Српској каже било шта за шта сматрају да је антидејтонско, а да истовремено у јавност излазе функционери СДА са изјавама попут предсједника те странке Бакира Изетбеговића, који говоре о трампи ентитетског гласања за одлазак страних судија.
„Федерални премијер каже да никад неће испоштовати Анекс два Дејтонског споразума. У каквој држави живимо? Слушам ставове и саопштења страних амбасадора који кажу да је императив потпуна имлементација Дејтонског мировног споразума. Шта ћете са тим људима који неће то да имплементирају“, упитала је Цвијановићева.
Она је додала да је неопходно хитно да се престане са оптуживањима Републике Српске која не сноси одговорност што годинама нема избора у Мостару и постоји незадовољство хрватског народа и не може се изабрати нова Влада ФБиХ у којој и нема Срба.
„Нисмо ми криви што су направили сегрегацију у образовању и подијелили дјецу да иду у различите смјене. Какве везе има СНСД, Милорад Додик, Жељка Цвијановић или било ко? То је неред који они желе да пренесу из свог дворишта на терен читаве БиХ“, навела је Цвијановићева.
Она је закључила да је Република Српска уређено друштво које намјерава да јача институције и да се позива на право.
Додај коментар