Додик: Кад би Шмит ово што ради у БиХ само покушао у својој Њемачкој – завршио би у лудници

• Читав 20. вијек је био трагичан за народе Балкана и на основу тих искустава често имамо различите погледе на историју, али у ЕУ видимо остварив заједнички циљ. За нас Србе тај циљ је послије 20. вијека испуњеног великим страдањима прилика да живимо на простору без граница, с нашим вриједностима и националним идентитетом
• За нас је ЕУ значајна јер БиХ може функционисати као „мала ЕУ“. Сва три народа желе мир, имају интерес да боље живе, да буду интегрисани у економски простор који то омогућава и могу функционисати само уз компромисе, тј. консензус. Таква БиХ је прихватљива за Републику Српску
• Република Српска се неће одрећи себе. Нећемо дати ниједну надлежност и нећемо се одрицати слова Републике Српске када кажу да је то услов да идемо ка ЕУ. Није, и ми то знамо. На то нећемо насједати. На то не би пристали ни у Фландрији ни у Баварској
• Шмит је потпуно нелегитиман и нелегалан туриста који окупира канцеларију ОХР. Ја мислим да је 30 година након рата дошао тренутак да се заврши уплитање странаца у наш политички живот. То је понижавање демократских процедура које имамо у нечему што треба да буде наша кућа

Извор: РТРС

ДОБИЈАЊЕ статуса кандидата, а сада и најава одлуке о отварању преговора ЕУ са БиХ, добре су вијести за нашу стабилност и перспективу. Да није дошло до те одлуке, у великој мјери би у питање био доведен кредибилитет саме ЕУ имајући у виду претходне одлуке, oцијенио је Милорад Додик предсједник Републике Српске у ауторском тексту.

Текст преносимо у цијелости:

Извините, али дати отварање преговора Украјини, а не дати БиХ, ругање је давно успостављеном процесу придруживања. Испада да једно постконфликтно друштво, које умногоме функционише на сагласности да нам је пут у ЕУ интерес, није заслужило преговоре након деценија напора, док га је заслужило друштво које у овом тренутку функционише у ратном режиму. Да ме не схватите погрешно, имамо избалансиран став заснован на нашем искуству и желимо да се патње тамо заврше убрзо и то политичким споразумом каквим се сваки рат завршава. Нама Србима у БиХ пут ка ЕУ је и економски и национални интерес.

И Србија, и Република Српска и БиХ највећи дио своје економске активности заснивају кроз сарадњу с чланицама или будућим чланицама ЕУ. То је и природно и нормално, а ствар је и географије јер се налазимо у срцу Европе.

Читав 20. вијек је био трагичан за народе Балкана и на основу тих искустава често имамо различите погледе на историју, али у ЕУ видимо остварив заједнички циљ. За нас Србе тај циљ је послије 20. вијека испуњеног великим страдањима прилика да живимо на простору без граница, с нашим вриједностима и националним идентитетом.

Наша интеграција у ЕУ би морала бити интерес и ње саме. Она је настала као мировни и економски пројекат. Логика њеног оснивања послије Другог свјетског рата је била једноставна и исправна.

Компликоване и односе пуне конфликта у Европи ријешила је стављајући на прво мјесто мир, на друго бољи живот, дакле економију, на треће заједнички економски простор и на четврто компромис, тј. консензус. Зато кажем да је за нас ЕУ значајна јер БиХ може функционисати као „мала ЕУ“. И БиХ је могућа када се уважавају та четири идентична стуба.

Сва три народа желе мир, имају интерес да боље живе, да буду интегрисани у економски простор који то омогућава и могу функционисати само уз компромисе, тј. консензус. Таква БиХ је прихватљива за Републику Српску.

Када она тако функционише, ми из Републике Српске спремни смо дати огромне и кључне доприносе европским интеграцијама. Ни симболички, ни суштински ни политички ЕУ неће бити комплетна без нас.

