Цвијановић: Српска има обавезу да се штити ако почну хапшења због „Инцковог закона“

• „Стални напади су усмјерени и против Србије, а на глобалном нивоу покушавају се обрачунати са српским националним корпусом и ослабити га независно од тога гдје живе Срби – у Србији или Српској. То сматрам апсолутно недопустивим“
• „Инцков закон допринијети додатној сегрегацији у БиХ јер је очигледно да сваки од три народа има своју агенду, своје виђење прошлости, садашњости и будућности“
• „Српски бојкот заједничких институција БиХ може да траје док проблем не буде ријешен, а обавезан је да га ријеши онај ко га је направио. Инцков закон може укинути јвисоки представник који га је и донио“
• „Иза притисака на РС увијек стоји  једна те иста група земаља које активније промовишу интеграцију БиХ у НАТО, као и њену централизацију. Највећи проблем представљају управо инсистирања на централизацији државе, а ја сам дубоко увјерена да БиХ може преживјети само ако буде децентрализована“

ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да ће Српска имати обавезу да се штити ако буде ризика и почну хапшења због „Инцковог закона“.

Одговарајући на питање да ли је наметнута одлука бившег високог представника Валентина Инцка о „забрани негирања геноцида“ само дио стратегије притиска Запада, не само на Српску него и на Србију и српски фактор у цјелини, Цвијановићева је рекла да сматра да јесте тако.

Цвијановићева је истакла да је недопустиво да било ко намеће одлуке и законе и да странац доноси законе умјесто парламента и локалних институција.

– Друго, сматрам да се под огромном пријетњом нашла слобода говора. Ви забрањујете, не само политичарима, него и мислећим људима, универзитетској заједници, научницима, истраживачима да било шта говоре на ту тему зато што ће против њих бити покренут кривични поступак, осудиће их и послати у затвор. Схватате ли колико је то антидемократски да браните људима да говоре о нечему? – рекла је Цвијановићева за руску Федералну новинску агенцију (ФАН).

Треће, нагласила је она, проблем је у томе што се ради о јасно дефинисаним намјерама које се не виде само у мијешању високог представника, него у сталном обрачунавању са Републиком Српском.

– Ти стални напади су усмјерени и против Србије, а на глобалном нивоу покушавају се обрачунати са српским националним корпусом и ослабити га независно од тога гдје живе Срби – у Србији или Српској. То сматрам апсолутно недопустивим – навела је Цвијановићева.

Ако погледате цијелу ту ситуацију, додала је, то је посљедње средство којим су нам показали свој непринципијелни однос који је по својој суштини антисрпски.

– Али, ипак не могу да повјерујем да су толико игнорисали чињеницу да је то антидемократски и нецивилизовано да један једини човјек узурпира надлежности институција и доноси законе. Како доношење закона од појединца, а не парламента може бити дозвољено у демократском друштву? Садашња хаотична и потпуно депресивна ситуација, која је испровоцирана споља управо од високог представника, практично је неодржива – рекла је Цвијановићева.

Она је оцијенила да ће тај закон допринијети додатној сегрегацији јер је очигледно да сваки од три народа има своју агенду, своје виђење прошлости, садашњости и будућности.

– У таквој држави могуће је рећи да ће то довести до додатних проблема, продубиће раздор и провалију између нас. То ће додатно искомликовати све оно што ионако није било једноставно у БиХ. Мислим да је то посљедња кап –  рекла је предсједник Српске.

На питање да ли је реална пријетња да ће почети талас хапшења, она је рекла да сматра да таква намјера заиста постоји.

– Видјећемо, ако буде ризика, значи да ћемо имати обавезу да се штитимо – навела је Цвијановићева.

Говорећи о томе колико може да траје српски бојкот заједничких институција БиХ, она је рекла да може да траје док проблем не буде ријешен и да је обавезан да га ријеши онај ко га је направио.

Цвијановићева је истакла да овај закон може укинути једноставно високи представник који га је и донио, али да он изјављује да су то надлежности парламента.

– Ето, изволите у парламент и расправљајте о том закону и 10 година ако треба. Зашто је тај закон важнији него, рецимо, закон који обезбјеђује економске реформе да се толико о њему расправља? Зашто је тај закон важнији од других који ће, на примјер, помоћи у социјалној сфери и увећати пензије и плате? Зашто је то толико важна тема? Зашто нам високи представник не помогне да ојачамо економију, усавршимо социјалну сферу? Зашто нам не помогне у привлачењу страних инвестиција? Испада да је то све непринципијелно – рекла је Цвијановићева.

Она је оцијенила да је доношење овог закона само додатно усложнило ионако тешку ситуацију у БиХ у којој владају неразумијевање и подјеле и то ће довести до продубљивања сегрегације.

БиХ може преживјети само децентрализована

Жељка Цвијановић изјавила је да је дубоко увјерена да БиХ може преживјети само ако буде децентрализована, односно ако у њој буде довољно мјеста и за Србе и за Хрвате и за Бошњаке.

Цвијановићева је рекла да највећи проблем представљају управо инсистирања на централизацији БиХ.

Она је подсјетила да су надлежности Српске ускраћиване током многих година као резултат директног мијешања међународне заједнице, посебно високих представника.

– Ако се упореди оригинална почетна варијанта Дејтонског споразума, јасно је да смо изгубили доста надлежности које су насилно пребачене на ниво БиХ, уз образложење да ће БиХ тако постати боља, функционалнија и економичнија, али догодило се управо супротно – изјавила је Цвијановићева за руску Федералну новинску агенцију (ФАН).

