- Млађен ЦИЦОВИЋ: Ванредни избори, поновно пребројавање гласова и понављање гласања на више изборних мјеста – да ли је то само још једна ујдурма Кристијана Шмита, политичког Сарајева и дијела тзв. међународне заједнице или и доказ да им је било мало повлачење Милорада Додика са положаја предсједника Републике Српске, па сада још оштрије дјелују у жељи да што прије сруше цијелу Републику Српску и реализују свој унитаристички пројекат БиХ?
- Дарко ТАНАСКОВИЋ: Не може се срушити Српска, сем уколико изнутра не буду створене околности да сами грађани Републике Српске, прије свега Срби, доведу Српску у ситуацију да не може да се одржи, а ја се надам да то није случај
- Ненад КЕЦМАНОВИЋ: – Не можемо бити сигурни да ово понављање у недељу није декрет све док коло воде ЦИК, ПИК и ОХР, док Шмит још увијек није отишао из Сарајева, а бонска овлашћења нису суспендована
- Александар ВРАЊЕШ: Свима је јасно да понављање избора на 136 бирачких мјеста представља још један у низу покушаја да се направи институционална криза у Републици Српској. Због сумње да је 731 глас био нерегуларан, ЦИК је поништио 15.822 гласа Синиши Карану… Нажалост, овом фронту се придружила и српска опозиција, али ни заједно неће успјети… То потврђују и добри резултати скорашњих дипломатских активности руководства Републике Српске
- Александар ПАВИЋ: Јесте декрет, није демократија, јер демократија је изабрала Милорад Додик да буде председник. На сцени је већ опробани рецепт – понављај изборе све док не добијеш жељени резултат – кад већ ниси могао да унапред елиминишеш неподобне кандидате, као што је недавно рађено у Румунији и Молдавији, и као што се активно ради у Француској и Немачкој…
- Предраг ЋЕРАНИЋ: Након наметнутих превремених избора, тражи се њихово понављање и то у градовима гдје опозициони кандидат традиционално бива поражен. Бирачки одбори се претурају, тражи се добитна комбинација
- Небојша МАЛИЋ: Ни о каквој демократији овдје нема ријечи, све је типичан бриселски приручник – гласајте док се не постигне жељени резултат. Фарса са понављањем председничких избора очигледни је наставак покушаја шмитовања Републике Српске. Силе које стоје иза њемачког туристе и политичког Сарајева покушавају на све начине да “заврше посао” јер им се жури
- Срђан ПЕРИШИЋ: После доласка Трампа на чело САД, Вашингтон смањује притисак на Српску. Међутим, да ли то значи и одустајање Трампове власти од „санитарног кордона“? Битка за „санитарни кордон“, па тиме и за Српску, добија на значају у моменту када је на сто преговора између Вашингтона и Москве, по речима Лаврова, стављено и питање Српске
Фото: Прес центар УНС
СВИМА је јасно да понављање избора на 136 бирачких мјеста представља још један у низу покушаја да се направи институционална криза у Републици Српској, речено је у Београду на трибини „Поновљени предсједнички избори у Републици Српској: декрет или демократија?“. Али: да ће те намјере бити поражене.
Фарса са понаваљањем предсједничких избора очигледни је наставак покушаја шмитовања Српске и прогона Милорада Додика, оцијењено је на трибини.
Ево неких најважнијих оцјена и ставова учесника у дискусији, а Све о Српској ће њихова ауторизована излагања објавити наредних дана.
Млађен ЦИЦОВИЋ, шеф Представништва РС у Србији
Ванредни избори, поновно пребројавање гласова и понављање гласања на више изборних мјеста – да ли је то само још једна ујдурма Кристијана Шмита, политичког Сарајева и дијела тзв. међународне заједнице или и доказ да им је било мало повлачење Милорада Додика са положаја предсједника Републике Српске, па сада још оштрије дјелују у жељи да што прије сруше цијелу Републику Српску и реализују свој унитаристички пројекат БиХ?
