- Сергеј ЛАВРОВ: Потврдили смо спремност да и даље помажемо српским пријатељима, да бранимо легитимно право Београда на Косово. Ми ћемо инсистирати да се очува приоритетна пажња у СБ УН о том питању и поштовању Резолуције 1244 у пуној мјери, а она предвиђа постизање договора о статусу Косова између Београда и Приштине, и тај договор треба да буде одобрен у Савјету безбједности
- Никола СЕЛАКОВИЋ: Верујем да ће ову годину обележити и сусрет на највишем нивоу – посета председника Русије Владимира Путина Србији. Свака посета председника Путина Србији је историјска. Захваљујем се на постојаној, чврстој подршци коју Москва пружа у очувању територијалног интегритета и суверенитета Србије, као и тражењу мирног решења за КиМ
- ЛАВРОВ: Није прва година да се помиње велика Албанија. Сматрамо да је то неприхватљиво о штетно. Стално позивамо колеге из ЕУ и НАТО, који брину о Приштини, да утичу да се прекине са изношењем таквих ставова и не допусте такву реторику. Што се тиче мјењања граница у Европи, укључујући државе настале распадом бивше СФРЈ, Запад такве идеје подржава када их износи неко од њихових штићеника. Сматрам да су то опасне игре
МИНИСТАР спољних послова Србије Никола Селаковић састао се данас у Москви са својим руским колегом Сергејом Лавровим, који је подвукао да су покушаји одустајања од Резолуције УН 1244 на Косову опасни.
Лавров је, на почетку састанка, указао на одличне билатералне односе двије земље, и посебно на тјесне контакте два предсједника.
– Позиција и став Србије се не мењају, Србија не уводи санкције Русији иако смо ми држава која је посвећена свом европском путу и чланству у ЕУ. Наше вишевековно пријатељство и братство са руским народом и Русијом се не мењају, поручио је Селаковић у Москви.
Он је то рекао упитан да ли САД врше притисак на Београд да уведе санкције Русији, а у контексту нових санкција Вашингтона Москви.
„И данас сте могли да видите да ми отворено, искрено разговарамо једни са другима, гледамо како једни другима да помогнемо. Председник Србије Александар Вучић је више пута рекао да Србија пријатељској Русији не уводи санкције, тако је и овог пута“, додао је он.
Што се тиче притисака, Селаковић каже да они увијек постоје.
„Питање наших односа са Русијом је увек једно од питања на агенди са западним партнерима, али имамо врло јасну позицију и не мењамо је и једина смо држава у нашем делу Европе која остаје верна и доследна том опредељењу“, рекао је Селаковић.
Лавров је казао да је Русија заинтересована за даљу координацију са Србијом у међународној арени, организацијама као што су Савјет Европе, ОЕБС, УН.
Најавио је да ће са Селаковићем размотрити ситуацију на Балкану, а тако и питање Косова.
„У покушајима одустајања од Резолуције 1244 видимо опасност“, подвукао је он.
Селаковић је нагласио да овакви сусрети свједоче о одличним везама двије земље, доброј сарадњи и пријатељству.
Изразио је увјерење да ће ову годину обиљежити и сусрет на највишем нивоу, посјетом предсједника Русије Владимира Путина Србији.
„Свака посета предсједника Путина је историјска посјета Србији“, подвукао је он.
Селаковић је Лаврову захвалио на постојаној, чврстој подршци коју Москва пружа у очувању територијалног интегритета и суверенитета Србије, као и тражењу мирног рјешења за КиМ.
Такође је захвалио и на несебичној помоћи Русије током пандемије, како оној пруженој на почетку кроз дезинфекцију медицинских установа уз помоћ руских медицинских сестара и љекара, тако и кроз испоруке вакцина.
Поред тога, указао је и на почетак производње вакцине Спутњик В на институту „Торлак“.
Русија наставља да брани територијални интегритет Србије
Русија је спремна и наставиће да помаже Србији у очувању територијалног интегритета, поручио је Лавров након разговора са Селаковићем у Москви, истичући да је основа спољнополитичке сарадње двије земље приврженост принципима међународног права и принципима УН.
