Цвијановић: ОХР треба да буде у фази мировања до потпуног гашења

Фото: Синиша Пашалић/РАС Србија

• „Ми у Српској смо на губитку сваки пут кад је потребна интеракција да се нешто постигне или подстакне, јер углавном и немате саговорнике за неки конкретни пројекат или активност“
• „Људима у политичком Сарајеву је свеједно шта се дешава са економијом, социјалом или инфраструктуром докле год могу да се „хране“ причом против Републике Српске. Њима је увијек крив неко други или Република Српска која штити своју аутономију или Хрвати који траже нека своја политичка права или земље из нашег непосредног окружења, само никад да погледају у своје двориште“
• БиХ партнерство са ЕУ требало да подигне на виши ниво како би било неоптерећено високим представником, али направљен је цијели низ политичких и оперативних пропуста на том плану, јер су тако хтјели Бошњаци и поједини странци
• У БиХ је једино Бакир Изетбеговић доказано и у континуитету ретроградан. Оно што он сматра није релевантно за све у БиХ и то је јасно и њему и свима другима. Да је БиХ живјела свој истински дејтонски живот – вјерујем да бисмо данас били успјешније друштво…  Овако смо у експерименту, као у неком програму у који су унесени погрешни параметри

ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Жељка Цвијановић оцијенила је у интервјуу Срни да је политичка ситуација у БиХ компликована у континуитету и дестимулативна за рад на ономе што би требало да су приоритети.

Коментаришући најаве да би умјесто Валентина Инцка на мјесто високог представника требало да дође Кристијан Шмит, предсједница Српске је рекла „да би ОХР требало да губи своју улогу“ и „да буде у фази мировања до потпуног гашења.“

„Непотребно се намећу питања о којима нема опште сагласности. Ако то гледате из угла Републике Српске, оцјена је да смо на губитку сваки пут кад је потребна интеракција да се нешто постигне или подстакне, јер углавном и немате саговорнике за неки конкретни пројекат или активност. Прављење Босне по жељи једних не може успјети. Ми оквир имамо, и ваљда је суштина да се негдје крећете, а не да стојите заковани чекајући да прођу вијекови и да добијете оно што вам нико неће поклонити. Прича око тога како ће доћи неко са стране да вам уреди унутрашње односе је илузија“, нагласила је предсједник Српске.

Према њеном мишљењу, људима у политичком Сарајеву је свеједно шта се дешава са економијом, социјалом или инфраструктуром докле год могу да се „хране“ причом против Републике Српске.

„Њима је увијек крив неко други или Република Српска која штити своју аутономију или Хрвати који траже нека своја политичка права или земље из нашег непосредног окружења, само никад да погледају у своје двориште. Због свега тога,  ову земљу нико и не узима за озбиљно. То што су они такви, у многоме је заслуга и међународног фактора“, констатовала је предсједник Српске.

Прича о високом представнику који ће уредовати у БиХ – шамар и за ЕУ

Говорећи о томе да је недавно потврђено да високи представник Валентин Инцко напушта БиХ и да би на његово мјесто требало да дође Нијемац Кристијан Шмит, те да је руска Амбасада у БиХ поновила свој став о потреби затварања ОХР-а и да БиХ не треба протекторат, Цвијановићева је рекла да прича о било којем високом представнику који ће уредовати у БиХ шамар је и за ЕУ, али и за БиХ.

„ОХР би требало да губи своју улогу јер је високи представник подсјетник, макар ништа и не радио, да држава није нормална. У причу како би то требало да нам прокрчи пут да будемо успјешнији на путу ка ЕУ, не вјерујем. Он је суштинска сметња било каквом иоле зрелом и посвећеном кретању ка ЕУ. Чињеница је да ОХР јесте дејтонска категорија, али треба да буде у фази мировања до потпуног гашења“, појаснила је предсједник Републике.

Она сматра да је БиХ партнерство са ЕУ требало да подигне на виши ниво како би било неоптерећено високим представником, али направљен је цијели низ политичких и оперативних пропуста на том плану, јер су тако хтјели Бошњаци и поједини странци.

„По изјавама неких бивших високих представника види се да оптужују друге за сопствене грешке којима су упорно продубљивали кризу, сврставајући се на страну једних у БиХ“, истакла је Цвијановићева у интервјуу Срни.

На питање каква је будућност БиХ и да ли је уопште има, да ли постоји шанса за било какав договор да би коначно овај народ почео да живи боље и има вјеру у неку будућност, предсједник Српске је појаснила да би се унутрашњи односи поправили то захтијева озбиљан дијалог и рационалност, а тога нема, јер се неки упорно ослањају на интервенцију странаца.

„Али, овдје и кад смо постизали неки унутрашњи договор увијек се нашао неко из ОХР-а или понеке амбасаде да то поквари, зато што то није Босна коју су они зацртали у својим визијама. Ако ми успијемо, они немају посла, ако немају посла, онда нема ни плата ни микроменаџмента на који су навикли. Ако нема микроменаџмента онда не можете отићи у правосудни систем и петљати се тамо, не можете диктирати Централној банци да не ради све оно што раде друге централне банке, не можете сугерисати ЦИК-у шта да ради, не можете рећи гђе морате распоређивати илегалне мигранте које они не желе у својим државама и сијасет других ствари“, појаснила је Цвијановићева.

