- „У БиХ све треба под хитно рехабилитовати. Потребно је стати на лопту и рећи шта је рационално и реално, а да нико никоме у БиХ не смета. Странци овдје играју игру и траже партнере који ће остварити циљ да се све одлучује у Сарајеву и да је овај град најважнији. Наравно да није“
- „У БиХ су најважнији ентитети и пожељно је да сарађују с нивоом БиХ. Зашто ми то не можемо да остваримо? Никакав кривац није Република Српска него кривац за нестабилност у БиХ лежи у политичком Сарајеву, а не у Бањалуци“
- „Након потписивања Дејтонског споразума много промјена је направљено у њему интервенцијом високих представника и кроз одлуке Уставног суда БиХ. Формиране су многе институције које нису биле предвиђене тим споразумом, и све то одудара од базичног Дејтона, а под удар се стављају људи који заговарају изворни Дејтон“
- „Потребно је користити сва предвиђена правна и друга средства да се мигранти врате тамо одакле су дошли… Ми имамо само двије дестинације за њих, а то је или она одакле су кренули или она куда су кренули. Мигранти нису саставни дио наше политике ни наше визије Републике Српске“
ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да је БиХ неозбиљна земља зато што је пропустила све шансе и што су, урушавањем Дејтонског мировног споразума, људи изгубили повјерење у суживот.
„Нема потребе да набрајам све шансе које је БиХ имала. Умјесто да се гради амбијент повјерења, извртањем Дејтонског мировног споразума на штету Републике Српске и Хрвата, људи су губили повјерење у нешто што се зове суживот“, рекла је Цвијановићева.
Она је истакла да у БиХ све треба под хитно рехабилитовати.
„Потребно је стати на лопту и рећи шта је рационално и реално, а да нико никоме у БиХ не смета. Странци овдје играју игру и траже партнере који ће остварити циљ да се све одлучује у Сарајеву и да је овај град најважнији. Наравно да није најважнији град, јер не располаже надлежностима за тако нешто“, навела је Цвијановићева за РТРС.
Према њеним ријечима, најважнији у БиХ су ентитети и пожељно је да сарађују с нивоом БиХ.
„Зашто ми то не можемо да остваримо? Никакав кривац није Република Српска него кривац за нестабилност у БиХ лежи у политичком Сарајеву, а не у Бањалуци“, рекла је Цвијановићева.
Истакла је да је заговорник поштивања Дејтонског мировног споразума, а да о његовим измјенама мора постојати консензус.
„Интервенцијом странаца или Уставног суда се неће нигдје стићи, јер се онда легитимише прича о нечему сасвим другачијем. А, када нешто распакујете и напустите један концепт, онда су вам све опције дозвољене“, рекла је Цвијановићева.
Она је констатовала да је у ових 25 година након потписивања Дејтонског споразума много промјена направљено у њему интервенцијом високих представника и кроз одлуке Уставног суда БиХ, формиране су многе институције које нису биле предвиђене тим споразумом, и све то одудара од базичног Дејтона, а под удар се стављају људи који заговарају изворни Дејтон.
У вријеме пандемије потребна регионална сарадња
Она је напоменула да је у вријеме пандемије вируса корона значајна регионална сарадња.
„Ово је вријеме у коме је неопходно да сарађујете у оквиру својих земаља, регионално, али и глобално. Након неког времена несналажења ситуација је побољшана, што значи оживљавање привреде. Још је доста непознаница, али се сви заједнички трудимо“, рекла је Цвијановићева.
Она је навела да је потребан заједнички ангажман за превазилажење економских и финансијских проблема.
„Република Српска и остале земље су се трудиле да превазиђу ситуацију. Нисмо хтјели да смањујемо плате да бисмо очували ниво потрошње, затим смо интервенисали према радницима у привреди да би била сачувана радна мјеста“, рекла је Цвијановићева.
Она је нагласила да се покушавају рехабилитовати везе с иностранством које су биле прије пандемије.
„Неке ствари ће остати дугорочно оптерећене. Поједини сектори се дуго неће моћи избавити, али потребна је активност и зато је важно да имамо квалитетан однос Србије према нама, као што смо и ми на располагању Србији“, рекла је Цвијановићева.
Она је изразила наду да ће се ствари нормализовати када је ријеч о вирусу корона.
„Да бисмо прошли кроз овај привремени период морамо водити рачуна и о образовању. Враћање ученика и наставника у школе је огроман изазов и Влада је радила добар посао. Мислим да се нашла добра формула и све земље имају сличан систем у образовању за вријеме вируса, а да ли ће се формула мијењати – зависиће од ситуације“, рекла је Цвијановићева.