Лавров је на заједничкој прес конференцији рекао да је са Селаковићем разговарао о свим правцима заједничке сарадње и партнерства, о билатералним односима, али и и регионалним и међународним питањима.
„Без обзира ограничења због епидемије ковида 19, наша стратешка сарадња наставља динамично да се развија у свим областима“, рекао је Лавров.
„Потврдили смо спремност да и даље помажемо српским пријатељима, да бранимо легитимно право Београда на Косово. Ми ћемо наступати и даље да се очува приоритетна пажња у СБ УН о том питању и поштовању Резолуције 1244 у пуној мјери, а она предвиђа постизање договора о статусу Косова између Београда и Приштине, и тај договор треба да буде одобрен у Савјету безбједности“, рекао је Лавров.
Додао је и да ће Русија наставити да пружа помоћ Србији по питању неутрализовања нелегалних покушаја Приштине за чланство у међународним организацијама, Интерполу, Унеску.
„Разматрали смо ситуацију на југоистоку Европе и говорили смо о подршци оних дјелатности и корака које води руководство Србије у изградњи добрих и конструктивних односе са свим земљама региона. Убјеђени смо да избалансирана линија Београда доприноси миру и стабилности у овом доста компликованом дијелу европског континента“, рекао је Лавров.
Додао је да су пажњу посветили заједничкој борби против ковида 19 и вакцинисању становништва, наводећи да Србија заузима једно од првих мјеста у Европи, захваљујући и коришћењу руске вакцине.
Заједнички су констатовали да је неопходно да се та сарадња настави како би се очували животи и здравље људи, чему ће допринијети и покретање производње руске вакцине у Београду.
Лавров је навео и да велику пажњу придају економској сарадњи и повећању робне размјене, додајући да су кључи смјерови сарадње у реализацији великих пројеката у енергетици.
У том смислу, навео је да се НИС успјешно развија и наступа као локомотивина српске привреде, јер је прошле године 13 одсто буџетних прихода Србије дошло захваљујући дјелатности те компаније.
Навео је да је обим инвестиција више од три милијарде долара.
Такође, поменуо је и реконструкцију жељезничке мреже, у којој руски РЖД игра водећу улогу.
„У фокусу пажње су и питања сарадње са Евроазијском економском унијом са којом је Србија 2019. потписала споразум о стварању зоне слободне трговине. Он ће сада ступити на снагу, завршавамо неопходне процедуре“, рекао је Лавров.
Додао је да је било ријечи и о плану и моделима развоја војно-техничке сарадње, те сарадњи Србије са организацијом ОДКБ.
Договор двојице министара је и да се наставе контакти на нивоу министра и њихових замјеника, а све у складу са планом потписаним децембра прошле године у Београду, приликом посјете Лаврова Београду.
Помињање велике Албаније је провокација
Лавров је истакао да је помињање велике Албаније неприхватљиво и провокација.
Лавров је, на питање Танјуга о ставу Русије према идеји велике Албаније коју промовише Аљбин Курти као рјешење косовског проблема, и нон пејперу словеначког премијера Јанеза Јанше, који је нагласио да распад Југославије још није завршен, нагласио да није прва година у којој се помиње велика Албанија.
„Сматрамо да је то неприхватљиво о штетно. Стално позивамо колеге из ЕУ и НАТО, који брину о Приштини, да утичу да се прекине са изношењем таквих ставова и не допусте такву реторику“, истакао је он.
Што се тиче граница у Европи, укључујући државе настале распадом бивше СФРЈ, критиковао је Запад што такве идеје подржава када их износи неко од њихових штићеника.
„Сјетимо се како западни партнери, укључујући и ЕУ, стално траже да се не мијењају границе. Међутим, када то питање поставе они на чијој су страни, онда промјене став. Сматрам да су то опасне игре“ – нагласио је Лавров.
Лавров је истакао да је још увијек на снази Резолуција УН 1244, да је нико није укинуо и да се мора поштовати.
