Млађен Цицовић (Фото: град Суботица/Страхиња Бабовић)
- Шеф Представништва Републике Српске у Србији Мађен ЦИЦОВИЋ: Велика страдања Срба у Првом и Другом свјетском рату, поновила би се и у рату у БиХ од 1992. до 1995. да Срби БиХ нису на вријеме схватили опасност од трећег покоља у истом вијеку, па се добро организовали и још у миру створили Републику Српску, а мало потом и Војску Српске, те успјешно бранили и себе и своју Републику Српску“
- Директор „Спомен подручја Доња Градина“ Тања ТУЛЕКОВИЋ: Концентрациони логор Јасеновац формиран у августу 1941. године и трећи је по броју жртава у Другом свјетском рату, а по звјерствима – без премца. Њемачки капетан Артур Хефнер је већ у новембру 1942. године рекао: „Без обзира на пропаганду логора, ту се ради о логору најгоре врсте, који се може поредити са Дантеовим Паклом!“
- Градоначелник Суботице Стеван БАКИЋ: Ова изложба подсјећа на ужасе логора, који је на најгори начин оличавао усташки геноцид, вршен на читавом простору НДХ. Позивам све суграђане да дођу и погледају ова потресна сведочанства о највећем злу у историји света
У СУБОТИЦИ је, у Градској кући, отворена богата и садржински разнолика изложба о страхотама у конц. логору Јасеновац, уприличена поводом обиљежавања 76 година од пробоја посљедње групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу – Доња Градина у Независној Држави Хрватској.
Говорили су Млађен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији, Тања Тулековић, директор „Спомен подручја Доња Градина“, и Стеван Бакић, градоначелник Суботице.
Млађен Цицовић је рекао да је ова изложба велики искорак у нашим настојањима да се мучења, клања и убијања Срба у Јасеновцу представе и објасне – прво нашем народу као потомцима светих страдалника, па потом свима осталима – у нади да ћемо ми „опростити а не заборавити, а сви остали сазнати и разумјети наша болна сјећања“ додајући да ову изложбу, поред њених основних вриједности и порука, види и као „велики допринос нашој култури сјећања у вријеме када за ту важну одлику човјека и друштва има све мање времена и правог начина да се његује и поштује“.
– Деценијама се заташкавала истина о Јасеновцу, чак толико да ни у сусједним државама, а камоли даље у свијету, нису знали ни да је уопште постојао тај страшни логор, та паклена индустрија смрти. Знало се и знамо да су усташе своју политику етничког чишћења спроводиле на основу посебног закона о концентрационим логорима који је усвојен у Независној држави Хрватској, а тек је 2017. године израелски историчар, који се бави изучавањем холокауста, посебно концентрационог логора Аушвиц, Гидеон Грајф потврдио да је Јасеновац био „много ужасније мјесто од Аушвица“, гдје су „убијања вршена по кратком поступку у гасним коморама, а у Јасеновцу су ликвидације вршене ручно, ножевима, сјекирама, чекићима” – рекао је Цицовић.
Шеф Представништва Републике Српске у Србији је рекао да би се велика страдања Срба у Првом и Другом свјетском рату, поновила и у рату у БиХ од 1992. до 1995. године, „вјероватно опет прво у мјестима око Козаре, па послије и даље и шире, али су Срби Босне и Херцеговине на вријеме схватили опасност од и трећег покоља у истом вијеку, па су се добро организовали и још у миру створили Републику Српску, па мало потом и Војску Републике Српске, те успјешно бранили и одбранили и свој српски народ, и своју Републику Српску“.
– Сарадња Србије и Српске никад није била боља него што је сада, а то је значајно поред осталог и као гаранција наше народне и државне снаге и способности, те да будемо спремни и никад не дозволимо да се понови такав злочин над српским народом гдје год он живио – рекао је Цицовић и захвалио се приређивачима ове изложбе Тањи Тулековић и Дејану Мотлу.
