Билбија: Сада су све заједничке институције БиХ антидејтонска гангрена, лек – дејтонска Српска

• Запад је Бошњацима – а главну улогу у томе и даље имају Американци, Британци и Немци – постратном деконструкцијом Дејтонског споразума помогао да под фирмом „духа Дејтона“ дођу на неколико корака до остварења својих ратних циљева. Против дејтонске БиХ, а примарно против дејтонских права и надлежности Републике Српске, деловао је свих протеклих година западни удружени злочиначки подухват. Добро осмишљен, добро финансиран и усмераван
• Помоћу „духа Дејтона“ уништили су једино могућу дејтонску БиХ као заједницу два државотворна ентитета. Њен Уставни суд претворили су у колонијалну институцију за разарање Дејтонског споразума и Устава БиХ, а Тужилаштво БиХ и Суд БиХ, као и министарства одбране и спољних послова, у инструменте за истовремену реализацију муслиманских ратних циљева и своје доминације
• Тужилаштво БиХ и Суд БиХ су у покушају атентата на Републику Српску и институцију председника Српске. Бошњаци и њихове елите воде свој џихад против Дејтонског споразума, дејтонске БиХ и Републике Српске, њених институција и народа. Могло би се рећи: хибридни рат који има јавну и тајну подршку свих који су кроз историју окупирали БиХ: Турске, Аустрије (без Мађарске), Немачке и неоусташке арматуре у Хрватској
• Моје је мишљење да Република Српска треба да прогласи своју дејтонску самосталност у оквирима дејтонске БиХ. Можда са ороченом задршком враћања две-три надлежности које су јој отете. Можда и са понудом декларације о суверенитету БиХ, коју је најавио Додик. Даље потезе би требало координирати са Београдом и пријатељским земљама

Ђуро БИЛБИЈА

ПРЕДСЕДНИК Републике Српске Милорад Додик упозорио је све којима је до упозорења са српске стране: да је БиХ експеримент Запада који је осуђен на пропаст и распад, да и само њено постојање дестабилизује регион и да ће Српска на присиљавање на недејтонску БиХ одговорити „покретањем самосталности“.

Заменик председника Државне Думе, Александар Бабаков, рекао је ових дана: Запад ће прекинути притисак на Србију и Србе тек кад схвати да имају озбиљне савезнике.

А министар спољних послова СРЈ Живадин Јовановић – имајући у виду и Косово и Метохију и нови покушај минирања темеља Српске конструкцијом сребреничког „геноцида“ – оценио да је у току стратешко угрожавање српског простора и да су потребни парирајући стратешки одговори.

Запад је Бошњацима – а главну улогу у томе и даље имају Американци, Британци и Немци – постратном деконструкцијом Дејтонског споразума помогао да под фирмом „духа Дејтона“ дођу на неколико корака до остварења својих ратних циљева.

Против дејтонске БиХ, а примарно против дејтонских права и надлежности Републике Српске, деловао је свих протеклих година западни удружени злочиначки подухват. Добро осмишљен, добро финансиран и усмераван.

У њему су своје улоге имали сви високи представници, апарат ОХР, све поставе Савета за имплементацију мира, кључне западне земље са својим специјалним изасланицима, НАТО, америчка, британска и немачка амбасада у Сарајеву, ОЕБС и Делегација ЕУ.

Сви су тукли у исту тачку и без промашаја против Срба и њихове западнодринске државности.

Помоћу „духа Дејтона“ уништили су једино могућу дејтонску БиХ као заједницу два државотворна ентитета. Њен Уставни суд претворили су у колонијалну институцију за разарање Дејтонског споразума и Устава БиХ, а Тужилаштво БиХ и Суд БиХ, као и министарства одбране и спољних послова, у инструменте за истовремену реализацију муслиманских ратних циљева и своје доминације.

Требале су им године да Србима и Српској наместе игру какву им је Беч наместио са окупацијом и владавином Бењамина Калаја.

Сада су све заједничке институције БиХ антидејтонска гангрена.

Тужилаштво БиХ и Суд БиХ су у покушају атентата на Републику Српску и институцију председника Српске.