Подсјећам да искуство деведесетих година јасно показује да је саборност кључни предуслов нашег одговора на сва правна насиља над Уставом БиХ, Републиком Српском и српским народом.
Саборност не значи ванинституционалну мобилизацију, нити било какав облик политичке или друштвене радикализације већ минимум националног консензуса о „црвеним линијама“, које се не смију прелазити када су у БиХ теме: надлежности ентитета, уставни и међународни положај Републике Српске, право на политичку самосталност у оквиру Дејтона, дефинисану његовим Анексом IV који је Устав БиХ.
Дарко ТАНАСКОВИЋ
Не може се срушити Српска, сем уколико изнутра не буду створене околности да сами грађани Републике Српске, прије свега Срби, доведу Српску у ситуацију да не може да се одржи, а ја се надам да то није случај.
На темељу укупног контекста последњих избора, нема сумње да тзв. „високи представник“ и они који га у међународној заједници подржавају ( првенствено Немачка, Велика Британија и делови бриселскe администрације) не одустају од рушења Српске и после (формалног) повлачења Милорада Додика, јер им је посве јасно да су и даље далеко од постизања тог крајњег циља.
Александар ВРАЊЕШ
Свима је јасно да понављање избора на 136 бирачких мјеста представља још један у низу покушаја да се направи институционална криза у Републици Српској. Због сумње да је 731 глас био нерегуларан, ЦИК је поништио 15.822 гласа Синиши Карану. Када овом додамо само расписивање спорних избора, монтажу процеса и суђење предсједнику Додику, скандалозне пресуде нелегалног Суда БиХ и крњег Уставног Суда БиХ, као и спорна наметања лажног високог представника Шмита, потпуно је видљиво да је успостављен политички фронт против Републике Српске.
Нажалост овом фронту се придружила и српска опозиција која је активни саучесник овог удруженог подухвата чији је циљ стварање институционалне кризе у Републици Српској која треба да се одржи по сваку цијену до октобарских избора. Ипак, многи показатељи говоре да овај политички фронт са својим удруженим виновницима неће успјети у науму да нанесу штету и створе тежу кризу. То потврђују и добри резултати скорашњих дипломатских активности руководства Републике Српске.
Ненад КЕЦМАНОВИЋ
Не можемо бити сигурни да ово понављање у недељу није декрет све док коло воде ЦИК, ПИК и ОХР, док Шмит још увијек није отишао из Сарајева, а бонска овлашћења нису суспендована.
– Вишеструко пребројавање и понављање се отегло за сада толико да ће још непроглашени предсједник Синиша Kаран ступити на дужност на прољеће, односно свега неколико мјесеци прије редовних избора, таман када ће почети пријава кандидата и неформално предизборна кампања. Разлика у укупном броју гласова између непотврђеног побједника Синише Kарана и првог конкурента није тако велика да ситним манипулацијама коначни резултат избора не би могао бити и преокренут у корист другопласираног кандидата, по жељи опозиције и подршком иностраног фактора.
– Упркос најавама у СБ УН, Шмит није отишао, Мерц не мијења курс, бонска овлашћења нису суспендована, муслиманско Сарајево навија, а видјели смо на какве су удружене подухвате спремни. Није, дакле, спорна демократска контрола него политички контекст.
Александар ПАВИЋ
Јесте декрет, није демократија, јер демократија је изабрала Милорад Додик да буде предсједник.
Ионако спорни ванредни председнички избори у Српској не би били поништени баш на оним местима где је победио „неподобни“ кандидат – да је тај кандидат био иоле подобан, што Сарајеву, што Бриселу и остатку западне дубоке државе, која се тренутно бори са свој голи опстанак и не жели да било шта препусти случају.
Дакле, на сцени је већ опробани рецепт – понављај изборе све док не добијеш жељени резултат – кад већ ниси могао да унапред елиминишеш неподобне кандидате, као што је недавно рађено у Румунији и Молдавији, и као што се активно ради у Француској и Немачкој…
Стога ће и гласање на њима, за оне свесније гласаче, представљати нешто више од само још једног избора између два кандидата и њихових програма. Представљаће и својеврсно геополитичко опредељење ком се земаљском царству треба приволети – оном којем доминира доминира стари, одлазећи поредак (Брисел), или оном којег најактивније обликују Москва и Вашингтон, са неизбежном Кином у (привидној) позадини.
Небојша МАЛИЋ
Ни о каквој демократији овдје нема ријечи, све је типичан бриселски приручник – гласајте док се не постигне жељени резултат, врло је битно да је то бриселска рецептура.
Фарса са понављањем председничких избора очигледни је наставак покушаја шмитовања Републике Српске. Силе које стоје иза њемачког туристе и политичког Сарајева покушавају на све начине да “заврше посао”, као да им се жури. То је зато што им се објективно клима под ногама.
Надам се да је сад свима јасно да они нису нападали Српску због Додика, већ Додика због Српске.
Скептици који сматрају да су глобалисти прејаки а да САД и Русија нису довољно да би нешто променили на терену потцењују досадашње напоре руководства РС. Није случајно Додик недавно ишао у Израел, Мађарску и САД.
Предраг ЋЕРАНИЋ
У Републици Српској постало је уобичајено да након избора, односно саопштених изборних резултата, поражени предсједнички кандидат и његови негодују, да се буне, и тврде да су они побједници, а не онај који то заиста јесте. Вукота Говедарица, Јелена Тривић, Бранко Блануша – само су имена опозиционих кандидата које су, и који су се, проглашавали изборним побједницима, изводили трубаче у Господску улицу и лажно се радовали. Стварност је била другачија, по њих неумољива.
Овог пута, након наметнутих превремених избора, тражи се њихово понављање и то у градовима гдје опозициони кандидат традиционално бива поражен. Бирачки одбори се претурају, тражи се добитна комбинација. Да ли ће ЦИК попут вјештог мађионичара успјети да из шешира извуче зеца, односно опозиционог кандидата као побједника?
Опозициони лидери већ митингују у Зворнику, спремају се да и у Добоју „кажу своје“. Мото им је је „нека оде Додик, па шта буде“! У тој пароли сажели су им се и стратегија и тактика.
У „коалицији вољних“, што је постао колоквијални назив за остатке међународне заједнице у БиХ, јер је представник САД „изашао из кола“, план је да се политичка криза доведе до хаоса. Није легитиман предсједник Српске, није то ни влада – укратко, све што има префикс „српско“, није легално, није легитимно, не ваља.
А Српској баш иде на међународном плану. Након Израела предсједник Додик упутио се у Будимпешту, стигао је и у Вашингтон на Молитвени доручак. У Москву му никада није био проблем отићи. Као да се ништа промијенило није. Додик је штавише још офанзивнији, дрчнији.
Ми смо сада надомак једног великог резултата за који се Република Српска бори већ деценијама, а то је да нас у очима те међународне заједнице посматрају равноправно, као и друга два конститутивна народа у БиХ.
Срђан ПЕРИШИЋ
ЕУ се и даље доследно држи непријатељства према Српској и тражи њено потпуно развлашћивање у „санитарном кордону“.
После доласка Трампа на челу САД, Вашингтон смањује притисак на Српску. Међутим, да ли то значи и одустајање садашње Трампове власти од „санитарног кордона“? Можда је Вашингтон само променио методологију деловања у „кордону“?
Геополитичке стратегије једне државе, и то велике силе, не мењају се без великих ломова. Битка за „санитарни кордон“, па тиме и за Српску, добија на значају у моменту када је на сто преговора између Вашингтона и Москве, по речима Лаврова, стављено и питање Српске.
На трибини су говорили и Александар Раковић и Душан Пророковић
Изнесен је низ аргумената у прилог тези да су Српска и Милорад Додик задали тежак ударац политичком фронту против Српске, који ће, кажу, добити снажан шамар у недјељу новом побједом СНСД-а, а завршни у октобру, када ће удружени подухват бити коначно поражен.
(Трибина је одржана 5. фебруара 2026. у организацији портала Све о Српској и Факти, уз подршку Представништва РС у Србији)
Додај коментар