Ковић: Врх Српске на челу са Додиком делује потпуно у духу српског предања и српске жеђи за слободом

• Проф др Милош КОВИЋ: „Република Српска и њено руководство могли би у овом тренутку да пристану на све, али то никада неће бити добро и то је оно са чим се давно суочила Србија и Срби у Црној Гори и Срби у Македонији. Да бисте преживјели морате да пружате отпор. То је основни аксиом односа малих народа према великим силама“
• Рећи да Срби нису протерани из Сарајева у Одбрамбено-отаџбинском рату сукобљава се не само са историјским чињеницама које су одавно утврђене него и са здравим разумом. Сарајево је било подељен град у којем је дошло до етничког сукоба. Не може се говорити о опсади Сарајева. Та синтагма је ревизинистичка. Мора се износити историјска истина. Срби су тамо били прогоњени, убијани. У Сарајеву је рат и почео убиством Србина. Срби су били затварани у приватне затворе, ликвидирани су, присиљивани да раде послове за муслиманске снаге које су држале Сарајево. Муслимани су имали много више снајпера него Срби, гађали су цивиле“
• „Срби у Републици Српској, у БиХ, преживјели најмање три геноцида. Оно што су претрпјели у Првом свјетском рату не може се назвати никако другачије него геноцид. Вјешала од Бијељине до Требиња, протјеривање становништва, масовна ликвидација од Шуцкора и регуларне војске Аустро-угарске, затварање Срба у концентрационе логоре од Добоја до Арада и Матхаузена“
• „Шмит се налази у БиХ у звању неког самозваног гаулајтера, колонијалног управитеља и нема никакву законску основу за своју мисију, а оптужује руководство Српске за кршење закона и Дејтона и покушава заиста да влада БиХ путем наређења и налога. Тако БиХ није владао чак ни Бењамин Калај крајем 19. вијека, већ само окупациони генерали“

УНИВЕРЗИТЕТСКИ професор Милош Ковић истакао је да је политика коју води руководство Републике Српске, на челу са Милорадом Додиком, у овом тренутку потпуно у духу и у тону онога што је српско предање, српска традиција и српска жеђ за слободом.

– Срби традиционално схватају слободу као право на самостално одлучивање о сопственој судбини. И тај јасан став које руководство Српске у овом тренутку показује сасвим је у тону са тим предањским схватањем слободе у српском народу.

Једноставно можете да прихватите да будете побијеђени и да испуњавате наређења оног ко вас је побиједио, али да будете понижавани, да вам одузимају право на здрав разум и на слободу то ниједно људско биће, а посебно Србин не може да прихвати – нагласио је професор Ковић у интервјуу Срни.

На питање како гледа на истрајност предсједника Републике Српске Милорада Додика и званичника Српске на политици очувања Републике Српске и српског народа, Ковић је рекао да Додик има значајно политичко искуство и да је разумио да се бескрајно попуштање не може завршити добро по онога ко попушта.

– Република Српска и њено руководство могли би у овом тренутку да пристану на све, али то никада неће бити добро и то је оно са чим се давно суочила Србија и Срби у Црној Гори и Срби у Македонији. Да бисте преживјели морате да пружате отпор. То је основни аксиом односа малих народа према великим силама. Понављам, преживјећете само ако пружате отпор и пратите своју линију, идете својим путем и настављате онако како су вас научили ваши преци, а како ће чинити ваши потомци. Српски народ има озбиљну политичку традицију и она обухвата једно огромно искуство са великим силама – указао је Ковић.

Он сматра да Додикова спољна политика сасвим одговара оној политици коју су према великим силама водили најзначајнији српски државници и то је једини начин како се може преживјети, наравно, уз опрез.

На молбу да прокоментарише писања њемачких медија, међу којима је и текст за „Франкфуртер алгемајне цајтунг“, новинара Михела Мартенса, у којима су изнесене бројне неистине о Србима, њиховој прошлости, Републици Српској и предсједнику Републике, те тврдњи да су Срби напустили Сарајево по позиву првог предсједника Српске Радована Караџића, Ковић је рекао да су њемачки новинари изгубили свако осјећање мјере и доброг укуса, бар они који су се огласили поводом најновијих дешавања у БиХ.

– Донедавно у покушајима ревизије историје од 1914. године па на овамо бар су имали какво-такво осећање за то шта би се могло а шта, ипак, не би требало рећи. Међутим, сада видимо да су све кочнице попустиле. Рећи да Срби нису протерани из Сарајева у Одбрамбено-отаџбинском рату сукобљава се не само са историјским чињеницама које су одавно утврђене него и са здравим разумом – истакао је Ковић.

Он је навео да су се Срби у овом рату, као и 1941. и 1914. године поново нашли пред опасношћу од погрома који, нажалост, многи нису успјели да преживе.

– Очигледно да је потребно небројено пута да поновимо оно што су основне историјске чињенице – Сарајево је био подељен град у којем је дошло до етничког сукоба. Не може се говорити о опсади Сарајева. Та синтагма је ревизинистичка. Мора се износити историјска истина. Срби су тамо били прогоњени, убијани. У Сарајеву је рат и почео убиством Србина. Срби су били затварани у приватне затворе, ликвидирани су, присиљивани да раде послове за муслиманске снаге које су држале Сарајево. Муслимани су имали много више снајпера него Срби, гађали су цивиле у овом рату – подсјетио је Ковић, додавши да су на крају рата, потписивањем Дејтонског мировног споразума, Срби морали да напусте свој град.

