- ШАЉИВО: „Свако ко се мало боље разуме у великосрпску хегемонију, зна да Срби освајања увек почињу са неком што безначајнијом речју… Даш им једну реч, а они навале са свих 30 слова. Зато увек треба водити рачуна да ствар не измакне контроли, па да једног дана дочекамо да неко ћирилицом пише шта му пада на памет. Рецимо – Никола Тесла, Плитвичка језера, Лика, Кинин, Глина, Петриња…“
- ОЗБИЉНИЈЕ: „После свега, није нереално очекивати да чак и српске власти, охрабрене хрватском несебичном храброшћу, учине сличан уступак и испишу неку реч ћирилицом ако не на Теразијама или у Улици српских владара, а оно на неком скровитом месту“
- ОЗБИЉНО: „Да је зависила од Срба, ћирилице одавно не би било… Надали су се (неки), да ће ћирилица бити технолошки превазиђена, али када је Гејтс смислио програм за кинески и арапски – ћирилица му је била најмањи проблем“
АКАДЕМИК Матија Бећковић оцијенио је да би се могло десити да Хрватска прије усвоји закон о ћирилици него Србија у којој је тај закон већ годинама „чамио закључан у некој ладици“, да би се на крају чуло питање – шта ће нам поред толиких закона још и закон о ћирилици.
Бећковић је у ауторском тексту за „Вечерње новости“, поводом одлуке Републичког секретаријата за законодавство да одбаци приједлог измјена Закона о службеној употреби језика и писма којима се штити ћирилица, навео да је ћирилица с неочекиване стране добила једно значајно признање, када су обожаваоци кантаутора Ђорђа Балашевића у Загребу исписали ћириличним словима ријеч „бећарац“.
Пишући у шаљивом тону, Бећковић наводи да „свако ко се мало боље разуме у великосрпску хегемонију зна да Срби освајања увек почињу са неком што безначајнијом речју, а онда се на ту реч позивају и крену да све што стигну исписују ћирилицом“.
„Даш им једну реч, а они навале са свих 30 слова. Зато увек треба водити рачуна да ствар не измакне контроли, па да једног дана дочекамо да неко ћирилицом пише шта му пада на памет. Рецимо – Никола Тесла, Плитвичка језера, Лика, Кинин, Глина, Петриња…“, наводи Бећковић.
Он истиче да нико није пропустио да истакне колики је цивилизацији помак, не само за Балкан, него и цијели мирољубиви свијет, исписивање ријечи „бећарац“ ћирилицом у Загребу.
Еуфорија коју је, како наводи Бећковић, ријеч бећарац исписана ћирилицом усред Загреба изазвала, била је равна Прогласу о уједињењу 1918. године и потписивању Бечког договора о језику 1850. године који су и Вук Стефановић Караџић и Ђура Даничић потписали латиницом.
„После свега, није нереално очекивати да чак и српске власти, охрабрене хрватском несебичном храброшћу, учине сличан уступак и испишу неку реч ћирилицом ако не на Теразијама или у Улици српских владара, а оно на неком скровитом месту“, поручује Бећковић.
Он поручује да од бећарца исписаног ћирилицом нема бољег доказа да ћирилица није угрожена и закључује како, да је угрожена, не би претрајала од Ћирила и Методија до бећарца.
„Да је зависила од Срба, ћирилице одавно не би било. Овако, разочарао их је и Бил Гејтс“, истиче Бећковић.
Надали су се, како каже, да ће ћирилица бити технолошки превазиђена, али када је Гејтс смислио програм за кинески и арапски, ћирилица му је била најмањи проблем.
„Да је зависила од Срба, ћирилице одавно не би било. Али ћирилица не зависи од Срба него Срби од ћирилице“, закључио је Бећковић.
„Новости“ подсјећају да је Приједлог измјена Закона о службеној употреби језика и писма, којима се штити ћирилица урадило 2017. године Министарство културе у сарадњи са представницима Одбора за стандардизацију језика Српске академије наука и уметности.
Приједлог је прослијеђен из Министарства културе владином Секретаријату за законодавство, који је тек ове седмице објелоданио да сматра да предложени закон није добар и да Министарство културе може да пише нови.
Отишли су, како истиче лист, и корак даље, тврдњом да Србији уопште није ни потребан закон који би заштитио национално писмо, већ ће тај посао радити стратегија културе.
Лингвисти и писци огорчени су најавама да се одустаје од доношења закона о заштити ћирилице.
Додај коментар