Кривокапић у Бањалуци: У Црној Гори се није догодила политика него – народ

• На Факултету политичких наука рекао поред осталог: «Наша заслијепљеност вођом је нешто што треба да нас забрине, јер вође треба да буду лидери тренутка, а не трајности»     

ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Жељка Цвијановић и предсједници влада Српске и Црне Горе – Радован Вишковић и Здравко Кривокапић – положили су црвене руже на Спомен-обиљежје „Живот“ и одали пошту бањалучким бебама које су умрле због недостатка кисеоника 1992. године.

У бањалучком породилишту од 22. маја до 19. јуна 1992. године преминуло је 12 беба усљед недостатка кисеоника потребног за адекватан третман, јер САД и остале западне земље, током борби у грађанском рату у БиХ, нису дозволиле допремање хуманитарне помоћи ваздушним путем западном дијелу Републике Српске.

Цвијановићева, Вишковић и Кривокапић посјетили су и Саборну цркву Христа Спаситеља, гдје су разговарали са свештенством овог храма, након чега су прошетали улицама Бањалуке.

Кривокапић је – у наступу на бањалучком Факултету политичких наука – указао на забрињавајуће одсуство етике у политици, али је нагласио да је увјерен да креће ново вријеме у којем ће кроз етику доћи до препорода друштва.

Кривокапић сматра да се на овим просторима нису довољно разумјели одређени историјски тренуци, те да се према њима односило према ставу најчешће једног човјека.     

«Све можете да изгубите, али оно што вам нико не може узети је – знање. Једино је знање моћ. Данашња реалполитика застрашујуће дистанцирана од етике. За то нису криви ни епоха, ни развој друштва, већ сви ми, односно наше прихватање реалполитике, која би требало да има утемељену етику», рекао је Кривокапић.

«Сваки појединац може да погријеши и та наша заслијепљеност вођом је нешто што треба да нас забрине, јер вође треба да буду лидери тренутка, а не трајности“, рекао је Кривокапић.

Говорећи о ситуацији у Црној Гори, нагласио је да се ту није догодила политика, него народ.

Навео је да је политичарима у Црној Гори послао поруку јединства на остварењу шест циљева који могу дати шансу за напредак – да Црна Гора буде грађанска држава, чиме ће бити и демократска, затим залагање за њен проевропски пут, успостављање социјалне правде, економски и развој дигиталног друштва и борба против криминала и корупције.