Он је навео да је у Сарајеву било више од 150.000 Срба, а оних готово 50.000 изјашњавало се као Југословени, и то су познате чињенице.

Свако ко почне озбиљније да се бави том темом, рекао је Ковић, лако може разјаснити које су националности били ти Југословени и да су већином били Срби, тако да се може говорити о 200.000 Срба у Сарајеву.

– Када је ријеч о другој измишљотини немачких новинара којом се предсједнику Републике Српске Милораду Додику пребацује баш то да када је говорио о њемачким злочинима у Другом свјетском рату, није поменуо Милана Недића. Потпуно је бесмислено поредити на било који начин немачке злочине и немачки геноцид над српским народом у Другом свјетском рату, односно њемачку подршку хратско-муслиманско-усташком геноциду над Србима у НДХ са Недићевим режимом. Милан Недић јесте био сарадник окупатора, али се ни на који начин не може поредити са једним Антом Павелићем или њемачким окупатором на тлу српских земаља. Дакле, Милан Недић јесте био сарадник окупатора и он је због тога кажњен, али је у исто вријеме спасавао главе Срба од геноцида што су потврдили и немачки окупатори. Да не говоримо још и о Недићевом спасавању Срба који су бјежали од НДХ – указао је Ковић.

Он је нагласио да је потпуно бесмислено пребацивати предсједнику Републике Српске зашто није споменуо Недића.

– Подсетио бих њемачке новинаре, али и целу јавност на то да су Срби у Републици Српској, у БиХ, преживјели најмање три геноцида. Оно што су претрпјели у Првом свјетском рату не може се назвати никако другачије него геноцид. Вјешала од Бијељине до Требиња, протјеривање становништва, масовна ликвидација од Шуцкора и регуларне војске Аустро-угарске, затварање Срба у концентрационе логоре од Добоја до Арада и Матхаузена…“, додао је професор историје Ковић.

Било би добро, каже Ковић, да се Мартенс и његове колеге из елитних њемачких листова информишу о концентрационом логору у Матхаузену гдје је недавно средствима грађана Републике Српске подигнута капела у знак сјећања на око 8.000 Срба који су у тамошњем концентрационом логору убијени у Првом свјетском рату, умрли од глади, болести, исцрпљености и насиља.

Према његовим ријечима, само три километра одатле, у истом том селу Матхаузен, у Другом свјетском рату је подигнут нови концентрациони логор, овог пута нацистички.

– У њему је приближан број српских жртава, укупно 12.000 Југословена од којих су наравно већина били Срби. Дакле, у два свјетска рата само у Матхаузену убијено је више од 16.000 Срба на најбруталнији начин, у истом селу. То су теме којима би требало да се позабави немачко новинарство, као и геноцидом над Србима у БиХ, Србији, Црној Гори у Другом светском рату и геноцидом над Србима у Првом свјетском рату, те злочине које су НАТО трупе починиле у овом рату, Одбрамбено-отаџбинском, над српским народом на тлу Републике Српске, Косова и Метохије и наравно у Сарајеву – поручио је универзитетски професор.

Он је у интервјуу Срни рекао да су Срби били први народ који је на тлу Европе затваран у концентрационе логоре од предака њемачких новинара који изврћу историјске чињенице и износе неистине које су лако провјерљиве.

Подсјетивши на недавно обиљежавање 31. године од страдања Срба на подручју средњег Подриња и Бирча којем није присуствовао нико од дипломата у Сарајеву, осим амбасадора Руске Федерације Игора Калабухова, Ковић је рекао да је то иста порука коју Србима шаље и Хашки трибунал.

– Једноставно за њих су српски животи јефтини и није кажњиво убити српско дете, Србина, Српкињу. То је порука која нам се шаље и такву поруку нико, ниједан народ, ниједан појединац који држи до себе не може да прихвати. Зато кажем и у том смислу политика коју води руководство Републике Српске у овом тренутку је потпуно у духу и у тону онога што је српско предање и традиција – истакао је Ковић.

Он је додао да објашњења да Албанци имају право да створе велику Албанију на српској територији, на Косову и Метохији, а Срби немају да се уједине ако то желе, сукобљава се са здравим разумом и то је расистички или култорасистички однос према Србима.

– Нијемци и њемачко јавно мњење су посљедњи који имају право да тако нешто говоре. Стога, кажем да је и ова кампања њемачких медија један од бројних притисака на Милорада Додика – оцијенио је Ковић, додавши да је јасно да се њемачки новинари у сукобу са здравим разумом и основним правним нормама.

Ковић је истакао да је класична лаж да Кристијан Шмит има огромна овлаштења, јер није легално изабран на позицију високог представника.

– Шмит се налази у БиХ у звању неког самозваног гаулајтера, колонијалног управитеља и нема никакву законску основу за своју мисију, а оптужује руководство Српске за кршење закона и Дејтона и покушава заиста да влада БиХ путем наређења и налога. Тако БиХ није владао чак ни Бењамин Калај крајем 19. вијека, већ само окупациони генерали и то је оно што се жели и што се чини. Али, свако ко тако ради и спроводи такву политику не може да донесе ништа добро, не само Србима, већ ни Њемачкој ни њеним представницима у БиХ – оцијенио је Ковић.

(Срна)