РС и матица

Додик: Наша освета је што Срби постоје и што имају Србију и Српску

СРПСКИ ЧЛАН ПРЕДСЈЕДНИШТВА БиХ СА ВУЧИЋЕМ И ПАТРИЈАРХОМ НА МОСТУ КОД СРЕМСКЕ РАЧЕ
  •  Одајући пошту жртвама хрватске злочиначке операције „Олуја“, рекао: „Наша освета је живот, наша освета је слобода, наша освета је мир, а то је снага већа од сваког зла. Наша освета је и то што и данас постојимо и то што наш народ данас има своју слободу у својој Републици Српској и својој Републици Србији
  • „Освета Срба је и то што су данас заједно изнад ријеке Саве, која је вјечни свједок страдања српског народа јер Сава протиче и кроз Јасеновац и кроз Градишку и кроз Шабац и тече све до Београда. На свом путу она постаје исто гробница колико и ријека, почиње да плаче исто колико и шуми, њом тече крв исто колико и вода, јер је она била свједок многих наших страдања кроз вијекове“
  • Питам се како неко може као себи важан датум да обиљежава дан када је протјерано 250 хиљада људи, када је спаљено 20 хиљада кућа и када је убијено више од 2.000 људи од којих 1.500 цивила. Како неко то може славити
  • „Ако су у Хрватској помислили да ће им улазак у ЕУ скрити трагове нечовјештва, преварили су се, јер довољно би било да било ко из Европе или свијета обави два пописа тог времена и да упореди бројке и упита се како је само десет година послије неколико стотина хиљада Срба мање на простору данашње Хрватске

СРПСКИ члан Предсједништва БиХ Милорад Додик је рекао да је Хрватска акцијом „Олуја“ побила и истјерала Србе, али да Срби неће нестати и да је освета Срба што данас постоје.

Додик је обраћајући се у Сремској Рачи на обиљежавању 25 година од хрватске акције „Олуја“ подсјетио на стихове Бранка Ћопића у пјесми „На Петровачкој цести“, напомињући да је тако Ћопић писао о злочину фашиста на Петровачкој цести.

Та пјесма је до 1995. године била пјесма о фашистичким злочинама из Другог свјетског рата, а од 1995. године то је, каже Додик, и пјесма о злочину Хрватске на над истим народом, српским, на исти начин, авионима, на истом мјесту и са истом жељом.

Он је подсјетио да су 1995. године на Петровачкој цести убијени и шестогодишњи Јовица Дрча, деветогодишња Невенка Рајић, Жарко Рајић од девет година и Дарко Вуковић, који је имао 13 година.

„Они су страдали исто као и мала Марија и о њима као и о малој Марији пише Бранко Ћопић. И Марија и Јовица и Невенка и Жарко и Дарко су нас завјетовали! Завјетовали су нас да не смијемо дозволити да се такво зло опет понови било ком српском дјетету. Завјетовали су нас да Срби никада више не смију бити избјеглице“, рекао је Додик.

Он је нагласио да освета Срба није и неће бити смрт, него је већа од тога.

Наша освета је већа од тога, наша освета је живот, наша освета је слобода, наша освета је мир, а то је снага већа од сваког зла. Наша освета је и то што и данас постојимо и то што наш народ данас има своју слободу у својој Републици Српској и својој Републици Србији“, истакао је он.

Додик је рекао да је освета Срба то што су данас заједно изнад ријеке Саве, која је вјечни свједок страдања српског народа јер Сава протиче и кроз Јасеновац и кроз Градишку и кроз Шабац и тече све до Београда.

На свом путу она постаје исто гробница колико и ријека, почиње да плаче исто колико и шуми, њом тече крв исто колико и вода, јер је она била свједок многих наших страдања кроз вијекове“, рекао је Додик.

Свака кап воде у Сави, свака птица која ју је надлијетала, свака риба која у њој живи и сваки цвијет који расте на њеној обали су, каже Додик. свједоци нашег страдања.

„Наша освета је што данас постоје Срби који су се окупили да одају пошту нашим жртвама, јер да су се остварили планови, чији је један дио била злочиначка акција `Олуја` Срби не би постојали“, истакао је он.

Додик је рекао  да је данас, 25 година од највећег етничког чишћења у модерној Европи, када је са својих огњишта протјерано 250.000 Срба, вријеме да се каже да је за сваког Србина „Олуја“ дио геноцидног плана о нестанку Срба, истог оног који је проводила Независна Држава Хрватска.  