У БиХ је само Изетбеговић ретроградан

Замољена да прокоментарише изјаву лидера СДА Бакира Изетбеговића да „ретроградних повратака на изворни Дејтон не може бити“, те да је потребно наћи баланс између етничког и грађанског принципа у БиХ, Цвијановићева је рекла да, колико види, у БиХ је једино Бакир Изетбеговић доказано и у континуитету ретроградан.

„Оно што он сматра није релевантно за све у БиХ и то је јасно и њему и свима другима, али може да прича, као што и ми то можемо. Да је БиХ живјела свој истински дејтонски живот вјерујем да бисмо данас били успјешније друштво и да бисмо сами били у стању да договором неке ствари поправљамо и чинимо ефикаснијим. Овако смо у експерименту, као у неком програму у који су унесени погрешни параметри, па и резултат стално мора бити погрешан. Било би добро да оно чиме располажемо на свим нивоима власти ставимо у функцију општег развоја и да то радимо кроз координацију, јер овако се, гањајући неке велике, а нереалне политичке амбиције и његујући оспоравање, умјесто сарадњу, само губи вријеме и стоји у мјесту. Лично сматрам да је пропуштена велика дејтонска шанса да градимо државу као успјешно децентрализовано друштво засновано на доброј координацији, управо због упорног настојања да се она унитаризује“, појаснила је Цвијановићева.

Говорећи о иницијативи за смјену Савјета министара и захтјевима за оставкама појединих министара, Цвијановићева је навела да је јасно чему је служила тема о смјени и по изјавама иницијатора да не очекују да ће успјети.

„Значи, циљ је била нека нова криза, макар трајала пар дана. Докле год у Савјету министар имате појединца или појединце који су екстремисти спремни да износе мржњу против других, то не може успјети. Поготово ако су у својој политичкој каријери били упетљани у разне работе и спонзорисали радикализам, а има их. С друге стране, ако Савјет министара није спреман да сарађује са ентитетским владама, што је био случај са претходним сазивом у којем су сједили исти ти што сад критикују овај сазив, ни то не може успјети, што смо такође видјели у претходном мандату“, оцијенила је Цвијановићева.

Не очекује брзо кандидатски статус

На питање какав је, према њеном мишљењу, европски пут БиХ и да ли очекује да ће БиХ ускоро добити кандидатски статус, предсједник Републике Српске је рекла да не очекује брзо кандидатски статус јер је однос према 14 приоритета погрешно постављен, али и сами приоритети су преамбициозни у односу на фазу у којој се БиХ налази или статус који очекује.

„Неки од тих захтјева подразумијевају озбиљну измјену устава и не вјерујем да се око тога може постићи сагласност, али би се могло ући у процес у којем би се договорило рјешење које би одразило и суштину нашег уставног концепта, а било истовремено и у функцији остварења европске обавезе. Међутим, нема се у оквиру БиХ с ким о томе причати, а дјелује ми ни у ЕУ“, појаснила је Цвијановићева.

Она је оцијенила да БиХ треба сарадња са свима и да прављењем амбијента у којем се на унутрашњем плану сврставамо на страну једних или других великих свјетских сила само погоршава амбијент у БиХ.

На питање шта очекује од новог предсједника САД када је ријеч о БиХ и земљама Западног Балкана, Цвијановићева је навела да је јасно да веза између ове структуре власти у САД са Балканом постоји из ранијег периода, али не вјерује да је у врху неких спољнополитичких приоритета.

Неки на Западу говоре да ће Америка ући у нови рат…

„Америка је сваком важан партнер, што је неспорно. Мислим да је данас америчко друштво толико политички подијељено да ће свакако унутрашњи односи бити приоритет, али и у свијету има далеко већих питања којима ће се бавити на спољном плану. Додуше, има западних аналитичара који говоре да ће Америка ући у неки нови рат да би се скинуо фокус са ових унутрашњих проблема, али о том по том. Што се тиче БиХ, сводити проблеме на имена појединаца, јесте нешто већ виђено, али и доказано промашено.

– Мислим да се БиХ треба сама запитати ко је и шта је, а не да чека да неко са стране наметне неко рјешење. Можемо кренути од вакцина, то је најновији примјер. Погледајте Србију, у европском је врху, боља и од многих чланица ЕУ по набављеним вакцинама и темпу вакцинисања. То је озбиљна држава, а гдје је БиХ и коме се то она може обратити за било шта? Никоме“, истакла је Цвијановићева.

Када је ријеч о мигрантској кризи, предсједник Српске је истакла да је непринципијелно да чланице ЕУ траже од БиХ третман за илегалне мигранте који они не желе да им пруже, захтијевајући да се размјештају у Републици Српској, а они их не желе на својој територији.

„Ови илегални мигранти су млади људи, мушкарци у пуној снази и то изазива велико неповјерење, поготово што најчешће немају валидне документе. Проблем неће нестати, то је јасно, као што је јасно да се мора дефинисати нови приступ и кад је у питању њихово враћање, али и пријем у земље ЕУ у које су се они запутили. Те земље свакако имају далеко више ресурса и капацитета за њихово збрињавање, а посебно механизме за њихову безбједносну провјеру и процјену ризика“, закључила је предсједник Српске Жељка Цвијановић у интервјуу Срни.