Караџић: Арафат и Гадафи су Изетбеговићу савјетовали да остане са Србима

• У наставку интервјуа „Новостима“, Радован Караџић подсјетио да је Адил Зуфилкарпашић – гостујући у једној телевизијској емисији – рекао како се ужаснуо када је њега (Караџића) чуо да у сувереној и независној Босни Срби неће остати. А њему је потом рекао: “Па ми /муслимани/ ћемо се без вас осушити”
  
• На то га је Караџић упитао како то мисли, па нису они имела на српском стаблу, а Зулфикарпашић је одговорио да скоро да јесу и да су муслимани уз Србе процвјетали
• Караџић је нагласио да му је Зулфикарпашић у љето 1991. године предложио “Историјски српско – муслимански споразум” уз почетну подршку Изетбеговића, коју су Срби одушевљено прихватили, али да тај споразум није имао шансе због каснијег противљења СДА

ПРВИ предсједник Републике Српске Радован Караџић открио је да су својевремено лидери Палестине и Либије Јасер Арафат и Муамер ел Гадафи одвојено савјетовали лидера СДА Алију Изетвеговића да остане са Србима.

Караџић је навео да је вођство СДА присуствовало оснивачкој скупштини СДС, да су одржали поздравне говоре и чак прекорили Србе, што су посљедњи основали своју странку.

Он је подсјетио да је један од лидера СДА Адил Зулфикарпашић прије избора драматично напустио ту странку и са собом у Муслиманско-бошњачку организацију /МБО/ повео знатан дио елите, те придобио остатак елите који није приступио СДА.

“Није било на мени да повјерујем или сумњам, али је Зулфикарпашић као разлоге за разлаз навео фундаментализам у СДА, као и постојање неке отуђене групе неформалних ауторитета који управљају Изетбеговићевим поступцима и та примједба се стално одржавала и појачавала”, рекао је Караџић за “Вечерње новости”.

Он је нагласио да је гостујући у телевизијској емисији Зуфилкарпашић рекао како се ужаснуо када је Караџића чуо да у сувереној и независној Босни Срби неће остати, те да је рекао: “Па ми /муслимани/ ћемо се без вас осушити”.

“Питао сам како то мисли, па нису они имела на српском стаблу, а он је одговорио скоро да јесу и да су муслимани уз Србе процвјетали”, подсјетио је Караџић.

Караџић је додао да му је Зулфикарпашић у љето 1991. године предложио “Историјски српско – муслимански споразум” уз почетну подршку Изетбеговића, коју су Срби одушевљено прихватили, али да он није имао шансе због каснијег противљења СДА.

Истакао је да је са Изетбеговићем у годинама које су претходиле рату имао “добро разумијевање”.

Када је оптужен и осуђен због “Исламске декларације”, Караџић каже да је подржао настојање Добрице Ћосића и других лидера у одбрани слободе из Београда да се изјасне у заштити Изетбеговића.

“Наравно, моја подршка је била принципијелна и није била пресудна, али је постојала. Идеја водиља је била: на књигу се одговара књигом, а не затвором”, навео је Караџић.

Он је открио да је током рата Изетбеговићу блиска особа живјела у Републици Српској и да је о њој, уз Караџићеву подршку, лично бринуо сам предсједник те општине.

“Када је та особа пожељела да пређе на другу страну, ја сам то препустио Војсци и нисам дозволио да се удара на сва звона, јер је то питање цивилизације, културе и елементарног поштења, а не чип у игри”, рекао је Караџић.

(Срна)