- Млађен ЦИЦОВИЋ у поздравној ријечи: Једино принципијелним ставом у односу на кризу у Украјини Српска и Србија могу да се сачувају од спољних и унутрашњих притисака, и на том путу треба истрајати. Само принципијелним ставом Републике Српске и Србије „и Европа, и Русија“ могуће је помирити економске и политичке интересе: сарадњу са ЕУ и истовремено сарадњу са Русијом са којом дијелимо духовне, културне, историјске и друге вриједности
- Ненад КЕЦМАНОВИЋ: Колективни Запад је рачунао да су Руси заузети фронтом у Украјини и немају времена да брину о Србима у Републици Српској. Међутим, Путин је у Санкт Петербургу сат времена разговарао с Додиком и најавио нови сусрет у септембру. Тај сусрет представља велико охрабрење за обје српске земље, Републику Српску и Србију. Шта Срби мисле о Русији показало је испитивање јавног мњења у Српској и Србији. Народ у врло високом проценту од око 80 одсто против санкција Русији, а подршка евроинтеграцијама је на историјском минимуму од око 35 одсто
- Александар ПАВИЋ: Избор који је направио и српски члан Председништва БиХ тиме што је отишао у Санкт Петербург не само да је храбар, него и практичан, зато што са таквим избором ми смо у игри, ми имамо шансу да се изборимо, да се извучемо
- Срђан ПЕРИШИЋ: Сврставање на страну Запада било би наше геополитичко самоубиство
- Жељко БУДИМИР: Интегрисање у Европску унију и НАТО-пакт значило би да Република Српска де факто, де јуре и на сваки други начин престаје да постоји
НИКО нема право да од Србије и Републике Српске тражи да дјелују против својих интереса, а српском народу су сада најпотребнији слога и свесрпско јединство, речено је на трибини „Српска и Србија у позадини глобалног сукоба у Украјини“, која је одржана у Београду.
У организацији портала Све о Српској и Факти, а уз подршку Представништва РС у Србији.
Ослонац српске неутралности налази се у Русији и зато сусрет Милорада Додика и Владимира Путина представља велико охрабрење за обје српске земље, Републику Српску и Србију, порука је учесника трибине.
Једино принципијелним ставом у односу на кризу у Украјини Српска и Србија могу да се сачувају од спољних и унутрашњих притисака, и на том путу треба истрајати, рекао је шеф Представништва Српске у Србији Млађен Цицовић.
Не смију, каже, учинити било шта против своје политичке и војне неутралности , јер би тако постале страна у рату који није њихов.
– Само принципијелним ставом Републике Српске и Србије „и Европа, и Русија“ могуће је помирити економске и политичке интересе: сарадњу са ЕУ и истовремено сарадњу са Русијом са којом дијелимо духовне, културне, историјске и друге вриједности – каже Цицовић.
Колективни Запад рачунао је да су Руси заузети фронтом у Украјини и немају времена да брину о Србима у Републици Српској. Међутим, Путин је у Санкт Петербургу сат времена разговарао с Додиком и најавио нови сусрет у септембру, истиче професор Ненад Кецмановић. Оцијенио је да сусрет Додика са Путином представља велико охрабрење за обје српске земље, Републику Српску и Србију. Шта Срби мисле о Русији показало је испитивање јавног мњења у Српској и Србији.
– Народ у врло високом проценту од око 80 одсто против санкција Русији, а да је подршка евроинтеграцијама на историјском минимуму од око 35 одсто. Након спречавања Лаврова да дође у Београд, након Додиковог боравка у Петрограду, као и након фаворизовања Украјине и Молдавије у Бриселу – оба тренда ће се наставити увећаном динамиком – сматра Ненад Кецмановић.
– Избор који је направио и српски члан Председништва БиХ што је отишао у Санкт Петербург не само да је храбар, него и практичан, зато што са таквим избором ми смо у игри, ми имамо шансу да се изборимо, да се извучемо – додао је Александар Павић, политиколог.
Аналитичари истичу да је важно да Српска и Србија дјелују заједно и одрже неутралност, јер је сврставање на страну Запада погубно.
Декан бањалучког Факултета безбједносних наука Предраг Ћеранић рекао је поводом најаве Велике Британије да ће у БиХ послати војне стручњаке – да они нису ту да би помогли БиХ или било коме у БиХ, већ да би реализовали британске интересе и остварили своје циљеве.
– О чему се то ради? Не вјерујем у неку војну интервенцију и примјену тврде моћи, јер на овом простору биће борба за јавно мњење и политичко одмјеравање снага, при чему је БиХ апострофирана јер су у октобру избори. рекао је Ћеранић у Београду на трибини „Српска и Србија у позадини глобалног сукоба у Украјини“.
Срђан Перишић професор геополитике сматра да се то не смије дозволити јер је то пут, како каже, у нестанак и Републике Српске и Србије. Сврставање на страну Запада је наше геополитичко самоубиство – додао је он.
– Ми то напросто не можемо, нама пристајање и одлазак на другу страну, посебно Републици Српској – интегрисање у оба ова процеса, значи Европске уније и НАТО-пакта значи да Република Српска де факто, де јуре и на сваки други начин престаје да постоји – истакао је Жељко Будимир професор међународних односа.
Директно ћемо осјетити и посљедице економског рата, па је неопходно мислити на прехрамбену сувереност и енергетску безбједност, а ескалација украјинске кризе неповољно утиче на стабилност БиХ, речено је на скупу.
– Наслућују се бројни изазови због промјене социоекономског амбијента, у најнеповољнијем развоју ситуације то се може претворити и у економски колапс. Ризици од појаве утицаја радикалних и екстремистичких група и легитимизација њихових политика извјеснији су него претходних година – нагласио је Душан Пророковић сарадник Института за међународну политику и привреду.
Срби треба да раде сложно, цјеловито и рационално, а свако ко буде покушавао да сруши српско јединство мора да добије одговор читаве српске јавности,порука је која је са скупа одаслана.
Додај коментар