- Треба очекивати повољније ветрове кад нови председник САД ступи на дужност, мада се то неће одмах десити али ће свакако у догледно време постати актуелно, па се према томе треба благовремено поставити
- Лако је ако одмах налети нарамак среће па је довољно само пружити руку да се он прихвати, али то неће ићи ни тако брзо, ни без пратећих проблема
- Не смемо да будемо оптуживани да желимо да изађемо из БиХ, што се Републици Српској стандардно приписује још од времена када су прогласили Сребреницу геноцидним случајем
- Било би добро да Трампу приђемо са очекивањима, али не са очекивањима да ће ”његово боље разумевање брзо доћи”. Уследиће кад буде регулисао своје односе према главним ратиштима и силама
Владислав ЈОВАНОВИЋ
ОСНОВНО питање је како да се поставимо у новим условима, који се надовезују на старе, јер ништа није сасвим ново.
Неизвесно је како ће нови председник Америке да се постави у новој ситуацији. У првом мандату био је више експерименталан. Деловао је импулсивно, одбацивао идеје рата и наглашавао економске користи за Америку.
Сада мора да води рачуна о новим реалностима. Једна је унутрашња где је његова земља подељена и подршка коју је добио од већине гласача обавезује га да следи њихова очекивања. Спољна ситуације се у међувремену закомпликовала и даље се компликује и питање је како ће садашњи председник још да изненађује Трампа до његовог ступања на дужност.
Он ће имати нову слику света, и нове обавезе, како на унутрашњем тако и на спољном плану.
Охрабрујуће је што он следи политику Никсона и Кисинџера која одбија идеју о зближавању Русије и Кине, па ће све чинити да се Русија слободније креће према Западу. То ће допринети и неким мирним потезима с његове стране на европском тлу не само према Русији него и према Европској унији, а вероватно и према НАТО-у.
Наћи ће начина како да премости непремостиво између Русије и западне Европе, али то неће бити лако и неће бити одмах. Проблем ће му бити Кина и Далеки исток, али да у то сада не улазимо. То ће се дешавати касније, што нас непосредно не инволвира.
Он ће затећи Дејтонски споразум који је увелико разривен и саботиран, на неки начин и демантован низом антидејтонских поступака који су вршени симултано од стране бошњачког дела Босне и Херцеговине и њихових западних савезника, потписника Дејтонског споразума. Зато Република Српска мора да инсистира на легитимности Дејтонског споразума у целини, што је и услов за опстанак Босне и Херцеговине.
Низом разних одузимања надлежности које су подједнаке за оба ентитета, али погодују Федерацији, а директно погађају Републику Српску, она се нашла у веома тешкој ситуацији без изгледа да се у перспективи поправи.
Умањена је за низ, неколико десетина, можда и више тих надлежности, a и даље је под притиском не само даљег одузимања надлежности, нарочито у погледу имовине него и у погледу све арбитрарнијег поступања међународних надзорника који се понашају гаулајтерски. То је реликт који је превазиђен укупним развојем ситуације у Европи и у свету уопште.
Реч је о можда јединственом примеру, да се једна суверена земља, Босна и Херцеговина, налази у подређеном односу према страном надзорнику који чак присваја и права која му не припадају, а то је да се – меша у законодавну власт.
У овој ситуацији се поставља питање – како Република Српска даље да се поставља.
Треба очекивати повољније ветрове кад нови председник САД ступи на дужност, мада се то неће одмах десити али ће свакако у догледно време постати актуелно, па се према томе треба благовремено поставити. Лако је ако одмах налети нарамак среће па је довољно само пружити руку да се он прихвати, али то неће ићи ни тако брзо, ни без пратећих проблема. Зато не смемо да будемо оптуживани да желимо да изађемо из Босне и Херцеговине, што се Републици Српској стандардно приписује још од времена када су прогласили Сребреницу геноцидним случајем и када се у слободној артикулацији Република Српска назива геноцидном творевином.
То је доказ да не постоји добра воља са њихове стране да организују трајан узајамно прихватљив заједнички живот са Републиком Српском. То је истовремено упозорење не само Републици Српској него и међународној заједници да зло и проблеми не долазе од Републике Српске него из других праваца. Зато је важно да Република Српска не дозволи да је хватају на процедури. Да не буде она та која ће им дати прилику да је сумњиче за једно или за друго, већ да се одузимање њених надлежности из Дејтонског споразума врши са циљем да се Република Српска истисне из Дејтонског споразума и да остане на небрањеном незваничном терену, што би омогућило да се са њом ради оно што се хоће. Значи треба објашњавати да је циљ деструкције Дејтонског споразума потпуно истиснуће Републике Српске из њеног легитимног и легалног положаја и свако њено изјашњавање за доследну одбрану и примену Дејтонског споразума прогласити за сепаратизам који није дозвољен.
Према томе, треба избећи сваку пасивност и офанзивно се позивати на оно што је досад рађено мимо Дејтонског споразума.
Као међународни мировни споразум, Дејтонски споразум је недодирљив и у њега се не дира без неке изузетне потребе и то уз сагласност свих страна. А тај споразум се од почетка демонтирао заједничком активношћу домаћина Америке и њиховог штићеника Федерације Босне и Херцеговине. С те стране најбољи начин је да се одбије сваки приговор Републици Српској и да се јаче мобилише међународна јавност за проблем систематске деструкције Дејтонског споразума, што уноси немире и проблеме на Балкану са разним другим опасним могућностима.
С те стране, било би добро да и Трампу приђемо са очекивањима, али не са очекивањима да ће ”његово боље разумевање брзо доћи”. Кад буде регулисао своје односе према главним ратиштима и силама, он ће морати да се осврне и на локалне проблеме, у шта и ми спадамо, а то су потенцијално кризни проблеми.
Тај тзв. Западни Балкан није још дефинисан ни од једне велике силе. Остао је мање-више сив простор.
Сада су међународни односи антагонизирани, те је природно да онај који има премоћ у свету не жели лако да одступи, па ће настати период трења и подешавања. То ће се под Трампом при крају његове владавине на неки начин нормализовати и у том систему нових међународних односа који ће бити друкчији неголи под искључивим вођством Америке и интереси других на Балкану биће видљивији и јаче изражени, а не само Европске уније и Америке. И у том смислу ће и перспективе за позитивније решавање и положаја и права Републике Српске, а и Србије и Косова да буде лакше постављено, са изгледима да буде принципијелније решавано него што је било до сад.
(Трибина је одржана 28. новембра 2024-те у организацији портала „Све о Српској“ и „Факти“ уз подршку Представништва РС у Србији)
Додај коментар