Деколонизација треба да буде и у функцији рјешавања српског националног питања на Балкану

• Mлађен ЦИЦОВИЋ: Имајући у виду да је политичко Сарајево опредијељено за трајно туторство Запада, деколонизација БиХ је, ипак, могућа само у Републици Српској, гдје су руководство и народ трајно опредијељени за слободу
• Владислав ЈОВАНОВИЋ: Републици Српској се приписује да жели разградњу Дејтонског споразума како би добила аргумент за коначну самосталност, што није истина. То је акт самоодбране од покушаја даљег поништавања Републике Српске изнутра и позив другима у БиХ да не слушају више странце него да покушају да се братски састану и договоре
• Живадин ЈОВАНОВИЋ: Питање Републике Српске повезано је са неријешеним српским националним питањем на Балкану које ће бити ријешено у оквиру глобалног рјешења српског националног питања
• Ненад КЕЦМАНОВИЋ: Деколонизација БиХ је заједнички интерес сва три народа као што је интерес САД да подстиче локалне антагонизме. Додик је у политички вокабулар увео деколонизацију и самоопредјељење. По повратку из Москве јасно је ставио до знања да са Путином није разговарао само о енергетској стабилности
• Предраг ЋЕРАНИЋ: Разматра се начин на који би се београдски протести „прелили“ у Бањалуку, а иницијативу треба да покрену партије чији су политички лидери отворено показали антируски став. Били би подржани од медија сличне оријентације. За то им треба повод који још није пронађен
• Синиша ЉЕПОЈЕВИЋ: У одлучност Републике Српске и њену унутрашњу снагу да се избори за своја права и своје мјесто у свијету не би требало сумњати. То ће, ипак, бити дуг процес. У овој фази је вјероватнија, реалнија већа самосталност унутар државне заједнице и то вријеме би требало искористити за унутрашњу изградњу и јачање друштвене и државне инфраструктуре како би се спремно дочекало вријеме потпуног успостављања новог уређења свијета
• Александар ПАВИЋ: Додик је у интервјуу за београдску Политику говорио о потреби ”деколонизације”, односно антиколонијалној борби. И то није био позив упућен само Србима. Деколонизација не значи само ослобађање од очигледног страног туторства, попут тзв. високог представника, већ и ослобађање од неолибералних матрица које су, под плаштом ”демократије”, донеле само нове моделе поробљавања
• Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ: Једини начин да БиХ постане слободна и демократска јесте да сарајевска елита схвати да ради н штету свог народа и да покуша заједно са Српском демократизацију БиХ. Ако се то не деси, Српска ће морати да сама иде путем деколонизације, како би заштитила национална и демократска права својих грађана, а то подразумијева раздруживање

БиХ је запала у ћорсокак из којег не зна да се врати и нађе свој пут као слободна земља три народа и два ентитета, а тај безизлаз начинио је од ње класичну колонију западних сила, рекао је шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић на трибини у Београду „Деколонизација БиХ и самоопредјељење Српске“ организацији информативно-политичких портала Све о Српској и Факти уз подршку Представништва РС у Србији.

Цицовић је на почетку трибине у прес-центру Удружења новинара Србије истакао да су странци за четврт вијека правним насиљем учинили да власт у Федерацији БиХ постане зависна о страној сили, што Републику Српску полако гура из БиХ, ма колико је истовремено за све и свашта нападали.

– Имајући у виду да је политичко Сарајево опредијељено за трајно туторство Запада, деколонизација БиХ је, ипак, могућа само у Републици Српској, гдје су руководство и народ трајно опредијељени за слободу – рекао је Цицовић.

Питање Републике Српске повезано је са неријешеним српским националним питањем на Балкану које ће бити ријешено у оквиру глобалног рјешења српског националног питања, рекао је бивши шеф дипломатије Савезне Републике Југославије Живадин Јовановић.

Право српског народа у Босни и Херцеговини је неотуђиво природно право и не може се оспорити, а један од приоритета требало би да буду даљи напори учвршћивања Републике Српске на међународном плану, рекао је Јовановић.

– Рекао бих да је Српска остварила велике резултате у афирмацији на међународном плану. Ту немам у виду само стратешке партнерске односе са Руском Федерацијом и Бјелорусијом, већ и односе са Турском, Израелом, Мађарском и низом других земаља – истиче Јовановић.

Републици Српској се приписује да жели разградњу Дејтонског споразума како би добила аргумент за коначну самосталност, што није истина, чуло се на скупу.

– То је акт самоодбране од покушаја даљег поништавања Републике Српске изнутра и позив другима у БиХ да не слушају више странце него да покушају да се братски састану и договоре под којим условима могу да наставе даљи заједнички живот и ускрате могућност страним силама да се на понижавајући начин мијешају у животе људи у БиХ – рекао је бивши шеф дипломатије СРЈ Владислав Јовановић.

Деколонизација БиХ је заједнички интерес сва три народа као што је интерес САД да подстиче локалне антагонизме, навео је политиколог Ненад Кецмановић. Додик је, по његовом мишљењу, у политички вокабулар увео деколонизацију и самоопредјељење.

– По повратку из Москве јасно је ставио до знања да са Путином није разговарао само о енергетској стабилности и нагласио да нико паметан не би пожелио да обрачун суперсила буде у БиХ – истакао је Кецмановић.

По оцјени Синише Љепојевића, дио напора за опстанак Републике Српске је и антиколонијална борба јер Босна и Херцеговина је једина европска и западна колонија у којој колонизатори вјерују да могу да раде шта год желе и немају никакву одговорност.

