Бећковић: Селимовић се заувијек усправио и у Андрићграду заузео своје место поред Иве Андрића

• Матија БЕЋКОВИЋ: „Сахранити значи сачувати. И ево, на 40. Видовдан од растанка са Мешом Селимовићем видимо како се заувек усправио и стао поред Иве Андрића на оно место које је заузео у српској књижевности. С њим су се усправили и сви који су га чинили: Вујовићи из Дробњака и Селимовићи из Врањске. Ко се загледа у његов лик видеће да у бронзаном загрљају држи и свих девет браће Вујовића, од којих су двојица прешли на ислам да би штитили једни друге. И не само да би штитили тада, него и сада“

AКАДЕМИК Матија Бећковић је, приликом откривања споменика Меши Селимовићу у Андрићграду, рекао да се Селимовић заувијек усправио и стао поред Иве Андрића на мјесто које је заузео у српској књижевности, те нагласио да је рушио све што раздваја људе и тражио излаз из затворености у којој живе одувијек, па и данас.

„Увиђао је да је свака заједница, свака држава, свака идеологија, сваки човек – тврђава. И питао да ли људи могу другачије разговарати сем кроз пушкарнице. И вапио: Живи ништа не знају, помозите ми мртви, како се може умријети без страха или бар без ужаса, јер смрт је бесмислена, као и живот, истакао је Бећковић.

Навео је да је прије 40 година, опраштајући се од Селимовића, рекао да, када би се сахрањивали усправно, он био један од првих који је то заслужио.

„Сахранити значи сачувати. И ево, на 40. Видовдан од растанка са Мешом Селимовићем видимо како се заувек усправио и стао поред Иве Андрића на оно место које је заузео у српској књижевности. С њим су се усправили и сви који су га чинили: Вујовићи из Дробњака и Селимовићи из Врањске. Ко се загледа у његов лик видеће да у бронзаном загрљају држи и свих девет браће Вујовића, од којих су двојица прешли на ислам да би штитили једни друге. И не само да би штитили тада, него и сада. Из незнаног гроба исправио се и брат Шефкија, партизан стрељан од партизана из чије ране је израсло и усправило се Мешино несмртно дело“, нагласио је Бећковић.

Он је у свом говору истакао да је пут који је Меша Селимовић прешао до овог мјеста један од најозбиљнијих од када је српског језика, те му пожелио добродошлицу у Андрићград, гдје га чекају Петар Петровић Његош, Никола Тесла и Иво Андрић. Бећковић је подсјетио да је прву књигу Иве Андрића књижевна критика дочекала хвалоспјевима, док је за први Мешин роман један критичар написао „да је Меша Селимовић писмен, али, нажалост, без икаквог талента“.

„Почео је да пише у ђачким данима, али је прва признања почео добијати кад је имао близу 60 година. Као и Соколовић, и његов имењак Селимовић био је градитељ мостова, један камених, други духовних.

Испод свега што је стварао овај Мехмед се потписивао као Меша“, рекао је Бећковић. Он је напоменуо да је био распет на брату, али не само он, него и његов народ, са том раном би постао писац и да није био. „Словио је као индивидуалац и интелектуалац, што је у времену у којем је живео била најгора карактеристика, а он тврдио кад би своју природу променио да писац не би ни био.

Jедан читалац му је замерио што се потписује као Меша, као да се стиди свог порекла и имена Мехмед. А Меша није ни помишљао да још живе таква схватања, наводећи да се не стиди, већ напротив, поноси својим прецима који су живели поштено. Жалио је земљаке који живе са таквим комплексима, а немају разлога за то“, истакао је Бећковић.