Ми смо и тест историје и контролни задатак ЕУ.

Морам истаћи захвалност и задовољство на разумијевању које у том смислу имамо од Аустрије, Мађарске, Италије, Словачке, Словеније и Хрватске као чланица ЕУ.

То су државе које и у историјском и у регионалном контексту разумију ово што говорим. И које такође, заједно са нама, имају компликоване односе кроз историју, али за које ЕУ није била платформа да се одрекну себе. Зато је непоштено да неко то тражи нама.

Република Српска се неће одрећи себе. Нећемо дати ниједну надлежност и нећемо се одрицати слова Републике Српске када кажу да је то услов да идемо ка ЕУ. Није, и ми то знамо. На то нећемо насједати.

На то не би пристали ни у Фландрији ни у Баварској.

Дубоко вјерујем да смо способни да ускладимо законодавство, али првенствено морамо ускладити календар с Европом.

Европа живи у садашњости и окренута је будућности. БиХ је, не жељом или кривицом Срба, заробљена у прошлости. Грађански рат, ни након 30 година, није завршен у многим главама. Отуда се многе политике базирају на немогућим идејама.

Покушаји да се од БиХ направи нешто што она никада није била и што никада не може бити узрок су многих неспоразума. Ви, овдје у Аустрији, можете уложити милијарде евра и сву енергију и вријеме, али на Алпима нећете направити пиринчана поља.

Један од услова напретка БиХ је прихватање чињенице да она не припада никоме, већ једнако припада свима. Да Шмит покуша да се у својој Баварској бави политиком на исти начин као што покушава да се умијеша у политички живот БиХ, не би имао никакву шансу. Замислите да покуша својим Баварцима да каже да се одрекну својих шума у корист других нивоа власти. Тридесет одсто шума у Баварској је у власништву Слободне државе Баварске, а два одсто у власништву СР Њемачке.

Или замислите да он у својој земљи покуша да кандидује рјешење да све парламенте локалних самоуправа, држава, покрајина и савезни парламент замијени право једног човјека да доноси одлуке умјесто милиона Нијемаца који бирају људе у те скупштине. Стрпали би га у лудницу.

Шмит је потпуно нелегитиман и нелегалан туриста који окупира канцеларију ОХР. Ја мислим да је 30 година након рата дошао тренутак да се заврши уплитање странаца у наш политички живот. То је понижавање демократских процедура које имамо у нечему што треба да буде наша кућа.

Налазимо се на Дипломатској академији. Људи који је похађају знају колико вриједе људи без легалитета у међународним односима. Не вриједе ништа. Шмит, узгред, нема ни легитимитет.

Открићу вам један податак: Шмита као саговорника Републике Српске, према истраживањима јавног мњења, прихвата само један одсто људи. Само један одсто људи сматра да с њим имамо било шта да разговарамо. Чак и ако постоје интереси који гурају даље брукање и бивствовање тог човјека, треба да знају да је у нашој демократији и за наше бираче било какав разговор са Шмитом неприхватљив и самим тим је политички неисплатив за било ког политичког актера.

Шмит је једна промашена авантура и још један аргумент у прилог томе да странци само сметају и да нас треба пустити да се договарамо сами.

За нас је апсолутно неприхватљиво постојање странаца у Уставном суду БиХ. То је питање нашег достојанства и здравог разума. Зато је један од кључних задатака враћање суверенитета БиХ. ЕУ је заједница слободних држава, БиХ са ОХР-ом и страним судијама у Уставном суду није слободна и суверена земља.

Од 12. вијека у Европи законе доносе парламенти, у 21. вијеку у БиХ законе намеће један човјек. Од успостављања института Уставни суд, он се бавио тумачењем Устава и усклађеношћу закона с њим. У БиХ се он бави креирањем закона.

Уставни суд са странцима није заштитник права, већ политички орган принуде и присиле. Такво стање је за нас неприхватљиво. Вјерујем да га не би прихватили ни било који други народи Европе.