- Емир КУСТУРИЦА: Налазимо се на крају хуманизма и почетку трансхуманизма… Ови који долазе, пријете нам, не само укидањем кромпира, лука и парадајза, него нас компостирају. Америчка фирма која врши компостирање не чека да човјек испусти душу, него га стављају у поступак сушења и мљевења, и постајемо добро ђубриште за врт
- Мило ЛОМПАР: Улазимо у нову дефиницију људскости, где је негативни јунак директно Клаус Шваб“, а Кустурица открива да они који су против тога често припадају истом систему, попут милијардера Илона Маска
РЕДИТЕЉ Емир Кустурица представио је данас своју нову књигу „Кад мртве душе марширају“ на Међународном београдском сајму књига, за коју је рекао да представља збир његових реакција на вријеме у коме живимо.
У сајамској сали „Иво Андрић“, Кустурица је рекао да је књигу написао јер се, између осталог, крајње наљутио на једну фразу у филозофском кругу у Сједињеним Државама да људи живе вјечну садашњост.
Кустурица је навео да је фраза постала нека врста религије и да постаје опасност „за сваког ко ради за идеју да се послије смрти појављује душа и да наставља у било којој форми живот“.
Оцијенивши да се налазимо на крају хуманизма и почетку трансхуманизма, Кустурица је примјетио да нема ствари на скупу у Давосу која није најављивана у Холивуду, па се тако у филму „Терминатор“ стављају плочице под кожу, док у „Матриксу“ постоји даљинско управљање.
– Ови који долазе пријете нам, не само укидањем кромпира, лука и парадајза, него нас компостирају. Америчка фирма која врши компостирање не чека да човјек испусти душу, него га стављају у поступак сушења и мљевења, и постајемо добро ђубриште за врт – навео је редитељ.
Кустурица је оцијенио да живимо у времену када „имамо несрећу да ће ускоро моћи да нам ставе у уста оно што нисмо ни помислили“.
– У сплету несрећа која нас окружују, написао сам ову књигу зато што је она на неки начин сурогат усмене књижевности. Некада се појављивала књига као нешто крајње опасно. Највећи стари писци, грчки и у Александрији, били су људи склони усменој књижевности – рекао је Кустурица.
Подсјетивши на идеју писца Хорхеа Луиса Борхеса о писаној књижевности као сурогату усмене, Кустурица је рекао да се у његовој књизи налази оно што је мање-више изговарао у свом јутјуб подкасту „Мој живот“.
Представник издавачке куће Катена мунди Бранимир Нешић је истакао да Кустурица у књизи трага за одговорима на питања међу којима су „гдје су данас умјетност, слобода и људскост и да ли има спаса и наде за српски народ“.
Из Катене мунди су навели и да Кустурица поставља и питања како је капиталистичка похлепа створила технолошког монструма који пријети човјечанству, зашто се без Достојевског и Гогоља не може разумјети рат Запада против Русије и да ли је холивудски филм већ појео своју публику.
Професор Филолошког факултета Мило Ломпар је оцијенио да је „Кад мртве душе марширају“ слободно писана, асоцијативно повезана, темпераментно интонирана књига, „која циља да открије нешто што се зове духовна ситуација времена“.
– Потом тежи да открије порекло садашње струкутре у којој се свет окреће у вртложењу које може само да се убрзава. Испод се осећа став аутора који настоји да сугерише одговор који би подразумевао једну врсту одбијања садашњег стања – навео је Ломпар.
У првом нивоу књиге централна тема Кустуричиног размишљања је технолошка револуција и скуп у Давосу, а Ломпар додаје да Кустурица троши доста пажње да укаже на могућност технолошког управљања нашим животима, у смислу брисања памћења и структурирања свести.
Улазимо у нову дефиницију људскости, „гдје је негативни јунак директно Клаус Шваб“, а Кустурица открива да они који су против тога често припадају истом систему, попут милијардера Илона Маска.
– То је привидни неспоразум унутар парадигме. Ово је свет у коме сукоби могу бити само унутар парадигме – истакао је професор.
Према његовим ријечима, Кустурица се бави и радом тајних служби као битним генераторима садашњег кретања, гдје је негативни јунак шеф ЦИА Ален Далс, а у трећем слоју књиге пореди књиженвост и филм, гдје сматра да је филм запао у неку врсту тенхолошке учаурености.
И сад се снимају изваредни филмови, али је право питање зашто су нестали са коридора видљивости? – рекао је Ломпар.
(Танјуг)
Додај коментар