Бошњаци и њихове елите воде свој џихад против Дејтонског споразума, дејтонске БиХ и Републике Српске, њених институција и народа.

Могло би се рећи: хибридни рат који има јавну и тајну подршку свих који су кроз историју окупирали БиХ: Турске, Аустрије (без Мађарске), Немачке и неоусташке арматуре у Хрватској.

Таква поступања су не једном у историји била casus belli.

Све је америчко-калајевски. Једино је можда питање: да ли би сам Калај данас био на „српској линији“ Берлина и Вашингтона или Виктора Орбана и своје „Историје Срба“.

Постављена на неокалајевске колосеке „духа Дејтона“ и америчких правила, БиХ је из године у годину све више постајала оно што је евидентно сада: гасна комора за Српску и Србе.

Где је излаз из „гасне коморе“?

Шта треба да буду први потези у парирању стратешком угрожавању и „покретању самосталности“?

Шта је потребно да западни гонитељи схвате да Србија и Срби имају озбиљне савезнике?

Моје је мишљење да Република Српска треба да прогласи своју дејтонску самосталност у оквирима дејтонске БиХ. Можда са ороченом задршком враћања две-три надлежности које су јој отете. Можда и са понудом декларације о суверенитету БиХ, коју је најавио Додик.

Даље потезе би требало координирати са Београдом и пријатељским земљама.

Српска већина, нема сумње прижељкује Русију у улози „озбиљног савезника“ чија ће нарасла моћ и утицај, који ће бити додатно потенцирани кроз Брикс и деловање Светске већине, ослободити Србију и српске земље све већег и све неподношљивијег притиска Запада.

Српска већина сматра да би то било и природно и добро јер се свет дели увелико на геоекономске и цивилизацијске мега регионе, међу којима ће Русија имати свој. Утолико боље и природније што Русија, која је већ постала пета економска сила света и лишила Запад вековне војне доминације, својој државности враћа потребну концентрацију рускости, са све видљивијим додирним тачкама са оним што ју је у историји чинило Трећим Римом. И заштитником балканских православних народа.

Неки су се протеклих дана били понадали да Србија и Срби и у Француској могу добити „озбиљног савезника“ који ће им макар олакшати спољни притисак. Подржавајући поводом Косова и Метохије и Републике Српске, суверенитета и граница Србије, бар оно што би Париз могао и требало да подржава и без било каквих савезничких односа.

Понеки: да Србија и Срби могу одсад имати два „озбиљна савезника“ – Русију и Француску, иако би то подразумевало да Москва и Париз имају знатно боље и блискије односе од садашњих.

Међутим, из Париза нема ни наговештаја да ће повући признање „Косова“ нити било каквог супротстављања манипулацијама да се Срби поводом Сребренице прогласе геноцидним.

Док Француска не престане да буде амерички вазал и један од најгладнијих учесника германо-романског неоколонијалног сафарија по планети, дводецилитарска чаша њених нових односа са Србијом неће бити допола пуна па макар Макрон у њу са дозом искрености сипао хектолитре.

Француска – да би са њом имало смисла било какве тикве садити – мора за почетак сама бити суверена, укључујући могућност самосталног избора стратешких партнера изван НАТО и Pax Americana.

Београд за Србију није ништа суштински добио удварањем Франкофонији током протеклих година.

Још мање ће добити сада када Париз остаје без Франкофоније, поготово ако Макрон инвазијом на Јерменију и Србију има намеру да надокнађује губитак доминантне позиције у својим бившим колонијама.

Дакле: са Русијом.

И са иступањем из недејтонске БиХ и истовременим повратком у дејтонску БиХ. Као својеврсним повратком у прелазну будућност ка успостави Српског света.

И Босна и Херцеговина су српске земље и не смемо ни њих ни краља Твртка препустити муслиманима. На њиховим прецима и турској сили се држала вековна окупација тих покрајина.

(Трибина је одржана 17. априла 2024. у Београду – у Прес-центру УНС – у организацији портала Све о Српској и Факти, уз подршку Представништва РС у Србији)