„Сви одговорни политичари немају право да износе идеје које грубо крше концепт те Резолуције. Тај концепт је поштовање суверенитета Србије и указује да се конкретни статус Косова мора тражити путем дијалога“, нагласио је он.
Лавров је истакао да ће Русија подржати сваку одлуку која ће бити прихваћена од Србије.
Поводом јучерашње изјаве амбасадора Русије у Србији Александра Боцан-Харченка, који је потврдио најаве да би Москва могла да се укључи у дијалог Београда и Приштине уз услов да Београд понуди нове елементе руског посредовања, и питање шта очекује од Београда да би учествовали у новом формату преговора, Лавров је нагласио да Русија ништа не намеће блиским пријатељима.
„Бићемо спремни да подржимо било које рјешење које предложи Србија“, нагласио је шеф руске дипломатије.
Селаковић: Хвала Русији на подршци, очекујемо Путина ове године
Селаковић је изразио захвалност Русији на принципијелној подршци територијалном интегритету и суверенитету Србије, као и рјешавању питања Косова и Метохије мирним, дипломатским средствима, путем дијалога, за шта се залаже и званични Београд.
„Надамо се да је овај сусрет не само прилика за размену мишљења и ставова по за нас важним питањима, већ и сусрет који ће допринети припреми и евентуалној посети председника Русије Владимира Путина Србији у току овде године“, рекао је Селаковић на заједничкој конференцији са Лавровим.
Селаковић је истакао да му је част да се само након четири мјесеца од сусрета у Београду, данас састане у Москви са руским колегом, који је пријатељ Србије и српског народа.
Он је поручио да су управо овај сусрет на високом нивоу, као и други сусрети званичника Србије и Русије на највишем нивоу, добар показатељ и свједочанство искрених, отворених, пријатељских односа двије државе, који имају дугу традицију.
Српски шеф дипломатије је захвалио Лаврову на несебичној, континуираној и принципијелној подршци територијалном интегритету и суверенитету Србије, и рјешавању питања КиМ мирним, дипломатским средствима, путем дијалога, за шта је, истиче, Београд спреман, на чему ради и на чему је до сада изградио и ојачао свој кредибилитет.
„Информисао сам министра Лаврова да је данас тачно 2.921 дан од како је закључен Бриселски споразум којим су биле дефинисане три обавезе за Београд и једна за Приштину. Београд је своје извршио, Приштина своју једину, да формира Заједницу српских општина није ни почела, нити је спроводи“, нагласио је Селаковић.
Он је захвалио и на подршци Русије у међународним форумима и организацијама да се осујете покушаји Приштине за чланство.
Селаковић је истакао да је за српску економију од значаја ратификација споразума са Евроазијском економском унијом, додајући да је остало да још Јерменија ратификује документ, како би могао да почне да се примјењује.
Селаковић је рекао и да је подршке вриједна и иницијатива за потписивање стратешког руско-српског програма економске сарадње 2020-2026. године.
Додао је да се нада да ће у међувремену, у јуну, доћи до међународног економског форума у Санкт Петербругу што ће бити добра прилика да представници привреде и руководства двије земље разговарају о тим питањима.
Селаковић је истакао да поље енергетике завређује пуну пажњу у односима Србије и Русије, а да се успјешна сарадња огледа кроз изградњу Балканског тока, који је кроз Србију од границе са Бугарском до границе са Мађарском профункционисао 1. јануара ове године.
Поменуо је и улагање Гаспрома од 330 милиона долара у изградњу погона за дубоку прераду нафте, који значајно доприноси успјешном пословању НИС-а.
Он је руском колеги захвалио на топлом братском гостопримству и „на спремности да отворено пријатељски разговарамо о свим темама од интереса за оно што је суштина политике Србије, а то је очување мира и стабилности на Западном Балкану, у Југоисточној Европи“.
„Србија томе поклања озбиљну пажњу, а Русија као стратешки партнер и пријатељ нас у томе континуирано и принципијелно подржава. Искрено вам хвала на томе“, поручио је Селаковић.
Додај коментар