Кусовац: Поклон Лаврову је руска серијска икона, има их као шаше, није ничије национално благо

Никола Кусовац

• Некадашњи кустос Народног музеја у Београду Никола КУСОВАЦ: „Та икона није богослужбена, храмовна икона, већ приватна икона и припада типу најпростијих, путних, џепних икона које су се производиле у великим тиражима и продавале за неколико рубаља. Са краја је 18. или почетка 19. века. Тада су их правиле хиљаде радионица – по 50 до 60 дневно. Онолико колико успеју да по шаблону направе златних или сребрних окова“

ИСТОРИЧАР умјетности Никола Кусовац изјавио је Срни да је икона коју је српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик поклонио министру спољних послова Русије Сергеју Лаврову руска серијска икона, каквих има „као шаше“, а не национално благо.

Поводом тврдњи да је ријеч о културном добру Украјине, Кусовац је истакао да је то „будалаштина“, те напоменуо да Завод за заштиту споменика културе не би могао да дозволи Додику да поклони вреднији поклон неком страном званичнику да га овај изнесе из земље.

„Слушао сам министарку из БиХ (Бисеру Турковић) која проглашава да је то културно добро из Украјине. То је будалаштина. Ето им је онда, некада се заките с њом“, поручио је Кусовац, некадашњи кустос Народног музеја у Београду.

Према његовим ријечима, „икона је уметнички гледано безначајна, а тржишно врло скромна и то због окова који је од сребра, али врло рђаве израде и нема велику вредност“.

„Ко добије 150 до 200 евра за њу, то је савршени трговац“, рекао је Кусовац.

Он је навео да та икона није богослужбена, храмовна икона, већ приватна икона и припада типу најпростијих, путних, џепних икона које су се производиле у великим тиражима и продавале за неколико рубаља.

Кусовац је оцијенио да икона потиче из периода са краја 18. или почетка 19. вијека и истакао да је у то вријеме у царској Русији било на хиљаде радионица које су производиле дневно по 50 до 60 оваквих икона или онолико колико успију да направе златних или сребрних окова према шаблону.

Он је објаснио да је сликано само оно што се види испод окова – главе и руке светаца и са стране Богородице и Христа.

Цркве их, према правилу, нису куповале, већ само освештавале, како би власник могао да се моли пред њом, додао је Кусовац.

Он је напоменуо да се на окову налазе такозване „пункције“ које садрже све битне податке – квалитет сребра, радионицу и чак и име мајстора и најчешће годину.