Ћеранић: Од брзине руских тенкова зависиће деколонизација и БиХ и Балкана

• Изгледа да је у њемачком парламенту од бошњачког јачи хрватски лоби… Од њемачког у БиХ је више изражен британски утицај. Прикривен, често иза америчког, настоји да каналише политичке токове
• Исламске државе годинама су дјеловале из различитих праваца и са различитих позиција. Турска је све присутнија у политичком животу Бошњака и означава антипод америчком утицају
• Међународна заједница“ је израз којим треба означавати ОХР, британску и америчку амбасаду у БиХ. Другачије тумачење било би погрешно
• Разматра се начин на који би се београдски протести „прелили“ у Бања Луку, а иницијативу треба да покрену партије чији су политички лидери отворено показали антируски став. Били би подржани од медија сличне оријентације. Чак 80 милиона долара уложено је у БиХ за сузбијање руског утицаја – „у медије, невладине и друге организације“. С тим да се одустало од НВО „на страним донацијама“ као носиоцима пројекта

Проф. др Предраг ЋЕРАНИЋ

ИАКО је од потписивања Дејтонског мировног споразума прошло више од 27 година, Босна и Херцеговина је дубоко подијељено друштво, „немогућа држава“ која и даље функционише.

То у првом реду омогућава страни интервенционизам који се, како вријеме протиче, све више доживљава као колонијална управа. 

Недавно је и предсједник Републике Српске, Милорад Додик, БиХ назвао колонијом, а себе вођом антиколонијалне побуне. Вапај Дениса Бећировића, бошњачког члана Предсједништва БиХ, да ЕУ треба предсједнику Додику увести оштрије санкције, најбоље говори о апсурдности БиХ као државе и означава крај сваке приче о њеном суверенитету.

Можда је колонија једини исправан назив за међународни положај ове државе, која никако не успијева приближити њене конститутивне народе.

Деколонизација је термин којим би се у најкраћем могао назвати излаз из нагомиланих проблема и великог неразумијевања које је присутно у Босни и Херцеговини. Ова земља има колонијални статус, намећу јој се закони и мијења устав мимо воље политичких актера које познаје Дејтонски споразум.

Битка коју води Милорад Додик је борба за сувереност и интегритет, не само Републике Српске него и БиХ.

Други аргумент за наведену тезу представља понашање Кристијана Шмита, њемачког политичара који након одласка Ангеле Меркел са политичке сцене, никако не успијева да се снађе у узаврелом „босанском лонцу“. Против њега су се временом дигли сви – и Срби, и Хрвати, и Бошњаци.

Ипак, изгледа да је у њемачком парламенту од бошњачког јачи хрватски лоби, што се види из нервозних реакција Адиса Османовића, који је својевремено БХ јавности представљен као извјестилац њемачког Бундестага за Западни Балкан.

Од њемачког у БиХ је више изражен британски утицај. Прикривен, често иза америчког, настоји каналисати политичке токове.

Исламске државе годинама су дјеловале из различитих праваца и са различитих позиција. Турска је све присутнија у политичком животу Бошњака и означава антипод америчком утицају.

„Међународна заједница“ је израз којим се означавају ОХР, британска и америчка амбасада у БиХ. Другачије тумачење било би погрешно.

У Странци демократске акције (СДА), након пораза на изборима, присутно је преиспитивање, тражење правца у којем би се политички дјеловало.

Кутиљеров план, који су сви политички актери прихватили као излаз за БиХ, напуштен је јер је Алија Изетбеговић послушао америчког амбасадора Ворена Цимермана. Како је сам нагласио, жртвовао је мир због БиХ.

Да ли је добио БиХ коју је желио, или постратна, дејтонска БиХ више личи на ону која је Кутиљеровим планом била замишљена?

Ослањање на стране амбасадоре и уопште, страни фактор, кад је ријеч о СДА, за резултат је имало избацивање из власти и удар на блиске сараднике Бакира Изетбеговића, њеног актуелног предсједника. Сада, у опозицији, преиспитују да ли би било боље да су прихватали сугестије и савјете предсједника Турске Ердогана.

Ердоган је СДА, као најзначајнију бошњачку партију, упућивао на сарадњу са народима с којима живе заједно, првенствено са Србима. Али, унутар СДА се сматрало да је сарадња са Ердоганом уједно и сарадња са Русијом, од чега се бјежало. Зато су се ослањали искључиво на Америку.

Недавни прелет америчких бомбардера изнад БиХ, представља мјеру застрашивања, у недостатку политичких алата за дисциплиновање лидера Српске.

Све више је најава да се након насилног упада албанских специјалаца, заштићених војницима КФОР-а, у зграде јединица локалне самоуправе на сјеверу Косова и Метохије (како би у потпуности политички неутралисали Србе) припрема адекватан сценариј и за Српску.

Разматра се начин на који би се београдски протести „прелили“ у Бања Луку, а иницијативу треба да покрену партије чији су политички лидери отворено показали антируски став. Били би подржани од медија сличне оријентације. Међутим, потребан је повод, а још није пронађен.

Не треба заборавити да је према објелодањеним подацима 80 милиона долара уложено у БиХ за сузбијање руског утицаја – „у медије, невладине и друге организације“. С тим да се одустало од НВО „на страним донацијама“ као носиоцима пројекта.

Донатори су процијенили да је изузетно пуно новца уложено у невладине организације, али жељени резултат није остварен. Стога се тактика мијења. Медији би били главни „извођачи радова“, а „рибари људских душа“ ловили би младе, првенствено би на удару била студентска популација и академска заједница.

Процес деколонизације БиХ зависиће од исхода руске војне операције у Украјини, односно од брзине руских тенкова. Како се буду приближавали Придњестровљу, јачаће покрети за деколонизацију, не само у БиХ него на Балкану. Слом војних снага Украјине у Артјомовску је крупан корак у том правцу.

За процес деколонизације не само БиХ него и Европе подједнако је важан исход предстојећих америчких избора. Повратак Доналда Трампа у Бијелу кућу означио би повратак Америке себи.

(Трибина је одржана 8. јуна у Прес-центру УНС уз подршку Представништва РС у Србији, а г. Ћеранић је говорио на тему „Процес деколонизације БиХ и спољни фактори“)