Тања Тулековић, директор Спомен подручја Доња Градина и један од приређивача ове изложбе, рекла је да је документарни и видео материјал коришћен у овој изложби већим дијелом из Јавне установе „Спомен подручје Доња Градина“, али и из музеја и архива Србије и Републике Српске, Музеја жртава геноцида, Музеја Војводине, Јеврејског историјског музеја, Архива Србије, Архива југословенске кинотеке, Музеја Републике Српске и Архива Републике Српске.
– Изложба се састоји из неколико дијелова којима је дат хронолошки преглед историјских дешавања: оснивање Независне државе Хрватске са нагласком на законским одредбама и усташкој пропаганди, формирање конц. логора Јасеновац, Доња Градина, судбина дјеце логораша, страдање Срба, Јевреја и Рома, уништавање трагова злочина, истраживања у Доњој Градини и послијератно болно трагање породица за својим несталим члановима – рекла је Тања Тулековић и додала да је конц. логор Јасеновац формиран у августу 1941. године и да је он трећи по реду по броју жртава у Другом свјетском рату, али по звјерствима учињеним у том логору је без премца.
– Њемачки капетан Артур Хефнер је већ у новембру 1942. године рекао „Без обзира на пропаганду логора, ту се ради о логору најгоре врсте, који се може поредити са Дантеовим Паклом!“
Тулековић је рекла да је највећи број логораша убијен у Доњој Градини, највећем стратишту конц. логора Јасеновац, њих 366.000, те да је „цијело подручје Доње Градине прекривено масовним гробницама, њих укупно 105. Ове гробнице су доказ усташког злочина геноцида почињеног у вријеме НДХ“.
Стеван Бакић, градоначелник Суботице, се прво захвалио гостима из Републике Српске на прилици да „и наш град пружи свој допринос култури сјећања на жртве усташког геноцида над српским народом“ и подсјетио да је Предсједник Србије Александар Вучић најавио „изградњу најсавременијег и највећег спомен-комплекса жртвама Јасеновца, управо на том подручју, у партнерству са Републиком Српском“.
– Овај најважнији пројекат културе сјећања и поштовања према жртвама биће суштински значајан у борби за историјску истину о страдању невиних Срба, Јевреја и Рома у Независној држави Хрватској. Надам се да ћемо и том пројекту моћи да допринесемо као град. Прошле године смо, у овом истом простору овде, били домаћини изложбе „Дијанина деца“ која је упознала Суботичане са племенитим радом Дијане Будисављевић, док ће нас изложба коју данас отварамо подсјетити на ужасе логора, који је на најгори начин оличавао усташки геноцид, вршен на читавом простору НДХ.
Бакић је рекао да данас у Србији култура сјећања „није више ствар појединаца или удружења, већ државна политика и опредељење“.
– Ова изложба реализује се под покровитељством Министарства културе и информисања и Министарства одбране, а Град Суботица је локална самоуправа која се међу првима укључила у пројекат и ја заиста позивам све суграђане да дођу и погледају ова потресна сведочанства о највећем злу у историји света. Злу које је, тих мрачних година, имало своје присталице и у Суботици, које нису имале простор да развију своју политику мржње, због једне друге окупације и других страдања на овом простору – рекао је Бакић захваљујући се поменутим министарствима, затим нашим драгим гостима, ауторима изложбе и Представништву Републике Српске у Србији, са којим „заиста реализујемо сарадњу тачно онако како смо договорили и најавили крајем фебруара“.
Бакић је на крају подсјетио на ријечи предсједника Вучића: „Културу сјећања ко нема, он не може да има ни снагу за будућност“ и додао да ће зато овакве теме и овакви догађаји бити интегралан дио сарадње са Представништвом Републике Српске у Србији.
Представништво Републике Српске у Србији је помогло промоцију и учествовало у организацији ове важне изложбе.
Додај коментар