Књижевна награда „Извор“ Љиљани Павловић Ћирић и Александру М. Арсенијевићу

• Душко М. ПЕТРОВИЋ, уредник часописа „Жрнов“ који је 2013. године установио награду „Извор“: На конкурс за најљепшу пјесму и причу о завичају за 2024. годину стигло 105 пјесама и 60 прича из Србије, Српске и расијања. У ужем избору биле приче Милке Стојановић, Сунчице Головић, Ђуре Медића и Негослава Станојевића, као и пјесме Александра Станковића, Живка Маџаревића, Душка Недовића и Јасне Миленовић
• АРСЕНИЈЕВИЋ: Нема раја осим завичаја, каже народна изрека, а од најдревнијих времена најтежа казна је била принудно прогонство из завичаја и свест да су га тамо заборавили
• ЦИЦОВИЋ: „Извор“ заузима посебно мјесто у програму Представништва у оном дијелу који је у функцији очувања српског идентитета, језика, писма, традиције, културе и обичаја

КЊИЖЕВНА награда „Извор“, коју традиционално додјељују Представништво Републике Српске у Србији и редакција часописа „Жрнов“ уручена је данас у Београду Љиљани Павловић Ћирић из Сталаћа за најљепшу пјесму о завичају „Љубостињски вез“ и Александру М. Арсенијевићу из Београда за најљепшу причу о завичају „Кестен, кукуруз и красота“.

Ћирићева, која је на церемонији уручења награда у просторијама Представништва прочитала своју побједничку пјесму, која обилује мотивима из српске народне епске поезије, а завршава мотивом косовског веза, рекла је да јој ова награда представља велику част, те пожељела организаторима конкурса да још дуго трају.

Она је нагласила да је прича о завичају императив и да завичај није само мјесто гдје се неко роди, већ коме се неко увијек враћа и неко ко га најбоље разумије.

Александар М. Арсенијевић је рекао да је завичај у свим својим значењима извор најдубљег човјековог идентитета, да све духовно лијепо, истинито, добро и трајно истиче из тајне завичаја које је неодвојиво од тајне рођења, детињства, чедности и цјеловитости у којој су најмања дјеца слична највећим свецима и обрнуто.

– Нема раја осим завичаја, каже народна изрека, а од најдревнијих времена најтежа казна је била принудно прогонство из завичаја и свест да су га тамо заборавили – рекао је он.

Арсенијевић је нагласио да су се тајном завичаја надахњивали и погружавали сви српски писци.

Душко М. Петровић, уредник часописа „Жрнов“ који је 2013. године установио награду „Извор, рекао је да је на конкурс за најљепшу пјесму и причу о завичају за 2024. годину стигло 105 пјесама и 60 прича из Србије, Српске и расијања.

Он је навео да су у ужем избору биле приче Милке Стојановић, Сунчице Головић, Ђуре Медића и Негослава Станојевића, као и пјесме Александра Станковића, Живка Маџаревића, Душка Недовића и Јасне Миленовић.

Шеф Представништва Републике Српске Млађен Цицовић, који је лауреатима уручио повељу и новчани дио награде, рекао је да овај књижевни конкурс и награда заузима посебно мјесто у програму Представништва у оном дијелу који је у функцији очувања српског идентитета, језика, писма, традиције, културе, обичаја.

– Тема завичаја је неисцрпна, поготово што смо током историје кроз разне околности одлазили из њега и мислим да је важно да у себи сачувамо завичај, да га на најбољи начин промовишемо и представљамо у срединама у којима смо се опредијелили да живимо трајно, као да и дамо свој допринос новој средини – рекао је Цицовић.

Он је нагласио да су култура, наука, умјетност нешто што нема граница и област у којој можемо трајати као једно, с обзиром на јединствен језички и културни простор.

Награђена пјесма „Љубостињски вез“ Љиљане Павловић Ћирић и прича „Кестен, кукуруз, красота“ Александра М. Арсенијевића биће објављене у новом броју часописа „Жрнов“ и на сајту Представништва Републике Српске у Србији.