Додик је рекао да је „Олуја“ дио континуитета који је почео 1895, 1902. и 1905. године када су у Загребу организовани погроми Срба, као и покатоличавања српског народа од 1908. године, а тај процес је настављен и у Првом и Другом свјеткосм рату, да би добио име Независна Држава Хрватска и лице кроз сваког фашисту и усташу.

„Тај процес и тај план добио је свој резултат кроз геноцид у Јасеновцу, Јадовну, Јастребарском, Пагу и другим нашим стратиштима. Тај процес настављен је у задарској кристалној ноћи 1991. године, а свој коначни циљ, нестанак Срба са тог простора, добио је злочиначком акцијом ‘Олуја'“, истакао је Додик вечерас у Сремској Рачи у обраћању на обиљежавању 25 година од српског страдања у хрватској акцији „Олуја“.

Српски члан Предсједништва БиХ подсјетио је да је простор Далмације и Лике, који су Срби населили још у деветом вијеку, очишћен од Срба, исто као и простор Кордуна, Баније и Славоније који је српски народ у већем броју населио у 16. вијеку.

„Можда је најбољи примјер за то да је ‘Олуја’ наставак планова из прошлости наш сународник Љубан Једнак из Глине. Овај поносни Србин је једини из свог села 1941. године преживио монструозни усташки злочин у глинској цркви. Преживио је храбри Љубан овај злочин тако што се рањен пребацио међу своје мртве сународнике који су били припремљени за бацање у јаму. Љубан је то преживио и вратио се у своју кућу у Глини.

Преживио је Љубан Једнак и тешка свједочења против усташког злочинца Артуковића након којег се вратио у своју кућу у Глину. Преживио је Љубан и 26. јун 1991. када су усташе највише пуцале на његову кућу, јер су знале да је он једини живи свједок монструозног злочина оних чији они план настављају. И након тога се Љубан Једнак вратио у своју кућу у Глину“, подсјетио је Додик.

Он је нагласио да је Љубан Једнак сигурно био поносан и када га је патријарх Павле одликовао и пољубио му руку, а само четири дана након тога дошла је „Олуја“ након које се Љубан није вратио кући у Глину, већ је умро у Београду, како кажу, од туге.

Неки славе датуме када је страдао српски народ.

Додик је рекао да му никада неће бити јасно зашто се неки окупљају да славе датуме када је страдао српски народ.

„Увијек када се овако окупљамо заједно, не као двије српске државе или предсједник Вучић и ја као два представника народа, већ да заједно као народ обиљежимо овакве и сличне датуме из наше историје, а када у исто вријеме видимо друге, наше комшије да славе, увијек помислим да се ми окупљамо или да обиљежимо почетак наших борби за слободу, а ти датуми нису у вези са било чијим страдањем, или се окупљамо да се сјетимо наших страдања“, рекао је он.

Додик је нагласио да су сви датуми које Срби обиљежавају, и Први српски устанак, и Дан примирја у Првом свјетском рату и Дан сјећања на жртве Јасеновца и 9. јануар 1992. године када је прголашена Република Српска, Дан сјећања на жртве НАТО агресије, датуми који се тичу српског народа, његове слободе и страдања.

„Питам се како неко може као себи важан датум да обиљежава дан када је протјерано 250 хиљада људи, када је спаљено 20 хиљада кућа и када је убијено више од 2.000 људи од којих 1.500 цивила. Како неко то може славити“, упитао је Додик.

Према његовим ријечима, ако су у Хрватској помислили да ће им улазак у ЕУ скрити трагове нечовјештва, преварили су се, јер довољно би било да било ко из Европе или свијета обави два пописа тог времена и да упореди бројке и упита се како је само десет година послије неколико стотина хиљада Срба мање на простору данашње Хрватске.

Он је упитао како неко то може звати дан „домовинске захвалности“, коме се та захвалност упућује, да ли онима који су носили симболе на којима је писало „за дом спремни“, за шта им је та домовинска захвалност, зар за то што су запалили 20.000 кућа, убили 1.500 жена, дјеце и старих и за то што су протјерали 250.000 Срба са њихових огњишта?

„Ако им је за то домовина захвална, то довољно говори и о том дану и тој захвалности и о тој земљи“, рекао је Додик, истичући да су са „Олујом“ побили и истјерали Србе, али да српски народ није нестао нити ће нестати, нити има те олује и урагана и других који може избрисати са лица земље народ у чије темеље је узидан косовски завјет, а у биће Светосавље и који толико љуби слободу да је за њу страдао вијековима.

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар