- „Истина је да је овдје 3.500 партизана бранило збјег од 65.000 жена, дјеце и стараца које је напало 45.000 припадника разних формација усташа и Нијемаца. Заробљени збјег је спуштен у Јасеновац који је однио 500.000 живота Срба и 30.000 дјеце. Многа дјеца су дата у католичке породице гдје су им промијењена имена. То је продужени злочин над нашом вјером и нашим народом“
- Поводом тврди Жељка Комшића и Бакира Изетбеговића да се амбасадор Русије у БиХ Петар Иванцов мијеша у унутрашње ствари БиХ и да „не поштује одлуке њених институција“ када је ријеч о томе да ли БиХ треба да уђе у НАТО, рекао: „Они су обични трбухозборци својих ментора, који се крију по другим амбасадама у Сарајеву“
СРПСКИ члан Предсједништва БиХ Милорад Додик поручио је данас на Мраковици да се не смије дозволити прекрајање историје покушајима потомака оних који су убијали народ на Козари који кажу да се нешто друго дешавало.
– Истина је да је овдје 3.500 партизана бранило збјег од 65.000 људи, цивила, жена, дјеце и стараца које је напало 45.000 припадника разних формација усташа и Нијемаца и да је погинуло 9.500 бораца и 45.000 цивила – рекао је Додик приликом обиљежавања годишњица Битке на Козари.
Он је подсјетио да је заробљени збјег са Козаре спуштен у Јасеновац „који је однио 500.000 живота Срба и 30.000 дјеце.
– Многа дјеца су дата у католичке породице гдје су промијењена њихова имена.То је један продужени злочин над нашом вјером и нашим народом. Чињеница је да су усташе и Нијемци овдје десетковали Србе, побили наше људе и уништили домове – истакао је Додик.
Нагласио је да у народу живи прича о Козари која је несумњиво симбол борбе за слободу против фашиста и симбол борбе за национално ослобођење јер су Срби овдје живјели и преживјели.
– Оно што боли је да комунистичка власт није вратила Козари оно што је требало да врати. Она је развијала нека усташка мјеста као што је Бугојно, а занемарила Поткозарје и Козару који су тако много дали. И зато је наш посао да радећи инфраструктурне и друге пројекте, као што је пут према Подградцима од прошле године, да вратимо Козари и њеном слободарском духу и страдњу дио тога и да сјећање живи – поручио је Додик.
Он је изразио задовољство што овај важан датум у српској историји заједно обиљежавају владе Српске и Србије.
Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик поручио је данас да одлуке о чланству БиХ у НАТО нема, нити ће је бити, те да о томе „одлучујемо ми у Републици Српској“.
На молбу Срне да прокоментарише изјаве Жељка Комшића и Бакира Изетбеговића да се амбасадор Русије у БиХ Петар Иванцов мијеша у унутрашње ствари БиХ и „не поштује одлуке њених институција“ када је ријеч о томе да ли БиХ треба да уђе у НАТО, српски члан Предсједништва је рекао да одлуке о чланству у НАТО нема и да нема пута БиХ у тај савез, нити ће га бити и да им за то нису криви Иванцов ни Руска Федерација.
– Руска Федерација има пријатељску политику према БиХ, засновану на међународном праву, не кријући да има добре односе са Републиком Српском – нагласио је Додик.
Он је истакао да Комшић и Изетбеговић не воде принципијелну политику, нити бране интересе БиХ, јер то што говоре није интерес Републике Српске.
– Они су обични трбухозборци својих ментора, који се крију по другим амбасадама у Сарајеву. Да су заиста заштитници интереса БиХ у коју се куну – не би жртвовали свог министра безбједности зарад амбасадора Пакистана, и не би пажљивије гледали шта каже Савјет за спровођење мира, измишљено тијело, него парламент БиХ, биран на изборима – констатовао је Додик.
Цвијановић: Српска баштини вриједности и свега онога што носи Козара
- „Страдалништво које је везано за овај крај свакако изазива дубоко поштовање, али и неке друге ствари, а то значи опомену да морамо градити своју будућност, поштовати своју прошлост и на њој заснивати нашу будућност“
ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је данас на Мраковици да Српска као друштво функционише на тековинама свега онога што је дала Козара, али и многа друга мјеста широм Републике.
Цвијановићева је навела да се обиљежавање на Козари данас одвија у нешто другачијим околностима него претходних година, али да су се упркос свему окупили данас на овом мјесту да би исказали поштовање према слободарском народу Козаре.
Она је истакла да се на овај начин исказује поштовање и према напорима и свему што је уложено у вријеме НОБ-а, али и према борцима и становништву
„Становништво је поднијело тежак терет и показало заправо на који начин се и достигне и на који начин се брани слобода. Република Српска баштини вриједности свега онога што носи Козара и многа друга наша мјеста, која су показала своје добро лице и увијек била на правој страни историје. Према томе, наша захвалност, као институције, мора бити вјечна“, рекла је Цвијановићева на Козари.
Она је додала да такав мора да буде однос институција према овим догађајима, цијенећи оно што је дато за слободу, али цијенећи данас да Српска као друштво функционише на тековинама свега онога што је дала Козара и многа друга мјеста широм Републике.
„Страдалништво које је везано за овај крај свакако изазива дубоко поштовање, али и неке друге ствари, а то значи опомену да морамо градити своју будућност, поштовати своју прошлост и на њој заснивати нашу будућност“, рекла је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, на свим тим тековинама и вриједностима увијек треба јачати институције Републике Српске зато што су оне гаранција јаке Српске.
„Наша је обавеза да градимо и додатно јачамо Републику Српску и да сваки пут на свим овим мјестима морамо тога бити и додатно свјесни“, рекла је Цвијановићева.
Вишковић: Жртва коју је Козара поднијела задужила је и нас и будуће генерације
- „На нама је и да не допустимо умањивање значаја догађаја као што је битка на Козари и искривљавање историјских чињеница“
ПРЕДСЈЕДНИК Владе Републике Српске Радован Вишковић поручио је, поводом обиљежавања 78 година од битке на Козари, да је страдање српског народа на Козари изузетно јак симбол борбе за слободу.
„Жртва коју је Козара поднијела задужила је нас и будуће генерације да баштинимо вриједности слободарског духа и Народно-ослободилачке борбе“, навео је Вишковић.
Он је истакао да је пружени отпор показао велику снагу и храброст како бораца, тако и цивилног становиштва тог краја, саопштено је из Бироа Владе за односе с јавношћу.
„На нама је и да не допустимо умањивање значаја догађаја као што је битка на Козари и искривљавање историјских чињеница, уз жељу да се овакво страдање више никада не понови“, навео је Вишковић.
На Мраковици је данас обиљежено 78 година од битке на Козаре у којој је убијено око 40.000 цивила, а 68.000 је протјерано и интернирано у логоре.
Битка на Козари почела је 12. јуна 1942. године и трајала до ноћи између 3. и 4. јула, када је пробијен непријатељски обруч. Ова битка се помиње и као козарачка епопеја и то је простор на којем је почињен један од највећих геноцида над српским народом у Другом свјетском рату.
Додај коментар