Бећковић: Списак Диане Будисављевић доказ да ништа не може бити заувек скривено

• Оригинални списак, који је настао је половином 1942. године након Битке на Козари, однедавно је у посједу Музеја жртава геноцида из Београда, а сматрало се да је изгубљен или уништен

СРПСКИ књижевник и академик Матија Бећковић изјавио је да је објављивање оригиналног списка српске дјеце, које је из усташких логора спасила Диана Будисављевић, још један доказ да оно што је било не може бити и заборављено и скривено.

– То је још један доказ да ће све што је било сакривено бити откривено и да оно што је било, не може бити заборављено. Нажалост, морали смо само толико дуго да чекамо – рекао је Бећковић за Срну.

Он је додао да се, међутим, никада није губила нада да ће то једном изаћи на видјело.

– То је све посебна историја, која иде у историји космоса – рекао је Бећковић.

Недавно откривени списак 5.800 српске дјеце, које је хуманитарка аустријског поријекла Диана Будисављевић спасила из логора смрти Независне Државе Хрватске, изложен је од данас у атријуму Народног музеја Србије у Београду, гдје ће заинтересовани моћи да га погледају у наредних десет дана, а списак је већ и дигитализован.

Оригинални списак, који је однедавно у посједу Музеја жртава геноцида из Београда, а за који се сматрало да је изгубљен или уништен, настао је половином 1942. године након Битке на Козари, а садржи имена и презимена деце, њихових родитеља, датум и назив логора из којег су спасена, као и старосну доб и идентитет хрватских усвојилаца.

Диана Будисављевић била је хуманитарка аустријског поријекла, удата за љекара српске националности у Загребу, која је током Другог свјетског рата спасила више од 10.000 дјеце из усташких логора смрти у Независној Држави Хрватској.

Дјеца коју је покушавала да спаси била су углавном српске националности са подручја у којима је Независна Држава Хрватска вршила геноцид над Србима.

Она је водила је картотеку о дјеци, с надом да би једнога дана она могла бити враћена својим биолошким породицама, али јој је по налогу Министарства социјалне политике Хрватске маја 1945. године та документација одузета.

(Срна)