Предсједник РС

Цвијановић: Знамо да обустава наставе и скраћени рад угоститељских објеката нису популарни, али је здравље народа најважније

ИНТЕРВЈУ ПРЕДСЈЕДНИЦЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ АГЕНЦИЈИ СРНА
  • „Видимо да је стање са епидемијом алармантно широм свијета, наравно највише пратимо стање у нашем окружењу. Видимо такође да се поједине мјере враћају на снагу с намјером сузбијања пандемије. Приоритети су, наравно, првенствено заштита људских живота и јавног здравља, а уз то и економија, односно очување привреде“
  • „Издвојили смо огромна средства да би се обезбиједила додатна дезинфекција образовног и радног простора и цијели низ других ствари. Да би здравствени сектор издржао терет ове кризе, томе служе и разне мјере, али и апели да их се придржавамо“
  • „Интервенција по питању радног времена угоститељских објеката била јеминимална у поређењу са другима и у окружењу и у Европи. Има земаља гдје је на снази потпуна блокада рада тих објеката, не само скраћено радно вијеме за сат или два. Знамо да окупљања у оваквим мјестима могу бити ризична, али смо свјесни и потребе да се, уз заштиту здравља, очувају и радна мјеста у том сектору“

ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да ће на данашњем састанку званичника Српске и представника институција са републичког и локалног нивоа, здравственог сектора и надлежних служби бити разматрана тренутна епидемиолшка ситуација, а у оквиру ње анализа тренутног стања, оспособљеност здравственог сектора, рад надлежних служби, као и анализа постојећих мјера и разматрање евентуалних наредних корака, као и сви други аспекти који су важни за ову тему.

„Видимо да је стање алармантно широм свијета, наравно највише пратимо стање у нашем окружењу. Видимо такође да се поједине мјере враћају на снагу с намјером сузбијања пандемије. Приоритети су, наравно, првенствено заштита људских живота и јавног здравља, а уз то и економија, односно очување привреде“, истакла је Цвијановићева у интервјуу Срни.

На питање да ли је здравствени сектор у стању да се избори са кризом, предсједник Републике је рекла да је здравствени сектор под огромним притиском, а највише здравствени радници.

„Под притиском су и пацијенти који имају потребу за здравственом заштитом и разним интервенцијама, а сад се то чини у посебном режиму. Као што је познато, у контитнуитету се предузимају бројне мјере да би се обезбиједила адекватна оспособљеност, опремљеност и снабдијевање нашег здравственог сектора, укључујући и опремање додатних болничких капацитета.

– Издвојили смо огромна средства да би се обезбиједила додатна дезинфекција образовног и радног простора и цијели низ других ствари. Да би здравствени сектор издржао терет ове кризе, томе служе и разне мјере, али и апели да их се придржавамо. Наравно, живи смо људи, и свако може погријешити или занемарити одређену мјеру, али то треба да су изузеци, а не опште правило“, истакла је Цвијановићева.

Говорећи о томе да ли су мјере подршке привреди дале ефекте, предсједник Републике је оцијенила да је Влада у значајној мјери интервенисала према привреди, односно, приватном сектору да би се санирале посљедице пандемије или олакшало преживљавање привредних субјеката и радних мјеста грађана запослених у овом сектору.

„Интервенција је ишла и према локалним заједницама, да би им се надомјестила средства која су изгубили усљед пандемије. Уз то, огромна финасијска подршка је ишла према здравству, али и корисницима у свим другим областима погођеним пандемијом, зато су и креирани посебни програми подршке и привредним субјектима и локалним заједницама. Да није било тих мјера, огроман број радних мјеста би био изгубљен“, констатовала је Цвијановићева.

На питање да ли Републику Српску очекују неке нове мјере с обзиром на чињеницу да се широм свијета, усљед погоршане епидемилошке ситуације, враћају мјере и ограничења, Цвијановићева је рекла да поред оних које се односе на ношење заштитиних маски и ограничења у погледу окупљања људи, у претходних неколико дана уведене су или враћене неке рестрикције, укључујући и скраћено радно вријеме угоститељских објеката и, како је нагласила, веома нерадо, мјеру која се односи на привремено затварање школа.

„То наравно нису нимало популарне мјере, али дужност институција је да утврђују приоритете и да дјелују. Јасно је да то подразумијева да се доносе и непопуларне мјере ако оне имају сврху. Пажња и брига како за дјецу, тако и за наше најстарије становнике и рањиве категорије је и даље приоритет. А, да би о нама свима имао ко да брине, приоритет су наравно, и здравствени радници.

Да смо сви спремни да критикујемо и негодујемо – јесмо, јер сви и јесмо промијенили начин живота и никоме се од нас не свиђа што сад морамо овако да живимо“, рекла је предсједник Републике.

Што се тиче угоститељских објеката, навела је Цвијановићева, интервенција по питању радног времена је била минимална у поређењу са другима и у окружењу и у Европи.

„Има земаља гдје је на снази потпуна блокада рада оваквих објеката, не само скраћено радно вијеме за сат или два. Знамо да окупљања у оваквим мјестима могу бити ризична, али смо свјесни и потребе да се, уз заштиту здравља, очувају и радна мјеста у овом сектору и вјерујемо да уз стриктно поштовање приписаних мјера ствари могу бити под контролом. Дакле, ствар је у поштовању мјера и контроли од надлежних органа“, истакла је Цвијановићева.

Што се тиче привременог затварања школа, Цвијановићева је поновила да је та мјера нерадо донесена, али да ту треба узети у обзир неколико ствари.

„Прво, према оном што су нам саопштавале надлежне институције, школе нису означене као проблематична мјеста са аспекта ширења вируса, али с обзиром на значајно погоршану епидемиолошку ситуацију у заједници, а то значи и у бројним породицама, процјена је била да се привремено обустави наставни процес да би се додатно анализирала ситуација, јер нам је, као што сам рекла, здравље дјеце приоритет.

– Што се тиче критика које долазе на рачун затварања школа, мислим да сваки одговоран родитељ жели да буде што је могуће више сигуран да су им дјеца заштићена у школама. А, исто то је и намјера институција приликом доношења мјера. Јасно је да то предстасвља проблем у организовању породичног живота и да дјеци јесте мјесто у школама, зато је и ова мјера привременог карактера, надам се као и све друго што сада предузимамо, а никада раније нисмо били принуђени да чинимо“, нагласила је Цвијановићева.

На констатацију Срне да појединци критикују да при доношењу мјера није поштована струка, предсједник Републике је истакла да нико није доносио било коју мјеру из хира, већ настојећи да се санира већ учињена штета или предуприједи потенцијална опасност.

„То је случај и са школама. Зато вјерујем да институције приликом доношења одлука морају далеко шире сагледавати ствари него да се руководе тиме што неко данас критикује затварање школа, а сутра би у, не дај Боже, погоршаној ситуацији међу ђачком популацијом, критиковао то што школе нису затворене. Струка се консултује, наравно, али ту постоји и нешто што се зове општа одговорност. Постоји и још један проблем, а то је да и струка има још много непознаница, као и то што нико не зна колико ће све ово још трајати. Зато је и тешко управљати кризом“, појаснила је Цвијановићева.

Она је поручила да, ипак, морамо сви знати да постоје ствари које могу олакшати ситуацију и зато се на њима инсистира.

„Знамо да потпуно затварање не могу преживјети ни много јачи и развијенији од нас, зато тражимо рјешења, као и друге земље, којима би се направио колики толики баланс у оквиру донесених мјера“, закључила је предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић.

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар