Милош Јовановић (Фото: Весна Лалић/nova.rs)
- Било би пожељно да и Србија и Српска подигну принцип војне неутралности на виши нормативни ниво. Другим речима, било би добро усвојити бар одговарајући закон
- Са реализацијом Додикове идеје да се измени кривични закон тако да се заштити неутралност добила би се још једна полуга која би служила као мера одвраћања за случај да било коме од српских представника у централним органима БиХ икада падне на памет да, хипотетички, подигне руку и свој глас да у прилог некаквим атлантским интеграцијама. Моћ западног дела света је релативно опала и српском народу се отворио маневарски простор у мери о којој нисмо могли ни да сањамо након пада Берлинског зида
- Притисака (на Београд и Бањалуку поводом НАТО) увек има и они су сигурно израженији у Српској јер је у оквиру БиХ она усамљена у својој тежњи ка војној неутралности. За НАТО је важније да Београд доведу на атлантски курс. Без ослонца у Београду, не би ни Бањалука могла дуго да издржи. Срећом, више нисмо у деведесетим
НАРОДНА Скупштина Републике Србије усвојила је 2007. године Резолуцију о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Србије у којој се каже да “због укупне улоге НАТО… Народна Скупштина доноси одлуку о проглашавању војне неутралности Србије у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума на којем би се донела коначна одлука о том питању.”
Иницијатор је била ДСС у време власти свог председника Војислава Коштунице.
Десет година касније, у пролеће 2017, док је председник странке (тад тек у в. д. статусу) био Милош Јовановић, ДСС је захтевала да се неутралност оснажи законом.
Пред Скупштину Србије, посланици ДСС су изнели Предлог закона о војној неутралности Србије. Кандидат те странке за председника државе, на изборима 2017, био је Александар Поповић, који је у име иницијатора казао: „Ово може бити дан преокрета и искрености у српској политици“.
Чекајући да Србија учини овај корак, Република Српска је крајем те 2017. донела Скупштинску резолуцију о војној неутралности, а почетком 2020-те, српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изнео је идеју да се неутралност мора гарантовати и законодавно.
Колико ће тај нови корак у заштити неутралности Српске зависити од таквог корака поводом неутралности Србије, те да ли је то анти-НАТО ојачавање Србији још потребно, за портал Све о Српској говори председник ДСС Милош Јовановић – и то на дан када свету прети да Џозеф Бајден постане онај који одлучује о довршавању српског питања!
* Колико је неутралност Србије и Српске везана?
– Везана је утолико што је са обе стране Дрине реч о истом народу, као што је реч и о истом негативном искуству тог народа са Северно-атлантском алијансом која се с правом перципира као непријатељска, кажем с правом, јер је непријатељска свакако била и та чињенице се није претерано променила ни данас.
Везана је и зато што је Београд ослонац Бањалуци и зато што су и идеја и модел војне неутралности управо из Београда и Србије потекли. С друге стране, правни оквир је другачији. Србија је независна и суверена држава. Српска је део дејтонске – и на силу створене – Босне и Херцеговине и суочава се не само с притисцима споља већ и са притисцима „изнутра“.
* Може ли се очекивати нови притисак НАТО на Додика, па и Вучића? Да ли је реч о паралелним притисцима – шта је за НАТО згодније – да прво попусти Београд или прво Бањалука?
– Притисака увек има и они су сигурно израженији у Српској јер је у оквиру БиХ она усамљена у својој тежњи ка војној неутралности. А што се НАТО-а тиче, не знам шта би за њих било згодније али знам шта би им било важније – то је да првенствено Београд доведу на атлантски курс. Без ослонца у Београду, не би ни Бањалука могла дуго да издржи. Срећом, више нисмо у деведесетим.
Моћ западног дела света је релативно опала и српском народу се отворио маневарски простор у мери о којој нисмо могли ни да сањамо након пада Берлинског зида.
* Да ли су правна решења којима је то питање покривено у РС и Србији задовољавајућа? Да ли у довољној мери гарантују неутралност?
– Било би свакако пожељније подићи принцип војне неутралности на виши нормативно ниво. Другим речима, било би добро усвојити одговарајући закон а можда чак учинити војну неутралност уставном категоријом. Изнад свега, међутим, принцип војне неутралности треба да буде гарантован постојањем чврстог политичког опредељења и постизањем широког друштвеног консензуса с њим у вези. Ако тога има, онда ће то правна норма свакако пратити.
* Шта се добија ако се реализује Додикова идеја да се измени кривични закон тако да се заштити неутралност?
– Добила би се још једна полуга која би служила као мера одвраћања за случај да било коме од српских представника у централним органима БиХ икада падне на памет да, хипотетички, подигне руку и свој глас да у прилог некаквим атлантским интеграцијама.
* Колико је у том смислу важно зауставити пренос надлежности?
– Пренос надлежности је потребно зауставити у сваком смислу. Дуго се ради на унитаризацији БиХ а она може да се постигне само науштрб Републике Српске. Зато је потребно вратити се на изворне надлежности које су гарантоване Дејтонским мировним споразумом.
* Шта у Србији треба предузети да се амортизује притисак на Бањалуку?
– Србија треба да јача у сваком погледу, па и војно. Треба и сама да остане доследна принципу војне неутралности и да настави са неговањем и продубљивањем специјалних паралелених веза са Српском.
Диана Милошевић
Додај коментар