Мигранти треба да се врате одакле су дошли
Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да је потребно користити сва предвиђена правна и друга средства да се мигранти врате тамо одакле су дошли.
Цвијановићева је истакла да неће бити мигрантских кампова у Српској јер они треба да се враћају одакле су дошли, ако им већ не дају да код њих дођу они камо су пошли.
„Ми имамо само двије дестинације за њих, а то је или она одакле су кренули или она куда су кренули. Мигранти нису саставни дио наше политике ни наше визије Републике Српске и свега оног што желимо од Српске да направимо, ни у политичком, економском, социјалном, нити било којем другом смислу. Имате стални проблем. Ја жалим свакога ко има тешку судбину, али ово су кретања друге врсте, ово су организована кретања, масовна, са циљем и са људима који су апсолутно непровјерени и непровјерљиви на овај начин“, рекла је Цвијановићева за РТРС.
Напоменула је да многи мигранти варају систем јер имају различите документе и додала да жели да се ствари уреде и да се предузму озбиљне мјере на плану реадмисије.
„Замислите да каже неко `немамо туристе, имамо мигранте`. Па, јесу ли се туристи код нас тукли, потезали оружје, нападали полицију или упадали у полицијске аутомобиле, обијали куће? Не, него су мигранти. Нису ово никакви туристи“, нагласила је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, било је министара безбједности у Савјету министара БиХ који су тврдили да су мигранти измишљена тема, затим оних који су хтјели да се боре па су поднијели оставку, па је на крају дошао министар Селмо Цикотић који каже да су мигранти замјена за туристе и да је због тога порасла потрошња.
Цвијановићева је рекла да у Сарајеву постоји усађени политички менталитет ослањања на друге, али је нагласила да је то накарадан приступ, умјесто да се активирају сопствени механизми и сами видите шта треба да урадите по питању Граничне службе и утврђивања границе.
„Не можете бити озбиљна земља ако вам може улазити ко хоће и како хоће“, поручила је Цвијановићева.
Пролонгирање избора дио велике манипулације
Говорећи о предстојећим локалним изборима, она је изразила очекивање да ће они протећи добро.
„Нажалост пролонгиран је датум избора без икаквог разлога и то видим као саставни дио велике манипулације од тренутка избора овог састава Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ. Дакле, то је за мене пакет-аранжман“, рекла је Цвијановићева.
Она каже да ће, с обзиром на епидемиолошком ситуацијом, морати да се одреде правила, као што је то урађено када је ријеч о одвијању настава у школама и на факултетима, те додаје да је све изводљиво, када је ријеч о поштовању дистанце, броју људи на једном мјесту.
„Мене брине манипулативна црта свега оног што је у вези са избором ЦИК-а БиХ“, навела је.
Цвијановићева, која је и потпредсједник СНСД, каже да ће Српска прије, током и послије избора остати стабилна, те да очекује добре резултате за политику која постоји на републичком нивоу, односно пресликане резултате на локалном нивоу, јер то гарантује развој општина и добру сарадњу са институцијама Српске.
„То је доказани рецепт да из многих криза можемо да изађемо, иако су нам многи предвиђали крај и крах и немогућност да се изборимо са тим“, изјавила је она.
Говорећи о најави српског члана Пресједништва БиХ Милорада Додика да ће тражити мишљење Народне скупштине Српске о меморандуму Централне изборне комисије и америчке агенције за изборне процесе, она је рекла да је добро да се затражи мишљење и да се већ прије сједнице Народне скупштине види ко како то посматра.
Потребно је више флексибилности ЕУ
Говорећи о кандидатском статусу БиХ у ЕУ, Цвијановићева сматра да то неће бити брзо, додавши да, када би постојала боља синхронизација, било би логично да се деси након неколико спроведених мјера из 14 приоритета.
„Било би логично и да се каже да је то тај ниво који је потребан за кандидатски статус, па да се тежим и озбиљнијим питањима бавимо након тога“, рекла је Цвијановићева.
Међутим, нагласила је она, ЕУ има аутономно и дискреционо право да доноси одлуке, било је много земаља које су улазиле у пакету, које су у Унију ипак ушле на основу одређених политичких одлука зато што ЕУ може процијенити.
Цвијановићева је каже оптимиста да се може достићи кандидатски статус за ЕУ, која је неспорно помогла БиХ, али у овом процесу треба показати мало више флексибилности.
Додај коментар