Ћеранић: Од брзине руских тенкова у Украјини зависи много тога – не само на Балкану

• За највећу бригу је намјера америчких неокона, који дјелују кроз клан Клинтонових, и Обаму такође, да уведу свијет у Трећи свјетски рат. Још током предизборне кампање Хилари Клинтон, иза затворених врата су Обама и Клинтонови говорили о „Трећем“, као о надолазећој реалности. Трампова побједа пореметила је планове, односно ствари су пролонгиране
• Успјех руске специјалне војне операције имаће домино ефекат, односно – изазваће потпуно сламање украјинског отпора и напредовање руске војске према западној украјинској граници. Све може личити на потјеру војске руског цара Александра Првог за Наполеоном или Црвене армије за снагама нацистичке Њемачке
• Захтјеви из Брисела да Србија уведе санкције Русији подсјећају на притиске којима је била изложена Краљевина Југославија да приступи Тројном пакту. Ако би Србија увела санкције Русији био би то нови потпис на споразум Цветковић-Мачек

Предраг ЋЕРАНИЋ, „Битка за Донбас – битка за Балкан“

ПРИПРЕМЕ НАТО за напад на Русију прокси ратом, односно ратом вођеним туђим рукама, текле су одавно.

Још 2015. године у тексту под називом Украјина и Закавказје – два крака једних клијешта упозоравали смо на то, а текст је дословце завршен реченицом да је Украјина једна несрећена земља коју неће примити ни у НАТО ни у ЕУ већ да јој је намијењена искључиво улога ратишта.

Све је указивало на наведени закључак.

Притисци на Србију и Босну и Херцеговину да приступи Алијанси вршени су не због потребе за оружаним снагама наведених земаља, него да током прокси рата НАТО за леђима не би имао тврдокорне и слободољубиве Србе, увијек спремне на отпор и побуне. За очекивати је да притисци буду још већи и кроз убјеђивање“ Србије да уведе санкције Русији „због свога добра“.

То би био само увод у инсистирањe да се Србија, а подразумијева се – и Републике Српска (посредно Босна и Херцеговина) укључе у НАТО.

Много тога нас подсјећа на 1941. годину, па тако и све гласнији захтјеви из Брисела да Србија уведе санкције Русији подсјећају на притиске којима је била изложена Краљевина Југославија да приступи Тројном пакту. Ако би Србија увела санкције Русији био би то нови потпис на споразум Цветковић-Мачек.

Оно што ствара највећу бригу јесте намјера неокона, који дјелују кроз клан Клинтонових, и Обаму такође, да уведу свијет у Трећи свјетски рат. Наиме, још током предизборне кампање Хилари Клинтон, иза затворених врата Обама и Клинтонови су говорили о „Трећем“, као о надолазећој реалности. Трампова побједа пореметила је планове, односно ствари су пролонгиране. Са уласком Бајдена у Бијелу кућу, стари планови су ажурирани и кренуло се у њихову пуну реализацију.

Важан корак учињен у правцу припрема за „Трећи“ био је Брегзит, односно иступање Велике Британије из ЕУ. Обнова империјалног сјаја за Уједињено Краљевство постала је императив, а у склопу спољнополитичке оријентације ЕУ није било могуће створити Британију која би поново била Велика.

Уз Сједињене Државе, као јединог стварног савезника, то је, по дубоком убјеђењу премијера Бориса Џонсона, врло изводљиво.

Препреку за „велику идеју“ у Лондону су видјели у Русији и Кини, с тим да је Русија одређена као „прва по реду“.

Свјесни руске технолошке супериорности и надмоћи до мјере да Британци признају да Русија са својих подморница ракетама наоружаним нуклеарним бојевим главама може у кратком периоду уништити своје противнике, против Русије су коришћени медији, лажи и преваре – за што су употребљавани агенти од утицаја.

Стога се у Украјину доставља оружје, а нуде и други видови помоћи, како би издржала а сукоб потрајао и прерастао у свјетску катастрофу.

Свјетском капиталу глобални сукоб је потребан јер га ревитализује, као и два претходна, која су се водила углавном на европском тлу, на америчком ни у једном случају.

Како ће се ствари одвијати не зависи све од једне, већ и од друге, нападнуте стране, односно Русије и њених савезника.

Специјална војна операција, иако добро осмишљена, није се одвијала по зацртаном плану јер је занемарана осмогодишња пропаганда и притисак на руско и проруско становништво. Успјела би у потпуности 2014. Стога је било потребно прегруписати снаге и сконцентрисати се на Донбас, односно усредсредити се на сламање „кичме“ оружаним снагама Украјине, које се налазе на „леђима“ Донбаса.

Успјех те операције донио би домино ефекат, односно потпуно сламање украјинског отпора и напредовање руске војске према западној украјинској граници.

Све би личило на потјеру војске руског цара Александра Првог за Наполеоном или Црвене армије за снагама нацистичке Њемачке.

Назад се не може, иза је Русија.

Да ли ће бити довољне до сада ангажоване професионалне војне снаге, или ће Русија морати извршити мобилизацију, зависиће од развоја ситуације.

Битка за Донбас, која се већ најављује као битка над биткама, има велику политичку тежину. Од њеног исхода зависиће и понашање влада држава на западним украјинским границама (не рачунајући Пољску).

Протести су већ у току, а руска побједа би извеле одушевљене масе на улице главних градова.

Србија и Република Српска су изложене притисцима да се одрекну Русије као никад до сад. Од брзине руских тенкова зависи много тога, не само на Балкану, већ би се исход руске операције могао одразити и на наредне америчке изборе.

(трибину су организовали портали „Све о Српској“ и „Факти“ уз подршку Представништва РС у Србији)