Антић: И ОЕБС помогао да се појави лаж да у Централној Србији живи 100.000 Албанаца, упола их је мање

• Попис из 2022. године спроведен на територији општина Прешево, Бујановац и Медвеђа остаће упамћен као велика превара. Још 25. маја 2022. године, амбасадор ОЕБС-а у Србији, Јан Брату изјавио је да за попис становништва на југу Србије неће бити потребна лична документа, већ да ће чланови породице, па чак и комшије, моћи пописивачима да дају информације о другим члановима породице који „у том тренутку нису код куће“
• Тако смо дошли у ситуацију да укупан број Албанаца, којих нема више од 45.000-50.000 на територији све три општине, буде увећан за скоро 50 процената… Свима је јасно да је цифра од 96.359 Албанаца који наводно живе на југу Србије потпуно нереална. Она је нереална чак и када би сабрали резидентно и нерезидентно албанско становништво
• Прошетајте по албанским селима у залеђу Прешева и Бујановца и срешћете углавном старачко становништво. У општини Медвеђа су албанска села потпуно празна и пуста, нарочито на административној линији са КиМ. Уосталом, према подацима Министарства за људска и мањинска права, објављеним у Службеном гласнику 29. октобра 2022. године, гласачко право на изборима за чланове Националног савета Албанаца у Србији има 35.718 припадника албанске националне мањине. Ради се о Албанцима који поседују лична документа и бирачко право

ПРОФЕСОР др Дејан Антић упозорио је да је лаж и манипулација да у Централној Србији – у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи – живи 100.000 Албанаца.

У интервјуу порталу СРБИ.МК аргументовао је ту своју оцену.

СРБИ.МК: Први подаци пописа на југу Србије показују да у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи живи 122.147 грађана од чега 96.359 Албанаца. Како коментаришете овај податак?

Мислим да још увек немамо потпуне податке јер не знамо прецизан однос бројева резидентног и нерезидентног становништва, али без обзира на ту чињеницу попис из 2022. године спроведен на територији општина Прешево, Бујановац и Медвеђа остаће упамћен као велика превара из кухиње локалних албанских лидера изведена уз логистичку подршку појединих дипломатских представника.

Подсетићу вас да је још 25. маја 2022. године, амбасадор ОЕБС-а у Србији, Јан Брату приликом посете Бујановцу изјавио да за попис становништва на југу Србије неће бити потребна лична документа, већ да ће чланови породице, па чак и комшије, моћи пописивачима да дају информације о другим члановима породице који „у том тренутку нису код куће“ и да ће на тај начин и они бити пописани.

Овакав неозбиљан приступ који су људи из Републичког завода за статистику очигледно морали да прихвате због уцена са Запада, а све под паролом „европских стандарда“, отворио је простор безочним манипулацијама чија су последица цифре које сте навели. Тако смо дошли у ситуацију да укупан број Албанаца, којих нема више од 45.000-50.000 на територији све три општине, буде увећан за скоро 50 процената.

СРБИ.МК: Да ли ви сумњате у наведене бројке?

Свима је јасно да је цифра од 96.359 Албанаца који наводно живе на југу Србије потпуно нереална. Она је нереална чак и када би сабрали резидентно и нерезидентно албанско становништво, али то као што видимо не спречава албанске прваке да тврде како у централној Србији живи 100.000 Албанаца.

Миграциони процеси су у последње две деценије узели маха свуда на Балкану, нарочито у руралним срединама. Тренд опадања броја становника је опште присутан како у централној Србији тако и на територији АП Косово и Метохија. Прошетајте по албанским селима у залеђу Прешева и Бујановца и срешћете углавном старачко становништво. Младих је све мање. Да не говоримо о територији општине Медвеђа где су албанска села потпуно празна и пуста, нарочито на административној линији са КиМ.

Ако не верујете својим очима онда упоредите статистику. Према најновијим подацима Министарства за људска и мањинска права објављеним у Службеном гласнику 29. октобра 2022. године, гласачко право на изборима за чланове Националног савета Албанаца у Србији има 35.718 припадника албанске националне мањине. Ради се о Албанцима који поседују лична документа и бирачко право.

Ако ову цифру увећамо и за 40% са бројем Албанаца који још нису остварили бирачко право, мада их нема толико, укупан број Албанаца на целој територији Републике Србије без АП Косово и Метохија неће прећи цифру од 50.000. Све остале приче о валидности цифара представљених као резултат пописа становништва 2022. године на југу Србије су сувишне јер је јасно да је реч о класичној манипулацији.

СРБИ.МК: Који су мотиви за такву врсту манипулације коју помињете?

Мотив треба тражити у великоалбанској идеологији чији су темељи постављени још у 19. веку. За разлику од Срба склоних регионалним и партијским поделама, албански политички лидери без обзира на различита идеолошка становишта, имају консензус када је национални интерес у питању. Знају они да прича о 100.000 Албанаца који живе на југу централне Србије није реална, али је циљано форсирају и стварају вештачку слику о бројности свог народа не би ли ојачали преговарачке и уцењивачке позиције на унутрашњем и спољнополитичком плану, а у контексту преговора који се воде између Београда и Приштине.

Глумећи бројност на југу централне Србије и измишљајући некакву „Прешевску долину“, која не постоји нити је икада постојала у историјско-географском или административном смислу, настоје да направе паралелу између севера АП Косово и Метохија насељеног већинским српским живљем и Бујановца и Прешева у којима је албанско становништво доминантно, не би ли издејствовали одређени степен аутономије, са крајњим циљем а то је припајање територија ових општина самопроглашеној држави „Косово“.

СРБИ.МК: Зашто су општине Прешево, Бујановац и Медвеђа важне држави Србији?

Српска политичка елита мора увек имати на уму да моравско-вардарска долина представља плућа српске државе и један од најважнијих геостратешких праваца који повезује Србију и средњу Европу са Средоземљем и топлим морима. Општине Прешево, Бујановац и Медвеђа налазе се на том правцу. Њиховим губитком Србија би на југу остала потпуно изолована и одсечена.

Зато очување српског идентитета, народа и државности у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи мора бити један од највиталнијих интереса званичног Београда. А осим геостратегије, додатно обавезује и чињеница да је реч о областима које су некада чиниле део језгра средњовековне српске државе у којима је формирана и обликована национална, духовна и државно-правна традиција српског народа.