- Професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу Зоран ЧВОРОВИЋ: Фридрих Енгелс је у 19. веку обећавао да ће суверену државу сместити у музеј заједно са каменом секиром. Глобалисти су то следили и спремали су се да потпуно десуверенизују националне државе и отуда су и повели рат против српског народа деведесетих година прошлог века
- Професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Милош КОВИЋ: Годинама се поставља питање ресуверенизације не само српских држава – Републике Српске и Србије, већ и српске мисли. Циљ је да престанемо да гледамо себе кроз туђинске наочале. Треба размишљање где смо, шта радимо и куда идемо и то треба да буде утемељено у открићу ко смо
Извор: РТРС
СУВЕРЕНИТЕТ, као темељна одредница сваког народа и политичке заједнице, пролазио је кроз различите облике и изазове током историје. Данас, у доба глобализације, питање суверенитета остаје актуелно и сложено, нарочито за народе који настоје да очувају свој идентитет, политичку самосталност и културну аутентичност.
Такав случај је и са српским народом, који се на простору Републике Српске бори за свој суверенитет – политички, културни и научни – поручили су учесници округлог стола „Суверенитет некад и сад – политички, културни, научни“, на Филозофском факултету у Бањалуци.
Професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу Зоран Чворовић изјавио је да нема бољег мјеста од Републике Српске на којем се може говорити о суверенитету, те указао да се суверена држава враћа на велика врата са мултиполарним поретком.
– Фридрих Енгелс је у 19. веку обећавао да ће суверену државу сместити у музеј заједно са каменом секиром. Глобалисти су то следили и спремали су се да потпуно десуверенизују националне државе и отуда су и повели рат против српског народа деведесетих година прошлог века.
Он је напоменуо да је према изворном Дејтону сувереност припадала ентитетима – Републици Српској и Федерацији БиХ, а да је БиХ обична конфедерација која никада није суверена.
– Данас је задатак Републике Српске да на конкретним делима покаже да је тај апарат, кроз његову немоћ, немоћ пресуда /вануставног/ Суда БиХ и налога за хапшење, несуверен, а онда је и у тој мјери Српска суверена – истакао је Чворовић.
Професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Милош Ковић рекао је да се годинама поставља питање ресуверенизације не само српских држава – Републике Српске и Србије, већ и српске мисли.
– Ресуверенизација значи повратак на аутентично сопствено становиште, налажења упоришта и полазних тачака у себи, у споственом предању и историји. Циљ је да престанемо да гледамо себе кроз туђинске наочале. Треба размишљање где смо, шта радимо и куда идемо и то треба да буде утемељено у открићу ко смо – нагласио је Ковић.
Професор Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци Радован Субић каже да је питање суверенитета у фокусу више него икада до сада.
– Овај округли сто требао би да понуди одговоре на многа питања, а једно од њих је да ли суверенитет може да постоји без политике у култури или науци – навео је Субић.
Додај коментар