Она је навела да је проблематично то што на нивоу БиХ постоји море институција које нису предвиђене Уставом, а које троше огромна средства која, у ствари, треба да буду усмјерена ка ентитетима.

– Тако да ми страдамо и финансијски. Многе надлежности су просто пребачене, а БиХ није постала ни боља нити ефикаснија, него само скупа – рекла је Цвијановићева.

Она је додала да у сфери правосуђа одлуке намећу институције које не предвиђа Дејтон, као што су Суд и Тужилаштво БиХ, иако у Дејтону пише да правосуђе треба да дјелује у институцијама ентитета.

– Мислим да смо начинили велику грешку, јер могуће је да до краја нисмо били свјесни колико је озбиљан проблем у том периоду када су наметани слични закони и смањиване надлежности Српске. Али, од тог времена постали смо политички зрелији – рекла је Цвијановићева.

Она је истакла да је у земљи у којој нема дијалога крајње сложено говорити о повратку надлежности ако ће се друга страна томе противити, али да не губи вјеру у то да ће се то једном десити и да ће сви доћи до разумијевања да БиХ може заједно да функционише само ако се врати оној матрици која је предвиђена Дејтоном.

Цвијановићева је рекла да су сви народи у БиХ, путем својих политичких представника, у своје вријеме дали сагласност на БиХ у складу са првобитним Дејтонским споразумом, са Уставом, гдје су јасно прописане надлежности, док на овакву БиХ у којој се у пракси реализује оно што је супротно Уставу – никада није дата сагласност.

– Вјерујем да ћемо једном добити могућност да вратимо неке надлежности и да ће сви доћи до разумијевања да се никуда не може стићи ако се једноставно буде гурала глава у пијесаж или насилно присиљавало да се „пролази главом кроз зид“ – рекла је предсједник Републике Српске.

Говорећи о притисцима Запада на Српску, почевши од питања интеграција у НАТО, антируских санкција до признавања наводног геноцида у Сребреници, па до употребе санкција, блокирања рачуна, војних пријетњи Еуфора и НАТО-а и промовисања западних интереса преко фондова, НВО и медија, она је рекла да је све то неки глобални образац који се може видјети у региону, па тако и у БиХ.

– Сви они који намећу наратив о „штетном утицају Русије у свијету“ промовишу га и овдје. Што се тиче притисака, постоји увијек једна те иста група земаља које активније промовишу интеграцију БиХ у НАТО, као и њену централизацију. Према мом мишљењу, највећи проблем представљају управо инсистирања на централизацији државе, а ја сам дубоко увјерена да БиХ може преживјети само ако буде децентрализована, односно ако у њој буде довољно мјеста и за Србе и за Хрвате и за Бошњаке – рекла је Цвијановићева.

Она је навела да ће се у централизованој БиХ реализовати „офанзивни“ приступ политичког Сарајева или политичких структура ван БиХ које настоје да реализују концепт у којем ће Бошњаци или муслимани који су најмногобројнији народ, постати већина и политички.

– У томе ја видим највећу опасност – поручила је Цвијановићева.

Не чланству у НАТО

Цвијановићева је истакла да Српска подржава концепт сарадње са НАТ,О а не чланство у тој алијанси.

Када је ријеч о политичком притиску од НАТО-а, она је навела да државе које су најактивније у проширењу Алијансе највише стреме да усмјере БиХ у том правцу, али БиХ је вишенационална и Српска је јасно изразила своју позицију по том питању.

– Српска подржава концепт сарадње, а не чланство у НАТО-у. Ми јасно бранимо своју позицију, што је важно, јер БиХ не може да доноси такву одлуку без нас – навела је Цвијановићева.

Када је ријеч о невладином сектору и онима који треба да лише Републику Српску надлежности, она је истакла да се дешава исто што и на глобалној свјетској сцени.

– Многе сличне организације се користе за подршку одређеним институционалним покушајима других држава да утичу на ситуацију у одређеној земљи, тако да не видим по том питању ништа посебно за БиХ, јер се исто дешава на глобалном нивоу – рекла је Цвијановићева.

Међутим, она сматра да је најважније за заштиту Српске способност њених институција да испуњавају своје обавезе, да штите себе и имају јасно дефинисану позицију, а пошто је то јасно и, како је истакла, непријатељима, они нападају институције Српске настојећи да ограниче њихове могућности, да финансијски обезвриједе Српску, те смање прилив средстава како не би могла да испуњава своје обавезе или јасно промовише своју позицију.

– Република Српска ће остати стабилна заједница, једина стабилна у оквиру БиХ. Имамо функционалне институције и рационалну уставну структуру. За Српску нико не може да каже да је нерационална и компликована – навела је Цвијановићева.

Она је подсјетила да је Српска успјешно примијенила резултате избора, за разлику од партнера на нивоу БиХ и Федерације и да, без обзира на одузете пуномоћи, у неким сферама остаје функционалнији дио БиХ.

– Најважније је да се сачувају снага и могућности наших институција, због чега напорно радимо на томе и тако чувамо и штитимо Републику Српску и њену могућност да институционално одговори на сваки изазов – рекла је Цвијановићева.

Предсједник Републике Српске је нагласила да се она и сада налази под институционалним притиском, али има могућности да штити себе институционално, јер је Српска снажна и стабилна.

– Безусловно за то су нам потребни партнери који настоје реално да разумију ситуацију у БиХ и уваже Републику Српску, њене институције предвиђене Дејтоном, као и надлежности предвиђене Уставом – нагласила је Цвијановићева.