– У одлучност Републике Српске и њену унутрашњу снагу да се избори за своја права и своје мјесто у свијету не би требало сумњати. То ће, ипак, бити дуг процес. У овој фази је вјероватнија, реалнија већа самосталност унутар државне заједнице и то вријеме би требало искористити за унутрашњу изградњу и јачање друштвене и државне инфраструктуре како би се – нагласио је Љеповјевић – спремно дочекало вријеме потпуног успостављања новог уређења свијета. Јер, на крају ипак остваривање циљева у највећој мјери зависи од унутрашње снаге и спремности једног друштва.

Стручњак за безбједност Предраг Ћеранић је рекао да недавни прелет америчких бомбардера изнад БиХ, представља мјеру застрашивања, у недостатку политичких алата за дисциплиновање лидера Српске.

– Све више је најава да се након насилног упада албанских специјалаца, заштићених војницима Кфора, у зграде јединица локалне самоуправе на сјеверу Косова и Метохије припрема адекватан сценариј и за Српску. Разматра се начин на који би се београдски протести „прелили“ у Бањалуку, а иницијативу треба да покрену партије чији су политички лидери отворено показали антируски став. Били би подржани од медија сличне оријентације – рекао је Ћеранић и нагласио да је за то, међутим потребан повод, који још није пронађен.

Процес деколонизације БиХ, навео је он, зависиће од исхода руске војне операције у Украјини.

Једини начин да БиХ постане слободна и демократска јесте да сарајевска елита схвати да ради штету свог народа и да покуша заједно са Српском демократизацију БиХ, истиче политички аналитичар Драгомир Анђелковић.

– Ако се то не деси, Српска ће морати, прије или касније, да сама иде путем деколонизације, како би заштитила национална и демократска права својих грађана, а то подразумијева раздруживање – додаје Анђелковић.

Политиколог Александар Павић изјавио је да на простору на ком историјски живе Срби ниједан народ не може да покрене процес деколонизације него они, нагласивши да се деколонизација мора провести и у БиХ и Републици Српској и у Србији.

– Председник Републике Српске Милорад Додик је у интервјуу за београдску Политику говорио о потреби ”деколонизације”, односно антиколонијалној борби. И то није био позив упућен само Србима. Дакле, после скоро три деценије западне ”демократизације” ових простора, дошли смо до позива на деколонизацију, и то усред Европе. Очигледно је да је модел западног туторства на овим просторима доживео крах, као што је и морао. Деколонизација – указао је Павић – не значи само ослобађање од очигледног страног туторства, попут тзв. високог представника, већ и ослобађање од неолибералних матрица које су, под плаштом ”демократије”, донеле само нове моделе поробљавања.

Александар Раковић је оцијенио да је Босна и Херцеговина је наметнута државна творевина која нема будућност. Сва три народа доживљавају саживот у Босни и Херцеговини као оков. Раздруживање Босне и Херцеговине је једино разумно решење како би се сви народи разрешили неподношљивог терета. Стога је право на самоопредељење Републике Српске пут ка остваривању слободе.

Евроинтеграције се– нагласио је Душан Пророковић – (зло)употребљавају за спровођење концепта неолколонијализма према балканским народима и државама. Кључне карактеристике посматраног феномена, поред наметања економског модела захваљујући којем балакнске земље остају несамосталне у овом домену и упадају у статус трајног технолошког заостајања, јесу и перманентно наметање друштвених образаца (проглашавање шта је политички коректно и самим тим дозвољено, а шта је политички некоректно и недозвољено) који утичу на промену система вредности и „продукција“ елите која је задужена да имплементира решења по цену потпуне унутрашње дестабилизације. Крајњи циљ овако усмереног процеса јесу окупација институција, смањивање отпорности друштва и безобална експлоатација свих ресурса лоцираних на једном подручју (тржиште, радна снага, природна богатства и тд.).

Глобални сукоб Запад–Русија, оцијенио је Срђан Перишић, говори да је Русија у њему коначно раскинула са Западом (тзв. „језгром“), либерализмом и америчком хегемонијом. Рат на подручју источне Европе је те везе срушио. Русија је напустила Запад.

„Морамо да разумемо фундаменталну чињеницу – нагласио је Перишић -да руско раскидање са Западом, либерализмом и глобализацијом, парадигматично гради другачије позиције и односе, не само за Русију, него за цео свет, па тиме и за Српску и Србе на Балкану. Дакле, шта значи самоопредељење Српске? Самопредељење није само политички и дипломатски отпор Сједињеним Државама да унитаризују БиХ већ самопредељење поразумева и опредељење Српске за суверенизам.

– Руска победа је можда недовољна, али битна претпоставка да се Европа деколонизује, односно – ослободи и предоминације Сједињених Држава и америчких вазалних политичких гарнитура у земљама ЕУ које су током три протекле деценије биле дисциплиновани и ревносни суизвођачи и антиевропских и антисрпских пројеката и операција Вашингтона. А деколонизација Европске уније ће – рекао је Ђуро Билбија – битно олакшати и убрзати деколонизацију српског простора, у тој мери да  условни Сатлери, Марфији и Хилови ни у Сарајеву ни у Београду ни у Подгорици више никад неће бити „зверке“ које су годинама били. Лајчаци и Ескобари постаће непотребни и онима који су их на Србе хушкали из Вашингтона и Брисела.

Демократизација у Босни и Херцеговини једино је могућа у Републици Српској гдје су руководство и народ трајно опредијељњени за слободу, истакнуто је на трибини.